Broj 20
Početna > Intervju > JOŠ TRČIM POČASNI KRUG

Zvonimir Đukić Đule

JOŠ TRČIM POČASNI KRUG

Posle uspešnih koncerata širom Srbije, beogradska grupa „Van Gog" spremna je da 19. maja u „Beogradskoj areni" napravi muzički spektakl. Bend će promovisati svoj poslednji album „Kolo", ali i izvesti stare numere koje su dobile neko „novo ruho". Frontmen grupe, Zvonimir Đukić Đule, govori o inspiraciji i kako je 21 godinu ostao dosledan jednom muzičkom pravcu.

Koncert
  Kucnuo je i taj čas. Nikada ništa ne očekujemo ali smo, kao i mnogo puta ranije, spremni da se damo do kraja. Drago nam je da ćemo posle četiri godine od koncerta na Tašmajdanu, publiku podsetiti na naše stare pesme. Verujemo da ćemo uspeti da odbranimo čast našeg novog albuma.
 
  Predgrupa Rolingstonsima
  Mi ćemo im svakako biti predgrupa. Sviramo 19. maja, a oni kasnije (ha, ha, ha). Nikakav zvaničan poziv od njih nismo dobili, ali se tom koncertu radujemo.
 
  Pevač ili gitarista
  Mi muzemo čari. Po tome se razlikujemo od muzikanata. Veoma sam srećan jer sam se potpuno pronašao u toj beskrajnoj čaroliji koja se zove muzika.
 
  Karijera
  Pauza nekad zna da bude veoma kreativna. „Van Gog" nikada nije bez potrebe odvlačio pažnju ljudi, a i kad smo je odvlačili, mnogima smo spremali iznenađenja. Da smo pre par godina analizirali reč karijera, ona bi nas, kao i mnoge, odvela na pogrešan put. Ovu pauzu bih pre nazvao „sportski duh koji traži stalne promene”. Mislili smo da ćemo se zasititi gradova u kojima smo bezbroj puta svirali, ali se to nikada nije dogodilo.
 
  21 godina
  Još trčimo počasni krug. Uvek težimo da budemo drugačiji, ali ne po svaku cenu. Svoji i upravo onakvi kako se osećamo.
 
  Kolo
  Sam naziv nosi u sebi višeslojnu simboliku. Svakome je dato pravo da sebe pronađe u tome.
 
  Kritika i publika
  Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji se plaše kritike. Iz nje se mnogo uči, posebno ako je dobronamerna. Kroz nju čovek izgrađuje sebe, ali takođe i nauči da prepoznaje maliciozne ljude. Naravno da nikada ne stavljam do znanja da sam to prepoznao. Prema tim osobenjacima koji sebe nikako ne mogu da nazovu graditeljima dobrog ukusa, obavezno se postavim obazrivo.
 
  Publika
  Sama činjenica da smo sa njom u stalnom kontaktu, govori da je ona jasna odrednica našeg rada.
 
  Redosled životnih prioriteta
  Pod jednom istom kupolom mi se nalaze porodica, prijatelji, muzika, tolerancija, razumevanje, uzajamno poštovanje.
 
  Kulturološke prilike
  Uvek smo podložni iskušenjima. Ipak, samo predani i posvećeni se ne hrane kaloričnim kompromisima, trendovima, tapšanjima po ramenu.
 
  Dorćol
  Onaj ko pola života provede na tom asfaltu, položio je ispit života posle koga može da se otisne u svet sa ozbiljnom diplomom fer-pleja, kvalitetom manira sa stilom. To je škola bez stava u kojoj su se uvek podrazumevala pravila.
 
  Noć i zora
  Noć je vreme kada se prima plata za postignuti uspeh. Tada se spremaju trzalice, boje i četkice, olovke, „lopov" se išunjava i kupi lepotu sa neba. Noć sve to zabeleži i kada dođe pravi trenutak, postignuto se deli sa ljudima od kojih je inspiracija uzeta dok su spavali. Stvoreno se nađe među koricama knjiga, na koncertima, izložbama. Zora je vreme kada stvaraoce zatiče san.
 
  Radost
  Proći kroz sva iskušenja koja nose noć i dan, sunce i kiša, voda i vatra, zove se zaslužena sloboda. Ona sama od sebe počne da trubi radost koja se odaziva na svaki pogled.
 
  Slava
  Jedina koju priznajem je u ritualu i Svetom Trojstvu. Plamen, fitilj i vosak koji obasjava sveti kolač i plodno žito. Moja slava je Sveti Alimpije Stolpnik. To je večita slava. Ostalo poimanje slave je prolazno i za mene potpuno nezanimljivo. To je poimanje slave u sasvim drugom kontekstu.