Broj 207
Početna > Lepi i zdravi > Matematikom do dijagnoze

Neurokardiologija

Matematikom do dijagnoze

Medicina danas može da utvrdi da li kod pacijenta postoji rizik od infarkta ili iznenadne smrti

Dijagnoza pomoću matematike zapravo je matematičko izračunavanje verovatnoće da jedan mali impuls dovede do drastičnih posledica po ljudski organizam. Time se bavi visokosofisticirana multidisciplinarna oblast - neurokardiologija, a jedina neurokardiološka laboratorija u jugoistočnoj Evropi nalazi se u KBC-u Bežanijska kosa.

Biološki signali
Neurokardiologija kombinuje znanja kardiologa, neurologa, psihologa, matematičara i fizičara. U osnovi metodologije je matematička analiza bioloških signala. Na taj način saznaje se sve što se događa u ljudskom telu. U poslednjih 10 godina napravljen je prodor u toj oblasti i matematička analiza je postala ključna u kardiologiji.

Testiranje pacijenata
- Prvo testiramo pacijente koji su imali infarkt srca, procenjujemo njihov rizik i pratimo ih. Imamo sistem koji se koristi u Hjustonu za testiranje kosmonauta, gde se preko prstiju šake analizira krvni pritisak svakog sekunda i EKG signal u isto vreme. Složenim matematičkim formulama i računanjem na osnovu tih analiza možemo da procenimo rizik od pojave iznenadne srčane smrti, ponovnog infarkta ili nekih neželjenih događaja kod tih pacijenata. Tek onda možemo da primenimo određenu terapiju kako bismo spasli pacijenta - objašnjava docent dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u KBC „Bežanijska kosa" i predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije.

Rizična tačka
Iz desetogodišnjeg istraživanja lekari su uvideli šta sve može da ukaže na to da li će neko umreti ranije ili dobiti infarkt.
- Gledali smo koji parametri mogu da ukažu da će to da se desi. U svetu je otkriveno desetak parametara koji to pokazuju, ali mi smo ubacili novi i uporedili ga sa ostalima. Ispalo je da je on najprecizniji, a zove se kratkotrajna analiza promenljivosti srčane frekvencije. Kada uradimo matematičku obradu, dobijemo i brojke i vizuelni prikaz rizika. Ako postoji opasnost od iznenadne smrti, pojavi se tačka. Cilj nam je da tu tačku razbijemo. Onda krenemo sa terapijom, pratimo brojke i posmatramo da li će ta tačka da se razbije – objašnjava docent dr Milovanović.

ANSA metoda
Dokazujući preciznost matematičke analize bioloških signala, dr Milovanović je dobio nagradu Poljskog udruženja kardiologa. Odmah potom napravio je i poseban softver za izračunavanje rizika od infarkta. Radi se o takozvanoj ANSA metodi koja, kako kaže, predstavlja osnov personalne medicine u kojoj će važiti pravilo - jedan čovek, jedan lek.
- Svaki čovek je jedinka za sebe i prilikom podešavanja narušenog balansa autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom svih organa određuje se lek koji mu odgovara. Dakle, prvo se utvrđuje tip poremećaja, a potom se preduzimaju koraci za podešavanje ravnoteže. Daje se lek i već za pola sata konstatuje se na koji način on deluje - kaže docent dr Milovanović.

Žaklina Milenković