Broj 20
Početna > Intervju > SVE MOJE HALJINE I POBEDE

Aleksandra Radović

SVE MOJE HALJINE I POBEDE

Aleksandra Radović je postala prepoznatljiva po svom izuzetnom glasu, načinu na koji izvodi kompozicije i bira tekstove. Pažljivo građenu karijeru ove godine je upotpunila nagradom za pevačicu godine, ali i nagradom za najbolje stilizovanu javnu ličnost.

Očite su promene u tvom stilu. Na „Beoviziji" si imala zaista divnu haljinu. Ko je zaslužan za to?
  Zaslužna je stilistkinja Ivana Rabrenović. Sa njom sam počela da sarađujem tokom snimanja spota za pesmu „Nisi moj" i ta se saradnja, evo, nastavila do danas. Ona bira za mene stvari koje ne mogu da se vide na mojim koleginicama. Trudi se da bude provokativno, a da ipak sve ima moj pečat. Ja sve to usvajam jer Ivana veoma dobro zna šta volim da nosim i šta mi dobro stoji. Ona i privatno brine o mom izgledu. Znam da je netipično za jednu ženu, ali ja ne volim da kupujem, pa mi zato ona često uzme neku garderobu i uvek je njen izbor bez greške. Posebno se trudi da mi nađe unikatne haljine. Tako sam se na „Beoviziji" pojavila u haljini koju je na sebi imala Kejt Blanšet u poslednjem Vogu.
 
  Je l' postoji neko od stranih kreatora čije bi modele uvek mogla da nosiš?
  Volim Chloe i privatno imam puno njihove garderobe. Posebno mi se dopadaju njihove torbe. Za scenu bih uvek izabrala modele Dolce&Gabana jer je u njima spojeno ono što je aktuelno, i ističu ženstvenost. Volim i Armanija, posebno njegova ženska odela.
 
  Šta više voliš - kombinacije boja ili dezena?
  Imam faze kad nosim ujednačenu garderobu, kada mi se svi delovi odeće spajaju u jednu boju. To je uglavnom zimi dok leti mnogo volim da kombinujem boje - roze, narandžastu, žutu. Sve to upotpunjujem dugim, raznobojnim ogrlicama. Sad je i takav trend pa mogu da se prave smelije kombinacije, na primer da se nose tufnice sa prugama. Nekada sam znala celo leto da nosim samo belo, ali sada uživam da kombinujem boje.
 
  Na šta stavljaš akcenat?
  Mnogo volim torbe i cipele. Moja majka mi je rekla da ne može da shvati kako mogu da imam toliko obuće. Posebno volim sandale i imam modele sa ravnom petom, visokim potpeticama, u svim mogućim bojama. Omiljene su mi sandale koje je kreirala Danijela Biškup. Kada je reč o čizmama, najviše mi odgovaraju modeli Laure Bjađoti. Volim da uz cipele imam i adekvatnu torbu. Ispostavilo se da dobra i kvalitetna torba dugo traje, pa mi nije teško da izdvojim novac za takvu kupovinu. Takođe, važne su mi i dobre farmerke jer ih privatno najradije nosim. Od domaćih kreatora volim Slavicu Petrović koja mi je osmislila izgled za prvi album. Veoma je kreativna i zato rado nosim njene modele.
 
  Je l' imaš neki deo garderobe za koji si emotivno vezana, koga se ne bi odrekla, iako je možda izašao iz mode?
  Nisam rob stvari i volim često da obnavljam garderobu. Ako nešto ne nosim tri meseca, ja to odmah poklanjam. Na sreću, u familiji imam puno žena i devojčica. Ipak, ima nešto za šta sam emotivno vezana i što nikada ne bih mogla da poklonim, a to su pantalone i plašt koje mi je kreirala Slavica Petrović za hercegnovski festival kada sam pevala pesmu „Kao so u moru". Podsećaju me na moju prvu veliku pobedu, ali ne u takmičarskom smislu, već zato što je javnost tada prvi put čula za mene. Takođe, vezana sam i za Kavalijevu haljinu koju sam nosila kada sam dobila prvu nagradu za pevačicu godine. Ni nje ne bih mogla da se odreknem.
 
