Broj 19
Početna > Prica > ŽELIM DA BUDEM NAJBOLJA

Anabela Đogani

ŽELIM DA BUDEM NAJBOLJA

Njen život bi se teško mogao nazvati bajkom. Period odrastanja joj nije bio nimalo lak jer je na svojoj koži osetila šta znači ići preko trnja do ruža. Posle brojnih tragedija koje su je u mladosti zadesile, doživela je traumu kada je saznala da ima rak dojke. U sebi je pronašla dovoljne snage da izađe kao pobednik i nakon svega rodi dve devojčice koje su, kako sama kaže, smisao njenog života. Anabela nam otkriva da svojoj porodici uvek želi da bude najbolja, vesela, i raspoložena. Neguje svoj brak, jer želi da sa Gagijem provede ceo svoj život.
Misliš li da postoji 'pravo vreme' kada žena treba da zatrudni?
U jednu ruku i verujem. Pre druge trudnoće sam osetila jaku potrebu za bebom, kao da mi je to organizam tražio. A, što se tiče prve trudnoće, sećam se da sam se osetila potpuno spremnom iako se neplanirano desila. Znala sam da će mi dete u velikoj meri ulepšati život. Neke stvari se dogode potpuno neplanirano i neočekivano, ali svakako im se obradujemo i shvatimo da je to i te kako u pravo vreme.
Po čemu je za tebe drugo stanje zaista drugo stanje?
Bila sam jako ponosna na svoj stomačić i jedva sam čekala da ga svi primete. Žena se u trudnoći oseća privilegovano i posebno. Ako izuzmemo onaj medicinski momenat, promene organizma, činjenica da u sebi imaš živo biće i da ono zavisi samo od tebe, može se svakako nazvati drugim stanjem.
Da li si se plašila da zatrudniš, s obzirom na to da si se prethodno izborila sa opakom bolešću tumora dojke?
Ne, uopšte nisam razmišljala o tome. Mislim da je bila moja velika sreća što sam živela potpuno neopterećena činjenicom da se borim sa bilo čim.
Koliko ti je majčinstvo promenilo život?
Puno mi je promenilo život. Da krenem prvo od tog jedinstvenog osećaja, ogromne količine ljubavi, desilo mi se da sam odjednom dobila želju da napredujem u svakom smislu. Rešila sam stambeno pitanje, uživala u potpuno nekim drugim stvarima, u odnosu na devojačke dane. Osećaj odgovornosti me je učinio vrednijom i snažnijom.
Bila si izuzetno zgodna trudnica, koliko si se ugojila u trudnoćama?
Zaista sam uživala u svojim trudnoćama. Kada je u pitanju druga trudnoća, pridržavala sam se specijalne ishrane, koja podrazumeva samo zdravu hranu. Super sam se osećala, imala odličnu krvnu sliku što je u trudnoći jako bitno. Sa prijateljicom Dijanom, koja je bila trudna u isto vreme kada i ja, prelazila sam kilometre, a i ona me je svaki dan masirala. Zahvaljujući svemu tome, u drugoj trudnoći sam se ugojila 14 kg. Ali, u toku prve trudnoće sam imala 25 kg više, lošu krvnu sliku, pa se i moja beba rodila anemična.
Kako su ti protekli porođaji?
I prvi i drugi put sam se porađala prirodnim putem, ali sam drugi put iskoristila blagodeti epiduralne anestezije, pa sam, za razliku od prvog puta, sve vreme uživala. Prvi put sam se porađala u Švedskoj, a drugi put u Beogradu u Narodnom frontu. Iskustva su potpuno različita. Smatram da zaista imamo stručno medicinsko osoblje. Moja lekarka Mima Fazlagić, koja je i održavala moju trudnoću, učinila je sve da bi mi celo iskustvo ostalo u predivnom sećanju. Uz prisustvo mog muža u zasebnom apartmanu, uživala sam u svakom momentu porođaja. Prvog puta se nerado sećam jer je bilo izuzetno bolno i trajalo jako dugo.
Vaše ćerkice imaju neobična imena. Ko ih je odabrao?
Prva ćerka, Luna, dobila je ime po pesmi mog omiljenog pevača Đorđa Balaševića, i tu nije bilo dileme. U Švedskoj doktori ne otkrivaju pol deteta tako da nisam znala kog pola će mi dete biti. Kada sam je rodila, rekla sam samo: „Ćao Luno, dobro mi došla!” Nina se zove tako jer se to ime njenom tati najviše dopalo od svih koje sam predložila. Još u četvrtom mesecu trudnoće sam saznala da nosim devojčicu, ali tek negde pred kraj je bilo odlučeno da će se tako zvati.
Mnogi roditelji se slažu sa izrekom 'batina je iz raja izašla'. Kakav je vaš stav prema tom vidu kažnjavanja?
Veliki sam protivnik fizičkog zlostavljanja, ali zaista ima istine u toj tezi. Na neke ljude, nažalost, samo sila deluje. Moja prva ćerka je bila toliko dobra i mirna da nije bilo potrebe za tim, što nije slučaj sa Ninom. Ona je u horoskopu Ovan, a u podznaku Strelac. Nemirko kod kojeg, nažalost, samo batine pale, mada se sve najčešće, hvala bogu, završi na pretnjama. Potpuno isti pristup imam prema deci, isto ih vaspitavam, ali su potpuno različite. Luni je dovoljno da kažem da mi se nešto nimalo ne sviđa i za nju je to dovoljno.
Koliko je vama teško da uskladite poslovne obaveze sa porodičnim? Zameraju li vam ćerkice kada ste duže odsutni od kuće?
Osim što im nedostajem, ništa mi ne zameraju. Potrudila sam se da nađem adekvatnu zamenu, pa moja deca imaju sve što im je potrebno. Trudim se da postignem sve obaveze, ali se ponekad, kao i svaka žena, umorim. Brzo me to prođe jer sve u životu što radim, radim isključivo zato što želim i volim.
Ko je zadužen za 'treniranje strogoće' u vašoj kući?
S obzirom na to da više vremena provodim sa njima, verovatno sam ja ta, ali i tata je autoritet. On sve mnogo bezbolnije i brže rešava, na njega ipak malo drugačije reaguju. Mi smo, u suštini, jedna vesela porodica koja jako lepo funkcioniše. Kao da smo svi na istim talasnim dužinama, dobro razumemo jedni druge. Deca vole kada im pokazujete poštovanje.
Da li planirate još dece?
Kada sam rodila Ninu, bila sam sigurna da ću roditi još jedno dete. Sada, da budem iskrena, više nisam. Ova količina energije koju posedujem je dovoljna za njih dve i za posao, a bojim se da to ne bi tako bilo sa još jednim članom više. Stara izreka kaže: „Protegni se koliko ti je jorgan dugačak”. Kod nas se misli da ona važi samo za novac. Ja se ne slažem sa tim, mislim da ima veze sa svim segmentima našeg života. Imam dve divne ćerke, muža i kuću. Želim da im budem najbolja, vesela, raspoložena, spremna na sve. Mislim da želim da se posvetim svom suprugu, da negujem naš brak, jer želim to za ceo život. Ako za to u bilo kom momentu bude potrebna beba koju ćemo oboje beskrajno želeti, kao naše prethodno dvoje dece, tu nema dileme, rado ću roditi još jedno dete.

Autor: Suzana Stanarević