Broj 203
Početna > Lepi i zdravi > Mocartom protiv tahikardije

Kvantitativna muzikoterapija

Mocartom protiv tahikardije

Muzika utiče na naša najdublja osećanja, deluje na nesanicu, ublažava bolove, snižava krvni pritisak, umiruje krvotok, otklanja stres i reguliše funkcije organa

Muzika nije samo lek za dušu već i za srce, tvrdi Predrag Mitrović, kardiolog na Klinici za kardiologiju KCS i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Na kongresu Udruženja kardiologa u Barseloni Mitrović je pokazao da se slušanjem odabrane muzičke kompilacije, dva puta dnevno po 12 minuta, leče ponovna srčana oboljenja nakon infarkta miokarda i prethodne bajpas operacije srca.

Muzikom do zdravlja
Od nastanka ljudskog roda muzika uveseljava, umiruje i dovodi do uzvišene meditacije. Stari Egipćani su koristili isti hijeroglif za muziku i uživanje, dok je Pitagora prepisivao muziku kao lek. Primenjuje se i danas, posebno u psihijatriji, ali se uglavnom deli na onu smirujuću i agresivnu. Nikada se, međutim, nije klasifikovala po vrsti (muzičkom žanru), brzini ritma i tonalitetu. A upravo to, pokazali su rezultati, ima izuzetan značaj kada je reč o njenom blagotvornom uticaju.

Zenice nas odaju
Pacijentima je često bilo neprijatno da kažu koju muziku slušaju, pogotovo ako se radi o narodnoj muzici. Zato se prvo radi test „reakcije zenica”.
– Puštao sam osam muzičkih žanrova, poput džeza, roka, narodne ili klasične muzike, a pacijentu bi se zenice širile ili sužavale uz muziku koja mu se sviđa. Posle višegodišnjeg praćenja pacijenata koji primenjuju ovu terapiju, rezultat je smanjenje pojave novih koronarnih događaja nakon infarkta miokarda, kao što su: angina pektoris, ponovni infarkt miokarda, ponovna operacija na srcu, sniženje vrednosti krvnog pritiska i broja otkucaja srca i manja smrtnost – objašnjava Mitrović.

Ceca dva puta na dan
Većini ljudi, kako je utvrdio Mitrović, prija klasična muzika i na nju reaguju iako je ne slušaju. Bah, Betoven, Mocart i te kako su uticali. Vivaldi je, opet, često povišavao vrednost krvnog pritiska. Od narodne muzike, uglavnom su to bile neke balade. Najčešće su im prijali Silvana Armenulić, Lepa Lukić, pa i Ceca Ražnatović. Prijale su im i sevdalinke, recimo Safet Isović...
– Sa džezom smo imali problem, pošto je potreban sporiji ritam, što u džezu praktično ne postoji, pa sam snimao onaj rani džez, Glena Milera i Dejvid Memet trio. Granica za infarkt miokarda se u Srbiji pomerila, pa je bilo i mladih ljudi koji slušaju rok. Njih je bilo dvadesetak, i oni su dobro reagovali na balade Van Goga i Partibrejkerse. Partibrejkersi imaju dve-tri balade, pa sam recimo u pesmi Mesečeva kći morao da odstranim one brže delove koji zvuče opterećujuće, dok je kod Van Goga izbor adekvatnih kompozicija bio mnogo veći. Nekima su prijale i poneke hevimetal balade, Metalika, Foriner, Jurop – kaže Mitrović.

Muzika za svaku boljku
* Ako patite od niskog krvnog pritiska, najbolji lek je da dva puta
dnevno, po dvanaest minuta, slušate kompozicije Antonija Vivaldija.
* Za sniženje povišenog krvnog pritiska preporučuje se Johan Sebastijan Bah.
* Protiv glavobolje lek je Đuzepe Verdi.
* Dijabetičarima se preporučuje Glinka, a srčanim bolesnicima dela Mocarta, Betovena ili Baha.
* Delotvorni su i domaći „klasici" - Van Gog, Partibrejkersi, pa i Ceca Ražnatović.

Kompozitori lečili sami sebe
Zanimljivo je da muzika najbolje utiče na one bolesti od kojih su patili
i sami kompozitori. Tako, recimo, Glinkine kompozicije snižavaju šećer u
krvi, a upravo je on bio dijabetičar. Drugim rečima, kompozitori su
pisali onu muziku koja je njima najviše odgovarala, pa nije čudno što
ona prija i današnjim pacijentima.

Žaklina Milenković