Broj 19
Početna > Intervju > BRAK JE KAO PTICA U KAVEZU

Milorad Pavić i Jasmina Mihajlović

BRAK JE KAO PTICA U KAVEZU

Milorad Pavić nije verovao da će doživeti XXI vek. Zadovoljan je što je živ i što može da piše, što su sa njim unuka Teodora i supruga Jasmina Mihajlović. Srećan je što je napisao roman „Drugo telo" koji je preveden na četiri jezika. I najzad, „ali ne na poslednjem mestu", kaže, srećan je što piše svoju sledeću knjigu, jednu specifičnu antologiju savremene svetske priče.

Prva ljubav
  Negde u osnovnoj školi, sećam se da je imala ljubičastu haljinu.
  Sreća
  Sreća se seli po vašem životu i zato imate ponekad utisak da je nema. Treba imati hrabrosti da se čovek izbori za nju i da je pronađe u sebi i u drugima.
  Ljubav
  Na svetu ima više ljubavi nego što se vidi iz TV dnevnika.
  Lepota
  Na svetu uvek ima više lepote nego što čovek može da potroši. Nikada dovoljno trivijalnih stvari, hleba i čarapa, a vazda ogroman višak lepote, lepote u prirodi, lepote u knjigama, lepote u očima. Nikada nećemo stići da se sve te lepote nauživamo, da čujemo svu lepu muziku koja je sazdana, da pročitamo sve lepe knjige koje su napisane.
  Brak
  Brak je nešto što se svako jutro mora nahraniti kao ptica u kavezu. Uginuće ako mu ne posvećujete dovoljno vremena i energije, i ako ga stavite na poslednje mesto posle svih dnevnih obaveza.
  Žena
  Jednog dana pozorišni reditelj Stevo Žigon došao mi je i rekao da bi on postavio na scenu adaptaciju mog romana „Predeo slikan čajem". Ja sam ga upitao sa zaprepašćenjem otkud je izabrao baš ovaj roman. „Kako otkud?" odgovorio je. „Znate li Vi pozorišni komad u kojem ima osam glavnih ženskih uloga?" Bio sam razoružan, i kad sam otišao kući uzeo sam roman i počeo da gledam da li zaista ima toliko ženskih likova. Listajući tako „Predeo slikan čajem", shvatio sam da sam više sreće s ljubavima imao u knjigama nego u životu.
  Porodica
  Nešto što nijedan umetnik ne treba da ima, jer će je oštetiti svojim radom.
  Dom
  Uvek sam voleo dobro stilizovane enterijere, ali meni je savršeno svejedno gde pišem. Najviše volim da pišem u krevetu.
  Praštanje
  Jedan moj roman počinje rečenicom: „Nijedan neopaljeni šamar ne treba u grob odneti". Nažalost, moja priroda nije mi omogućila da se držim ove devize.
  Deca
  Njima ste potrebni dok su mali i dok rastu, baš kao i knjigama. Posle im smetate.
  Vernost
  Mnoge institucije privatnog i javnog života nisu moguće ako nema vernosti i poverenja.
  Sudbina
  Važnije je da li sudbina veruje u vas.
  Onostrano
  Ponekad u snovima dobijam potpune nacrte za priče ili likove u njima. Čak mi ponešto i kažu. Ponekad mislim da neka neobjašnjiva energija teče kroz mene do mojih knjiga i ja se samo trudim da je ne ometem. Na to sam mislio kada sam rekao da ja nemam biografiju, već samo bibliografiju.
  Najveća radost
  I radosti se sele po vašem životu, kao i mnoge druge stvari. Rođenja dece su jedna od velikih radosti. Naročito veliku radost donelo mi je rođenje moje unuke Teodore, kojoj je posvećen moj dečji roman „Nevidljivo ogledalo/Šareni hleb".
  Vaš životni moto
  Kad muze govore, topovi ćute.
  Najdraža uspomena u životu
  Nju još čekam.
 
  JASMINA MIHAJLOVIĆ
 
  Jasmina je sklona zaljubljivanju preko knjiga. Tako se se udala, našla prijateljice, a i sebe jedino voli kada piše. Tvrdi da u životu ne zna za sredinu. Ili sve vidi crno, ili je u fazi ružičastog pogleda na svet. Knjige piše iz zadovoljstva. Voli oblačne dane kada je svetlost mekša. Uživa u setnim melodijama koje sluša na radiju koji je njen omiljeni aparat tako da u svakoj sobi ima po jedan.
  U novom romanu „Pariski poljubac” Jasmina dešifruje novo stoleće, a mi smo pokušali da otkrijemo tajni sastojak ljubavne priče koja traje...
  Prva ljubav
  Imam više prvih ljubavi. Jednu iz ranog detinjstva, drugu iz osnovne škole i jednu iz gimnazije. Sećam ih se sa vedrinom.
  Sreća
  Stanje koje se može dosegnuti treningom. Apsolutna realnost koja bar pedeset posto zavisi od nas.
  Ljubav
  Imala sam u životu puno malih, dosta srednjih i jednu veliku ljubav. Ja sam prava bogatašica.
  Lepota
  Svaka lepa stvar koju vidimo u životu, čujemo, omirišemo ili doživimo, ostavlja trag na našem licu. Lepota se gotovo biološki može prenositi u vidu nekog pozitivnog virusa.
  Brak
  Podržavam brak kao instituciju pošto joj još nije nađena adekvatna zamena.
  Muškarci
  Žene moraju svakodnevno da organizuju život i opstanak i da misle na sutra. Muškarci su malo labaviji po tom pitanju, zagledani su u daleku prošlost/budućnost, pa im je svakodnevica pomalo metafizička stvar.
  Porodica
  Genetska sudbina. Drugi koje volite, ili se sa njima svađate. Potrebno je i jedno i drugo.
  Dom
  Utočište. Zaštitnička čaura od spoljašnjeg.
  Praštanje
  Ponekad brzo oprostim i zaboravim, ali neke stvari bogami pamtim.
  Deca
  Deca su besmrtnost isto koliko i bilo koja druga kreacija.
  Vernost
  Samo su psi istinski verni.
  Sudbina
  Kako kad. Verujem da svaki čovek ima tip životnog puta koji mu najviše odgovara. Kada ga sledi - dobro je, kad mu se odupire nastaje u krajnjem ishodu - bolest.
  Onostrano
  Verujem u onostrano i trudim se da izvežbam čula da rade i na drugim frekvencijama od onih koje su nam u ovom trenutku evolucije dostupna. Imam puno životnih događaja za koje trenutno nemam racionalno objašnjenje i koristila sam ih često u knjigama kao literarni zaplet.
  Najveća radost
  Rođenje deteta i trenutak kad svoju novu knjigu imam u rukama.
  Životni moto
  Videti u svemu nešto pozitivno.
  Najdraža uspomena
  Svi trenuci u kojima su mi se otvarali novi vidici.
 
Autor: Mila Milosavljević