Broj 19
Početna > Putovanja > ZIDA SE NIKO NE SEĆA

Berlin

ZIDA SE NIKO NE SEĆA

Dinamičan, kosmopolitski i kreativan, Berlin je grad-kaleidoskop u kome se smenjuju istorijska zdanja i moderni kvartovi

Pred kraj Drugog svetskog rata, 70 odsto Berlina je bilo uništeno savezničkim bombardovanjima i uličnim borbama. Zbog toga je nazvan „Vremenskom nulom". Veliki Berlin je podeljen u četiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944): i to između SAD, Velike Britanije, Francuske i Sovjetskog Saveza. Bio je smešten usred sovjetske okupacione zone Nemačke i postao prirodna tačka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu.
  Berlinski sovjetski deo, Istočni Berlin, postao je glavni grad Istočne Nemačke, kada je ova formirana od Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadna Nemačka je formirana 23. maja 1949. od američke, britanske, i francuske zone, a glavni grad je bio Bon. Berlinski zid je podignut 13. avgusta 1961, razdvojivši Zapadni od Istočnog Berlina i ostatka Nemačke.
  Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. Tokom nemačkog ujedinjenja 1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi koji najviše služe kao podsetnici i turističke atrakcije. Nemački Bundestag je juna 1991. izglasao odluku da glavni grad Nemačke umesto dotadašnjeg Bona bude Berlin.
 
  Pogled na Berlin
  Možda će mnoge ovaj grad obeshrabriti, posebno ako ga posete zimi jer tada deluje neverovatno sumorno, naročito istočni Berlin sa zgradama u fazi raspada. Međutim, potpuno je druga priča ukoliko grad posetite leti. Berlin je ogroman, raj je za arhitekte, dovoljno je samo baciti pogled na Rajhstag i njegovu kupolu. Sve najvažnije gradske građevine možete videti i sa reke. Naime, tročasovni obilazak košta 15 evra, a ništa vam neće promaći jer se ljubazni vodiči duplo više trude oko stranih turista. Nabrajati muzeje koje treba posetiti je stvarno mukotrpan i nezahvalan posao, jer Berlin u tome nikako ne oskudeva. Posetite Ostrvo muzeja u centru grada za početak. Kada smo kod centra grada, Berlin nema jedan centar, već nekoliko njih. To govori i o velični ovog grada. Saobraćaj je savršeno organizovan, pa ako se uputite sopstvenim prevozom ne brinite, sigurno se nećete izgubiti. Osim toga, domaći vozači se striktno drže propisa, jer su kazne izuzetno visoke. Gradski prevoz u Berlinu je veoma razgranat i funkcioniše besprekorno.
  Iako je metro brzo i najjeftinije prevozno sredstvo, odlična stvar je iznajmljivanje bicikla za 10 evra po danu na Aleksanderplacu. Berlin ima uređene biciklističke staze i neverovatno je koliko toga se može videti obilazeći grad na biciklu.
  Što se praktičnih informacija tiče, Berlin je sigurno jedan od najjeftinijih evropskih gradova. Ako ne pričate nemački, potrudite se da pred sam put naučite nekoliko osnovnih fraza za snalaženje jer Nemci jednostavno ne žele da pričaju engleski.
 
  Berlinski zid
  Sve se može lako naći, osim onoga po čemu je ovaj grad bio poznat za vreme Hladnog rata, a to je Berlinski zid, odnosno njegovi ostaci. Naime, uklonjeni su hirurškom preciznošću, a zanimljivo je da, kad pitate žitelje gde je tačno taj zid razgraničavao grad na dva dela, obično kažu da se ne sećaju, jer očigledno tražite nešto što su oni jedva čekali da izbrišu iz svog sećanja.
 
  Noćni život Berlina
  Berlin se smatra prestonicom noćnog života Evrope. Ako ste ljubitelj tvrdog eksperimentalnog zvuka, istočni Berlin je zaista mesto za vas sa svojim mnogobrojnim fabričkim halama koje su pretvorene u klubove. Ukoliko više volite laganije note, samo malo prošetajte i naći ćete puno malih, zabačenih restorana i kafića sa takvom muzikom.
  Tamo možete i da probate koktele sa pivom. Naime, u jednom kafiću nuđena je karta pića sa čak 60 koktela čiji je glavni sastojak, naravno, pivo.
 
  Palata republike
  Odnosno „Palas der Republik" - bivši parlament Istočne Nemačke, predmet je žestokih polemika na nemačkoj političkoj sceni. Izgrađena je 1976. na mestu nekadašnjeg dvorca pruskih kraljeva, koji je teško oštećen tokom bombardovanja Berlina 1945. godine, a potpuno je srušen 1950. od strane komunističkih vlasti jer je viđen kao simbol pruskog imperijalizma. Ostavljen je samo jedan balkon koji je inkorporiran u Palatu republike. Nova zgrada parlamenta DDR-a je izgrađena od ogromne količine azbesta što je trebalo da je učini neuništivom. Posle pada komunizma, DDR-a i ujedinjenja Nemačke, Palata republike je služila kao mesto za kulturne događaje, uglavnom kao galerija. Godine 2003. iz zgrade je izvađen sav azbest. Teške političke polemike izazvala je ideja da se ova zgrada sruši, a da se na njenom mestu ponovo izgradi pruski kraljevski dvorac. U februaru 2005. godine je počelo rušenje Palate. Rušenje je išlo veoma sporo jer se Palata nalazi na rečnom ostrvu, a sav materijal se odvozio brodovima.
 
  Brandenburška kapija
  Simbol Berlina, nastala 1791. godine, bila je tokom Hladnog rata granica između Istočnog i Zapadnog Berlina. Nalazila se na ničijoj zemlji, a građani Berlina mogli su tada samo da sanjaju o prolasku kroz kapiju.
 
  Potsdamer platz
  Pre rata veoma važna i frekventna raskrsnica. Za vreme Hladnog rata, zid je prolazio tačno po sredini trga što je od njega napravilo najveću pustaru u Berlinu. Sve okolne zgrade su srušene da bi se izgradio široki pojas oko zida. Posle pada komunizma i uklanjanja zida, Potsdamer platz je postao najveće gradilište u Berlinu. Ovo je danas mesto gde se nalaze kule velikih svetskih kompanija kao što su Daimler-Chrysler i Sony. Na trgu su, za uspomenu, ostavljeni delovi zida na istom mestu gde se on i ranije nalazio. Potsdamer platz je moderno mesto na kome puno mladih ljudi provodi vreme. Ovde su različiti restorani, šoping centri, bioskopi i muzeji, Filmska akademija i Muzej filma, kao i 3D bioskop. Ispod Potsdamer platz-a su tri velike podzemne stanice: U-bahn, S-bahn i podzemna železnička stanica „Potsdamer platz" koja ima vezu sa Hauptbahnhof-om, novom glavnom železničkom stanicom Berlina. Danas je iz nacističkog perioda preostalo samo nekoliko građevina i to internacionalni aerodrom Tempelhof, Olimpijski stadion, i ulična rasveta na nekoliko mesta u gradu. Hitlerovu Kancelariju rajha su uništili Sovjeti, a ostaci su poslužili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.
  Preporuka je da Berlin nikako ne smete da propustite ako se uputite ka severu Evrope. Doživećete nesvakidašnji doživljaj u gradu u kom se spajaju Istok i Zapad, prošlost i budućnost.
 
Autor: Suzana Stanarević