Broj 198
Početna > Prica > Dete uči gledajući

Paulina Manov

Dete uči gledajući

Glumica Paulina Manov objašnjava zašto naše društvo tera ženu da se uda za bogatog muškarca ako hoće da postane majka

Paulina kaže da joj se roditeljstvo desilo u pravom trenutku, kada je osetila da u njenom životu postoji praznina koju samo porodica može da ispuni. Simpatična glumica opisuje svoj prvi susret sa danas dvogodišnjom ćerkom Minom, za koji kaže da je ličio na upoznavanje ustreptale tinejdžerke sa Bredom Pitom. „U toj podeli uloga ja sam tinejdžerka, a moja ćerka Bred."

Jeste li bili spremni za dete?

Mislim da mi se roditeljstvo dogodilo u pravom trenutku. Za to osećanje je, čini mi se, bitno to što sam se pre trudnoće osećala ostvarenom u poslu. S druge strane, osećala sam da postoji praznina koju samo porodica može da ispuni. Nekoliko puta sam igrala žene koje ne mogu da imaju decu, a takve uloge vas nateraju da se zapitate da li ćete ikada biti majka. Na svu sreću kada se „ljubav desila", stvari su počele da se događaju neverovatnom brzinom i već za nekoliko meseci bila sam buduća mama. Nisam se uplašila, jedva sam čekala da ugledam to malo stvorenje koje je deo mene.

Jednom ste rekli da „društvo tera ženu da se uda za bogatog muškarca ako hoće da postane majka". Šta ste pod tim mislili?

Zamislite, na primer, glumicu, nezaposlenu, a većina mojih mladih koleginica ima taj status. Ona radi, ostvaruje značajne uloge, ljudi je prepoznaju na ulici, poslodavci na ime njenih honorara uplaćuju ogromne sume novca u PIO i Fond zdravstvenog osiguranja. Ako je slobodna umetnica, porezi su još veći i ona je dužna da sama u isti taj fond uplaćuje znatno veće sume. Međutim, onog trenutka kada ostane u drugom stanju i ne može više da radi i zarađuje, ostaje bez gotovo ikakve finansijske podrške iako je u prethodnom periodu solidno punila budžet ove države. U razvijenim zemljama taj problem rešen je tako što su umetnici dužni da dokle god dobro zarađuju uplaćuju u određeni fond određene sume novca, a kada posla nema ili dođe vreme za bebe, dobijaju nadoknade od kojih mogu pristojno da žive. Naš sistem tera ženu da razmišlja da li će njen budući muž imati dovoljno novca da može da je izdržava dok je na porodiljskom. To nije pitanje nečijeg karaktera, to je egzistencijalno pitanje. Mnogi parovi u Srbiji ne smeju da se upuste u avanturu zvanu drugo ili treće dete.
 
Po čemu pamtite drugo stanje?

Bilo mi je predivno, osećala sam se kao da smo beba i ja pod staklenim zvonom o koje se odbija sve što je negativno. Stalno sam se pitala i kakva je beba, ko je to u mom stomaku? Kažu da sam bila „dobra" trudnica, ali da sam ponekad umela oštrije da reagujem na neke situacije. Od silne sreće ugojila sam se čak 30 kilograma, a skinuti tu kilažu i vratiti se u svoje telo bio je pravi podvig.
 
Kakvo iskustvo vam je doneo porođaj?

Porođaj je bio težak i završio se carskim rezom. Porodila sam se u Gradskoj bolnici i vrlo sam zadovoljna tretmanom i uslovima. Čim sam mogla, otišla sam u program bebi- frendli, i to u dvokrevetnu sobu, jer nisam želela da budem sama. Želela sam s nekim da razgovaram i razmenim iskustva. Moj prvi susret s bebom bio je šest sati posle porođaja i ličio je na susret ustreptale tinejdžerke i Breda Pita. U toj podeli uloga sam ja tinejdžerka, a moja ćerka Bred. I dok sam se ja topila od sreće, ona me je gledala neverovatno bistrim pogledom, a nakon desetak sekundi je odmahnula glavom u stilu: „I nisi nešto". Nije se čestito ni rodila, a već je počela da ispoljava karakter.

Ko je izabrao ime za ćerku?

U opticaju je bilo nekoliko imena, a Mina je „pobedila" zato što je ime kratko, a ima više značenja. Može značiti mesec, sećanje, a može da bude i mina, mada o tom značenju nećemo previše razmišljati. Između ostalog, postoji jedno sjajno vino, roze Minna, koje se u našoj porodici rado pije posle dobrog ručka.

O čemu maštate kada je u pitanju budućnost vaše ćerke?

Moj otac je govorio: „U životu su najvažnije dve stvari. Odabir zanimanja i odabir partnera". Nadam se da će imati sreće u odabiru ova dva najvažnija puta. Uz sve ove divne stvari koje podrazumeva majčinstvo postoje i one koje biste želeli da vaše dete izbegne. Što je dete starije i što neke stvari sve manje zavise od roditelja, a sve više od deteta, to je i strepnja veća. To je breme koje svako roditeljstvo nosi, a proces odrastanja i sazrevanja je neminovan i ne treba ga odlagati i kočiti.

Da li vam je teško da uskladite ulogu mame i glumice?

Imala sam tu sreću da sam svoje trudničko iskoristila do kraja, pa još i malo više, jer sam želela da budem sa svojom bebom što je duže moguće. Prvo snimanje od nekoliko sati imala sam kada je njoj bilo oko sedam meseci. Meni je to odvajanje palo mnogo teže nego njoj. Kada sam se vratila, imala sam osećaj da nije ni primetila da nisam bila tu. Nakon 20 meseci od njenog rođenja krenula sam na probe predstave Buđenje proleća u BDP-u i Mina je morala da krene u vrtić. Na naše veliko iznenađenje, toliko joj se dopao boravak u vrtiću da je počela da se budi znatno ranije nego inače i govori: „Deca, deca...". Ali, kako se bližila premijera, desilo se jednom da se nismo videle nekoliko dana: ona ode u vrtić, kada se vrati zaspi, a ja odem na probu pre nego što se probudi... Trećeg dana, kada smo se napokon videle, pogledala me je i rekla: „Teta". Valjda je time htela da mi kaže koliko sam joj nedostajala, a i da me malo kazni za odsustvo. Kako sam se osećala, ne vredi ni da pokušam da objasnim.
 
Uputite savet mamama.

Dete uči gledajući, a ne slušajući, i važno je svojim postupcima davati primer, naročito dok još uvek doživljavaju svoje roditelje kao idealne. Ako bih morala da dam neki praktičan savet, rekla bih - držite malu decu dalje od televizora. Isključite TV prijemnike, uključite muziku i igrajte se. Uz konstantno uključen TV, deca će vam postati hiperaktivna, pa posle nećete znati šta ćete s njima. Najvažnije je da se bavite svojom decom, pratite njihovo odrastanje, volite ih, mazite i ljubite, jer će brzo da porastu.