Broj 190
Početna > Intervju > Medicina

Medicina

Svetlo i kilogrami
Da biste zadržali vitko telo, dovoljno je da noću ugasite svetlo, tvrde američki naučnici, koji kažu da dugotrajno izlaganje veštačkom svetlu tokom noćnih sati utiče na promenu metabolizma i na gomilanje kilograma čak i onda kada ne povećavamo unos hrane. Naučnici su otkrili da ljudi koji ostaju budni do kasno u noć vremenom promene svoje navike tako da jedu više noću kada je metabolizam usporen. Dokazano je da su osobe koje rade u smenama podložnije bolestima srca i dijabetesu. Naime, ljudi koji koriste kompjuter ili dugo gledaju televiziju noću često jedu u pogrešno vreme, unoseći haos u svoj metabolizam, objašnjavaju naučnici i upozoravaju da je za održavanje vitkog stasa ponekad dovoljno da noću pritisnemo dugme na prekidaču i ugasimo svetlo.

Reuma muči 35.000 ljudi
Stručnjaci upozoravaju da od reumatskih bolesti boluje oko 35.000 ljudi u Srbiji. Najveći problem je taj što se simptomi nekada ne prepoznaju na vreme, a rano otkrivanje upale zglobova veoma je važno kako bi se bolest na vreme lečila. Prema navodima stručnjaka, uzok reumatoidnog artritisa je još uvek nepoznat, a smatra se da može nastati ukoliko postoji neka infekcija koja se nije tretirala na vreme, ali i zbog genetskih predispozicija. Prvi simptomi bolesti su jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta, bol pri stisku šake i otok zglobova. Te promene kasnije mogu da dovedu do hroničnog zapaljenja zglobova koje vremenom dovodi do trajnijeg oštećenja, bola i invaliditeta. Pretpostavlja se da u Evropi oko tri miliona ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, a mnogi stručnjaci su naveli da je to bolest koja najviše ugrožava kvalitet života bolesnika.

Otkrivanje raka preko daha
Grupa izraelskih naučnika razvila je sistem nazvan „elektronski nos” pomoću kojeg je, preko daha, moguće dijagnostikovati da li je neko oboleo od raka debelog creva, dojke, prostate ili pluća. Naučnici su zaključili da razvoj tumora prate genske i proteinske promene koje mogu da izazovu emitovanje određenih organskih sastojaka prisutnih u dahu, pa su pokušali da utvrde da li se uz pomoć nanoreceptora, koji predstavljaju „veštački nos”, može otkriti da li je neko oboleo od raka. Ispitivanje, obavljeno na 177 dobrovoljaca starosti od 20 do 75 godina, među kojima su neki bili oboleli od različitih oblika tumora, pokazalo je da „elektronski nos” omogućava ne samo da se napravi razlika između zdravog i bolesnog daha već i da se utvrde različite vrste daha, u zavisnosti od vrste raka. Ovi rezultati bi mogli da omoguće razvoj jednostavnog, jeftinog i pre svega neinvazivnog testa za dijagnostikovanje raka.

Mrgudno doba u šestoj deceniji
Anketa među 2.000 Britanaca pokazala je da oni 52. godinu ocenjuju kao prelomnu jer smatraju da u kasnijim godinama čovek postaje sve namćorastiji. Od početka šeste decenije ljudi se mnogo manje smeju nego mlađi svet, a mnogo više se žale, pokazala je anketa jednog britanskog TV kanala. Istraživači su utvrdili da se deca u najranijem uzrastu smeju i do 300 puta dnevno, dok se već u tinejdžerskim godinama nasmeju u proseku svega šest puta dnevno. Osobe starije od 60 godina u proseku se nasmeju svega 2,5 puta dnevno. Anketa je takođe pokazala da većina Britanaca smatra da su muškarci veći mrgudi od žena. Jedan od razloga znatnog opadanja veselog raspoloženja među Britancima u starijim godinama mogao bi da bude manjak sposobnosti pričanja viceva. U pomenutoj anketi se ispostavilo da prosečni Britanac zna samo dva vica.

Medicinske serije loše po zdravlje
Serije kao što su Haus, Uvod u anatomiju i Urgentni centar možda jesu najgledanije, ali njihovo praćenje može biti izuzetno opasno po vaše zdravlje. Naime, prema istraživanju Univerziteta sa Rod Ajlenda, gledaoci serija čija je radnja smeštena u ili oko bolnica skloniji su prevelikoj brizi o svom zdravlju i neobičnim bolestima. Istraživači kažu i da serije sa medicinskom tematikom sprečavaju pojedine osobe da budu zadovoljne svojim životima. U istraživanju je učestvovalo 274 studenta kojima su ispitane navike gledanja televizije. „Ispitana grupa je pokazala nezadovoljstvo, ali da smo ispitali neku širu populaciju, rezultati bi verovatno bili još više razočaravajući”, navedeno je u studiji.

Redovna kontrola je najvažnija

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najmanje trećina
slučajeva raka dojke mogla bi da se izbegne redovnim pregledima. Svake
godine, 24. oktobra se obeležava Svetski dan borbe protiv raka dojke.
Lekari savetuju ženama mesečne samopreglede posle 25. godine, a posle
40. godine obavezne preglede kod lekara. Za pomoć se obratite ako
primetite neku od sledećih promena:
- otvrdlinu, čvorić ili zadebljanje,
- oticanje, vruće tačke, crvenilo ili tamniju kožu,
- promenu veličine ili oblika,
- stvaranje rupica ili nabiranje kože dojke,
- svrab, ljuštenje pokožice ili osip na bradavici,
- uvlačenje bradavice ili drugih delova dojke,
- sekret iz bradavice koji se iznenadno javi,
- bol koji ne prestaje.

Šta ja mogu da učinim?
Rano otkrivanje i tretman pružaju najbolje šanse za izlečenje raka dojke. Evo šta bi trebalo svaka žena da uradi:
1. Mesečni samopregled dojki od 20. godine života.
2. Klinički pregledi dojki kod lekara najmanje svake dve godine počev od
20. godine života, a svake godine preko 40. godine života.
3. Skrining-mamografije, snimanje dojke na mamografu, posebnom rendgen
aparatu za dojku, na dve godine kod žena starijih od 50 godina, kao i
visokorizičnih žena starih 40-50 godina. Žene mlađe od 40 godina sa
slučajevima raka dojke u porodici ili drugim faktorima rizika, potrebu i
učestalost mamografskih pregleda treba da dogovore sa svojim lekarom.

  M. P.