Broj 190
Početna > Intervju > Plakao sam kada sam postao otac

Renato Henc

Plakao sam kada sam postao otac

Bivši farmer i bivša zvezda Granda Renato Henc priča o tome kako se borio da supruzi Jovanki i ćerkama Heleni i Dariji obezbedi sve što je potrebno za život i otkriva koji je njegov recept za porodičnu harmoniju

Renato objašnjava zbog čega se razišao sa Grandom, iskreno priča koliko je teško biti rastrzan između posla i porodice i svim očevima savetuje da uvek stave porodicu na prvo mesto. Tridesetosmogodišnji pevač otkriva kada je shvatio da je Jovanka žena njegovog života i priznaje da još nije vreme za treće dete.

Šta su ti rekli supruga Jovanka i ćerke Helena i Darija na odlasku, a šta na dolasku sa Farme?
Starija ćerka Helena mi je rekla: „Dabogda te odmah vratili čim odeš tamo". I to mi je non-stop odzvanjalo u glavi, čak su mi padale na pamet razne misli, između ostalog, da sam nesposoban otac, jer nisam uspeo da obezbedim njoj da ima sve, a da mogu da ostanem kući. Bilo mi je krivo jer me je dete željno, a ja moram da idem negde da bih priuštio neke stvari i sebi i njoj. Supruga mi je rekla da veruje u mene i da ću uspeti da se snađem, jer mi ti poslovni nisu strani. S druge strane, mlađa ćerka Darija, koja ima godinu i po dana, nije ni bila svesna gde sam, ali su mi rekli da je ljubila televizor i pokazivala prstom na mene.

Kako će se dalje odvijati tvoja karijera pošto nisi više deo Granda?
Tako je, od februara sam solo estradni umetnik, a od maja sam potpredsednik Nezavisnog sindikata estradnih muzičkih umetnika Srbije. Naravno, to ne znači da ću zapostaviti pevanje, nedavno sam snimio singl, a samim tim što sam potpisao ugovor za Farmu, potpisao sam i ugovor s Pinkom na dve godine, tako da sam u obavezi da se u tom periodu odazivam na njihove predloge i vezan sam za njih.

Jesi li se nadao da će te Saša Popović primiti nazad?
Nismo pričali o tome, ali ukoliko me Popović pozove, svakako ću se odazvati, a ako ne - svako ide svojim putem. Moram da kažem da sam proveo tri divne godine u Grandu, da sam s direktorom ostao u dobrim odnosima i nikada nisam imao ništa protiv njih. Desilo se što se desilo, zakazao sam jedan nastup bez njihovog znanja, ali sam imao nameru da im sutradan svakako odnesem novac, međutim, oni su se naljutili i završilo se kako se završilo. Morao sam da radim, a to je menadžer trebalo da oseti i popunjava moju radnu satnicu, što se, nažalost, nije desilo.

Koliko je bilo teško boriti se da bi uspeo da izdržavaš porodicu?
To je mnogo teško, jer sam rastrzan između posla i porodice. Dodatno mi otežava činjenica da pored sebe nemam ekipu koja mi pomaže oko garderobe, izgleda, pa i prevoza, dakle nemam pomoć i neko mora da trpi. Osećam umor i pritisak, jer ovo je težak život i posao.

Koliko dugo ste se tvoja supruga i ti zabavljali pre nego što si shvatio da je ona žena sa kojom želiš da provedeš život?
Joka i ja smo se upoznali pre više od 15 godina. Zaintrigiralo me je to što nije znala ko sam i čime se bavim, jer sam u to vreme radio na raznim radio i TV stanicama kao voditelj i kao urednik, a imao sam i svoj bend. Prvih godinu dana naše veze, molio sam je da mi kaže da me voli, a ona nije htela. Imala je neku staru ljubav i valjda se plašila da ne bude povređena, ali se sećam da je ubrzo kupila neko malo slonče na kome je pisalo „volim te" i to mi je ostavila pored televizora. Posle godinu dana rekla mi je da će se udati za mene iako je nisam pitao. E, onda sam ja počeo da odugovlačim, znaš ono, trčiš ka cilju i kad stigneš, više ti nije interesantno, jer to je tiket koji sigurno dobija. Onda se desilo da smo tri dana bili razdvojeni, to mi je toliko teško palo i tada sam shvatio da više ne mogu ni dan bez nje. Tako smo se nas dvoje uzeli posle devet godina.