  Šta presuđuje kada kupuješ haljine - kvalitet ili forma?
  Ivana insistira da to bude kvalitet. Naš posao je takav da samo dva puta možemo da obučemo neku haljinu. Volim proverene stvari. Bilo je perioda kada sam imala više i kada sam imala manje, ali se, ipak, pokazalo da kvalitet vredi svaku paru koju uložite. Uostalom, stara izreka kaže - Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari. I ja isto to mislim. Zato uvek za zimsku garderobu uzimam proverenu, kvalitetnu robu dok leti može da prođe i nešto što nije preterano skupo. Leto je, uostalom, godišnje doba kada svi više volimo da što češće menjamo majice i lepršave haljine.
 
  Kako si se osećala kad si od plavuše postala crnka? Jel ti bilo čudno kad si se videla u ogledalu?
  Moj frizer Neša Bjelica mi je stalno ponavljao da bi mi super stajala tamna kosa. Otišla sam na budvanski festival sa pesmom „Karta za jug" i vratila se poprilično nezadovoljna. Sutradan sam ustala, popila kafu i otišla da se ofarbam. Nije mi bio šok. Osećala sam se nekako novo. Valjda se tako osete sve žene posle neke promene. Ovo sada mi je prirodna boja kose i više pristaje mojim crtama lica. Menjaću svoj izgled iz albuma u album, ali mi trenutno veoma prija ova boja kose.
 
  A dužina?
  Pre nego što sam snimila prvi album imala sam dugu, plavu kosu koja je bila preko ramena. Frizer mi je predložio da se ošišam. Bio je to neki tršavi paž. Posle sam se ofarbala u tamno i sve do pre dva meseca sam imala nadogradnju. U međuvremenu je izrasla moja kosa, kojom sam zadovoljna, tako da ću sigurno još neko vreme biti dugokosa.
 
  Šta misliš, da li se žene oblače zbog drugih žena ili zbog muškaraca?
  Ja se oblačim pre svega da bih sebi izgledala dobro. Mogu pola sata da provedem pred ogledalom isprobavajući razne kombinacije, jer kada sam ja zadovoljna onda se to dopadne i drugima. Kada ste zadovoljni, to raspoloženje se reflektuje spolja zbog čega i drugi ljudi pozitivno reaguju. Verovatno je najviše na moj stil uticao moj otac koji mi je uvek govorio da vodim računa da mi se odeća slaže sa obućom, da nikad ne izlazim bez šminke. Mislim da je on najzaslužniji što sam danas uvek blago našminkana i obučena kako treba. I mama mi je govorila da usne najpre treba iscrtati olovkom, a zatim naneti ruž. Taj njen savet redovno primenjujem.
 
  Jesi li stroga kao profesorka u školi pevanja?
  Sa decom imam drugarski odnos. Sa njima može mnogo da se uradi, da ih naučite životu i ponašanju ukoliko steknu u vas poverenje. Mogla sam da ih podučim stvarima koje su bitne i ukažem na one kojih treba da se klone. Insistirala sam da moraju da rade kod kuće, ali su mi danas zahvalni oni koji kažu da sam bila stroga. U muzičkim školama često traumiraju decu, ima mnogo onih koji deci kažu da su netalentovana čime ubiju njihovu ljubav prema muzici. Kao profesorka, želim da kod dece razvijam njihovu ljubav, da deca napreduju, a ne da budu isfrustrirana. Deca me uvek izljube na početku časa, ispričaju šta im se događalo prethodna dva-tri dana. Stekla sam utisak da me vole. Ima dece koja su previše stidljiva i one druge koja su previše ekstrovertna. Zato se trudim da onu stidljivu oslobodim, a da ovoj drugoj deci kanališem višak energije. U ovom poslu čovek stvarno mora da bude na zemlji.