Broj 206
Početna > Intervju > GRUPA ZA 48 SATI

TAP 011 - Goca, Ivana, Milan, Đole i Pera

GRUPA ZA 48 SATI

Iako deluje kao nemoguća misija, Tap 011, bend koji je obeležio devedesete, ponovo se okupio u istom sastavu sa namerom da traju samo jedno veče

Kako je bilo kada ste se posle toliko godina svi našli na jednom mestu? Ko je najviše pričao, ko se najviše smejao, je li bilo i „neprijatne" tišine?

GOCA
Meni nije bilo nimalo neobično što ih vidim sve na okupu, kao da se nismo ni razdvajali, tako sam se osećala. Čim smo se skupili, počeli smo da bacamo fore jedni drugima kao u dobra stara vremena i da se smejemo kao blentavi i tada sam znala da radimo pravu stvar!

IVANA
Daleko od toga da je bilo tišine, a kamoli neprijatne. Nismo zaklapali usta i kao po običaju bili smo glasni. Videlo se po svima da nam je baš drago što sedimo zajedno i da nam je svima toplo oko srca. Možda zvuči patetično, ali stvarno je tako!

MILAN
Već posle pola sata izgledalo je kao da se nismo ni razilazili. Svi smo pričali kao navijeni, a najviše se smejalo osoblje i ostali gosti restorana (bili smo toliko glasni da smo se čuli i u obližnjim klubovima).

PERA
Bilo je super, svi smo pričali uglas jedni sa drugima.

ĐOLE
Nekako se videlo da smo se baš uželeli jedni drugih.

Ko je bio inicijator ponovnog okupljanja i kako ste reagovali na tu ideju?
GOCA

Sram nas bilo, ali inicijator je bio direktor Arene Dejan Petričević, njemu je palo na pamet da napravimo koncert jer po njegovom mišljenju smo bili i tada drugačiji i kvalitetniji od svega što se sviralo! Hvala mu na tome. Ja sam nekako reagovala kao da je to najprirodnija stvar na svetu i da sam baš to čekala da se desi. U mojoj okolini svi pitaju kad će karte u prodaju i jedva čekaju da nas vide na bini zajedno.

IVANA
Mene je nazvao Đole i rekao da nas je zvao direktor Arene da pita šta mi mislimo o tome da napravimo jedan koncert. Svi smo odmah bili u fazonu da to uradimo. Brzo smo se organizovali ko će šta da radi, valjda to ide sa godinama, potpuno smo posvećeni i odgovorni i dosta toga sami radimo i planiramo sve sto se tiče koncerta. I naši najbliži su se obradovali pa i ljudi u našoj okolini. Mirko Vukomanović, koji je radio sa nama i bio kompozitor, priključio se i pomaže nam gde zatreba. Bubnjar mog benda Dario će svirati i pomogao nam je da okupimo vrsnu ekipu muzičara. Goca je odmah pozvala Andriju fotografa i za 48 sati zakazala slikanje i obavila barem pet poziva vezano za nas i za posao već prvo veče. Milan, Pera i Đole su ozbiljniji nego ikada i zaista rade veliki deo posla, ne samo oko kreativnog već i oko poslovnog dela priče.

MILAN
U početku sam mislio da je to skrivena kamera. Kasnije sam dugo o tome razgovarao sa Perom i Đoletom i dogovorili smo se da se nađemo sa Ivanom i Gocom.

PERA
Ja sam reagovao „nije normalan", ali su me posle sastanka sa gospodinom uverili da se radi o ozbiljnom čoveku.

ĐOLE
Odmah se videlo da smo spremni da barem još jednom izađemo na binu zajedno. Tako da nam je falila inicijalna kapisla koju smo dobili od direktora Beogradske arene Dejana Petričevića. Reakcije ljudi u našem okruženju su bile ultrapozitivne, što se ubrzo odrazilo i na ostale ljude.

Plašite li se hoćete li uspeti da napunite Arenu? Koga biste voleli da vidite u publici?

GOCA
Ničega se ne bojimo, mi smo mladi i najbolji upravo sada! Voleli bismo da bude puno i da u publici budu dobronamerni ljudi koji će se ludo zabaviti.

IVANA
Ničega se ne plašim i sve što radim poenta je da u tome uživam. Uživam u probama, druženju sa tapovcima... a Arenu ćemo napuniti, verujem, i ne brinem puno oko toga. Imali smo puno fanova u to vreme i mislim da će oni i doći na koncert.

MILAN
Voleo bih da Arena bude puna jer smo se posle 12 godina ponovo okupili da napravimo još taj jedan veliki koncert. U publici bih voleo da vidim sve one koji su nas slušali i koje smo po našim koncertima viđali u prošlom veku, kao i ove nove klince koji nikada nisu imali prilike da nas čuju uživo.

