Broj 19
Početna > Lepi i zdravi > POLENSKA GROZNICA

Alergije

POLENSKA GROZNICA

Oko 15 odsto stanovništva Srbije pati od nekog oblika alergije, a one su najčešće u proleće. Tada je u vazduhu najviše čestica koje podstiču alergije, a veliki broj ljudi bori se s kijanjem, svrabom, začepljenim nosom, kožnim osipom i drugim, često nesnosnim, simptomima. Alergija se ne može izlečiti, ali se pravilnom terapijom i jačanjem imunog sistema može ublažiti i držati pod kontrolom.

Alergija predstavlja odgovor imunog sistema na inače bezopasnu supstancu. Glavna uloga imunog sistema jeste identifikacija stranih napadača i mobilizacija belih krvnih zrnaca koji se bore protiv njih. Imuni sistem kod nekih osoba pogrešno identifikuje netoksične supstance kao napadače, zato bela krvna zrnca reaguju preterano i nanose telu više štete nego koristi. Tako alergijski odgovor postaje posebna bolest. Najčešći simptomi alergije su začepljen nos, kašalj, kijanje, suzne oči, svrab, kožni osip, glavobolja i iscrpljenost.
 
  GENI IMAJU VELIKU ULOGU
 
  Još uvek nije potpuno jasno zašto su neke osobe alergične na nešto, a neke nisu. Ipak, dokazano je da veliku ulogu u tome ima genetska predispozicija. Kod dece čiji roditelji pate od alergijskih reakcija postoji veća verovatnoća da će i sami oboleti od alergijske bolesti (30 odsto ako je bolestan jedan roditelj, odnosno 50 odsto ako su bolesna oba roditelja). Naravno, alergijska bolest može se razviti i kod dece u čijoj porodici nije bilo alergije, a veruje se da su u nastanak alergije upleteni i emocionalni činioci, stres i ljutnja, posebno ako imuni sistem ne funkcioniše kako treba.
 
  Alergije se češće javljaju u razvijenim zemljama, među mlađim gradskim stanovništvom i u dobrostojećim porodicama, a tu je očigledna povezanost s ishranom i načinom življenja.
 
  Svojstva i priroda alergena su različiti: poleni različitih biljaka (trava, korov, i dr), a osetljivost na polen zavisi od alergenih svojstava čestica.
  S obzirom na različitu prirodu alergena i njihova svojstva, različiti su i simptomi alergije. Jedna osoba može istovremeno biti alergična na nekoliko alergena, a može se dogoditi i da alergija na neku supstancu nestane, ali se pojavi na drugu.
 
  POLEN - NAJSNAŽNIJI PRIRODNI ALERGEN
 
  Svake godine u doba cvetanja određenih biljaka milioni ljudi širom sveta pate od polenske kijavice pa sve do napada teške astme. Iako polenska zrnca čine samo mali udeo u ukupnom broju čestica u atmosferi, ona su najčešći uzrok alergijskih bolesti disajnog sistema pa predstavljaju jedan od najsnažnijih prirodnih alergena današnjice.
 
  Koncentracija polena veća je ujutro za vreme sunčanih i vetrovitih dana, dok je na početku i na kraju sezone cvetanja i za vreme vlažnih i kišovitih dana značajno niža. Dakle, osobe osetljive na polen trebalo bi da izbegavaju izlazak iz kuće u periodu od pet sati ujutro do deset sati pre podne, a radove van kuće da obavljaju neposredno nakon kiše, kasno posle podne ili predveče.
 
  Alergijske reakcije na polen povezuju se i s alergijskim reakcijama na pojedine prehrambene proizvode. Tako se alergija na polen breze povezuje s alergijom na jabuku, lešnik, šargarepu, krompir, kivi, celer, trešnju i krušku, a alergija na polen ambrozije s alergijom na dinju, bananu i lubenicu.
 
  Uz akutne infektivne bolesti disajnih puteva, alergijske bolesti su najčešće bolesti dece. Svako dete u proseku ima tri-četiri upale gornjih disajnih puteva godišnje i to je jedan od razloga zašto se alergija često brka s prehladom ili gripom. Simptomi su joj slični običnoj prehladi, ali bez temperature, kao i curenje iz nosa, otežano disanje, razdražljivost i loša koncentracija. Simptomi alergije obično traju nekoliko nedelja (kod prehlade nekoliko dana) i ometaju svakodnevne aktivnosti, a promena okoline obično donosi olakšanje.
 
  ŠTA UČINITI AKO SUMNJATE NA ALERGIJU?
 
  Ako sumnjate na alergiju, potrebno je da se javite lekaru i uradite alergološku obradu u mirnoj fazi bolesti, tj. fazi bez simptoma. Osnovna pretraga je alergološko testiranje na inhalacijske alergene, međutim, ako se sumnja na alergiju na hranu, potrebno je učiniti i testiranje na nutritivne alergene.
 
  Saveti osobama alergičnim na polen:
  - ako su koncentracije polena u vazduhu umerene, visoke ili vrlo visoke, izbegavajte izlazak za vreme sunčanog i vetrovitog vremena između pet i deset sati pre podne;
  - za odlazak u prirodu izaberite dan nakon kiše jer su tada koncentracije polena u vazduhu najniže;
  - ako ipak morate da boravite na otvorenom, nakon povratka kući operite ruke, istuširajte se, operite kosu i presvucite odeću kako biste sprečili unošenje polena u prostor gde boravite;
  - ako ste u mogućnosti, najbolje je boraviti u zatvorenim i klimatizovanim prostorima i redovno uzimati terapiju koju je propisao lekar.
  Osobama koje pate od alergija takođe se preporučuje jačanje imuniteta, a beli luk je apsolutna zvezda među namirnicama koje pospešuju imunitet. O fascinantnim svojstvima belog luka objavljen je velik broj stručnih radova, dokazano mu je baktericidno, fungicidno, antimikotičko i protivvirusno delovanje, a ima i snažan detoksikacijski učinak.
 
  Paradajz se takođe smatra odličnom namirnicom za očuvanje i jačanje imuniteta, međutim, ne smemo zaboraviti ni vitamine koje sadrže namirnice poput šargarepe, brokolija, limuna, kupusa i kivija, ali i brojnih drugih vrednih namirnica. Za pravilno funkcionisanje probavnog sistema neophodan je i adekvatan unos neprobavljivih prehrambenih vlakana iz voća, povrća i celovitih žitarica.
 
  Alergije nisu izlečive, ali se pomoću tableta, kortikosteroidnih sprejeva i imunoterapije mogu držati pod kontrolom. Postoje i periodi u životu kada alergijski simptomi nestanu ili se smanjuju. To je obično vreme adolescencije, a još se ne zna zašto je to tako.
 
 
Autor: Suzana Stanarević