Kako si reagovao na vest da ćeš postati otac?
Čim sam se vratio iz vojske, probudila mi se želja da postanem otac, oduvek sam mnogo voleo decu i znao sam da ću ih imati sa Jokom. Međutim, u vreme našeg zabavljanja, moja muzička karijera krenula je nabolje, pa sam se osam godina trudio da napravim bolje sutra. Sećam se da je trebalo da idem na jedan italijanski festival, ali je u tom periodu Joka trebalo da se porodi i ja sam odustao, iako sam siguran da bi mi taj festival promenio život. To je bio prelomni momenat u mom životu, ali sam ostao kod kuće zbog porodice. Ipak, kada sam saznao da ću se ostvariti u toj ulozi, bio sam beskrajno srećan.

Jesi li razmišljao da prisustvuješ porođaju?
Želeo sam, ali u to vreme nije bilo dozvoljeno. Bio sam ispred sale i čekao sam da mi jave kada se sve završi. Prvi put Joka se porodila za 15 minuta, a i drugi put se sve brzo odigralo. Želeo sam drugi put da budem uz Joku, ali nas je Darija sve iznenadila, jer se rodila ranije nego što je to bilo predviđeno. Ali, zato sam isto veče Joki priredio vatromet, cela bolnica je bila na prozoru. Niko to nije uradio u požarevačkoj bolnici.

U kakvom sećanju ti je dan kada si dobio prvo, a kasnije i drugo dete?
Isto sam reagovao oba puta - plakao sam. Kada babica kaže: „Tata, možete da uzmete dete", to je veličanstven momenat. Malo je reći da sam bio presrećan. Nisam mogao da govorim od uzbuđenja.

Koje obaveze su ti najteže pale oko dece?
Helenu i Dariju sam prvi presvukao, prvi okupao, prvi oblačio, dakle, sve što se prvo radi detetu, to sam ja uradio. Posebno sam im bio posvećen prvih 15 dana, kada se Joka oporavljala od porođaja. Sve sam preuzeo na sebe, i dok mi je sa Helenom bilo teže, jer mi je prvo dete, pa sam listao stručnu literaturu, sa Darijom sam se lako snašao.

Ko je stroži roditelj?
Ja sam stroži od Joke, mene se i više plaše, ali volim da bude sve potaman. Rekao sam Heleni - ako si u školi, uči, ako nećeš da ideš u školu, ima dosta prodavnica u kojima možeš da se zaposliš i da čistiš. Čak sam je i odveo u jednu radnju jer je njen prvi razred bio vrlo problematičan. Voli društvo, voli školu, ali ne i domaće zadatke. Srećom, to je bila samo faza i brzo su stvari došle na svoje. Važno mi je da bude dobar đak, jer je i Joka bila odličan učenik, ali je nama kao roditeljima najbitnije da ih naučimo da ne lažu. Malo me plaši njihov pubertet, loše društvo i sve što ide uz to, ali se nadam da ćemo uspešno prebroditi sve zamke odrastanja.

Da li bi voleo još dece?
To nas mnogi pitaju sada. Sećam se da mi je moj doktor jednom rekao: „Za prvo dete si bio majstor, za drugo si velemajstor, a ako ti i treće bude žensko, onda si glup". (smeh) Mada, ja znam da će i treće dete biti žensko, ali sada nemam potrebu za još dece. Možda za koju godinu.

Uputi savet očevima.
Biti dobar roditelj znači voleti svoje najbliže i mislim da porodica uvek treba da bude na prvom mestu. Jer, ako uspem da sačuvam svoj brak i porodicu, siguran sam da ću uspeti i u životu, čime god da se bavim.

Milica Prelević
Foto: privatna arhiva, Farma