PERA
Ubeđen sam da ćemo napuniti halu i voleo bih da vidim 20.000 ljudi.

ĐOLE
Zaista ne razmišljam o tome koliko će ljudi biti na našem koncertu. Voleo bih da se okupe u što većem broju, jer želimo da im priredimo veče koje će dugo pamtiti i prepričavati. Nikoga posebno ne očekujem osim što bih želeo da dođu svi ljudi prepuni pozitivne energije da možemo da im uzvratimo dobrom pesmom, šalom, osmehom...

Za Gocu i Ivanu znamo, ali šta ste vi radili od raspada Tapa 011?

ĐOLE
Od 2007. radim u Miligram produkciji, isključivo na produciranju turneja, organizaciji... Uz odličnu ekipu producenata, kompozitora, muzičara, nisam imao težak posao da savladam moj novi poziv. Samim tim da budem odgovoran kao što jesam kada je posao u pitanju.

MILAN
Radio sam 1000 stvari, od pisanja pesama i tekstova za mnoge pevače do pravljenja veb-kampanja i scenarija za TV emisije, a najviše sam vremena proveo igrajući igrice.

PERA
Od 2005. radim u jednoj poslovnoj banci na poslovima sa stanovništvom.

Koja pesma vam je omiljena iz perioda zajedničkog rada?

GOCA
Meni su omiljene Lujka, Sanjaj me i Sto dana u mesecu.

IVANA
Zbog tebe ili popularno Gaće, Šta to beše mozak, Lesi, Sto dana u mesecu, Laži me...

PERA
Sve su mi omiljene, kao čekovi, kreditne kartice i minus po tekućem računu...

MILAN
Možda ti se vrati kao Lesi i Dosadan dan. Zato što još uvek pojačam radio kada ih negde čujem i nisu mi dosadile posle toliko vremena.

Koji događaj ili anegdotu nikada nećete zaboraviti iz tih prošlih dana?
GOCA

Kad smo se slučajno zatekli u Berlinu u jednom kiosku u kom se prodaje kebab, pa su se Turci pobili i povadili noževe jedni na druge. Ivana je panično trčala ko muva bez glave, a Đole igrao poker aparate kao da se ništa ne dešava. Sad se histerično smejemo kad se setimo toga!

IVANA
Uglavnom pamtim sva putovanja u inostranstvo jer je meni to kao tako mladoj devojci u to vreme dosta značilo. Tu je i poznata skrivena kamera. Ma, pamtim sve...

MILAN
Nikada neću zaboraviti naš prvi veliki koncert na stadionu Tašmajdan. Na koncert smo došli autobusom i kao svi pravi huligani, švercovali smo se.

ĐOLE
Meni će sigurno ostati u sećanju kada smo dobili zlatne ploče, jer nas je to nekako navelo da budemo bolji, veseliji i originalniji. Tada sam shvatio da nismo za bacanje i da ćemo obeležiti jedan period naše muzičke scene.

PERA
Nema tu ništa zanimljivo, nama je u stvari bilo mnogo dosadno, što i vama želimo...

Kako je sve počelo
Milan Bojanić, Đorđe Pajović i Petar Stupar čine prvu postavu beogradske grupe Tapiri. Osnovani su 1992. godine i iste godine na MESAM-u osvajaju drugu nagradu. Dve godine kasnije u grupu stižu i pevačice Goca Tržan i Ivana Pavlović, pa grupa menja naziv u Tap 011. Iste godine nastaje njihov megahit Bunda, a ubrzo postaju grupa godine i dobijaju pregršt nagrada kao što su Oskar popularnosti, Zlatni Melos i nagradu na YU danima estrade. I danas mnogi pamte neke od njihovih najvećih hitova kao što su Zbog tebe (Gaće), Televizor, Žene, Okreni broj 95, Laži me, Dosadan dan.

Raspad grupe
Prva iz grupe odlazi 1998. Goca Tržan, koja nastavlja solo karijeru, a ubrzo zatim i Ivana, koja osniva rok sastav Negativ. Obe pevačice napravile su uspešne karijere, a muški deo grupe dve godine je bez pevačica i Tap 011 za to vreme i nije postojao. Ipak, 2000. godine nalaze pevačice Natašu Guberinić i Anu Štajdohar. Nedugo zatim izlazi i njihov peti album koji, uprkos tome što je dobio sjajne kritike, pokazuje da Nataša i Ana ipak ne mogu da zamene Gocu i Ivanu, pa se grupa ubrzo potpuno raspada.

Suzana Obradović
Foto Andreja Damnjanović
Frizura i šminka Srđan Petković
Stajling Sanja Zdravković