Broj 187
Početna > Lepi i zdravi > Lečenje bolnih misli

Psihoterapija

Lečenje bolnih misli

Poslednjih godina sve se više ljudi odlučuje na razgovor sa psihologom i prihvata psihoterapiju kao komplementaran način lečenja

Ukoliko se isuviše dugo osećamo loše, uprkos našim „malim trikovima" za bolje raspoloženje i kada se svi napori naših najbližih završe bez uspeha da nam otklone „crne misli", onda je krajnje vreme da potražimo savet psihologa.

- Poslednjih godina ljudi se mnogo lakše odlučuju za odlazak na psihoterapiju, gledajući američke filmove u kojima je sasvim normalna stvar poseta psihologu ili psihijatru. S druge strane, prošli smo teška vremena i velikom broju naših ljudi zaista je potrebna pomoć. Problem je što oni kojima je razgovor sa psihologom najpotrebniji odbijaju to da prihvate. U tom slučaju savetuje se pozitivan pritisak najbližih iz porodice da se započne lečenje - tvrdi psiholog, specijalista medicinske psihologije i magistar medicine Merica Milavić-Vujković.

Psiholog ili psihijatar

Prepoznavanje pravih simptoma bolesti od velike je važnosti. Ukoliko je neko uvek ćutljiv, to može da bude deo njegove prirode, ali kada se osoba naprasno povuče i promeni ponašanje i način na koji ispoljava emocije, sve su to signali da se s njom nešto dešava i da su joj potrebni pomoć i lečenje.

- Ljudi prvi put dolaze kod psihologa s različitim očekivanjima. Obično su više ili manje uznemireni sopstvenim problemima, kao i činjenicom da to moraju da podele s potpuno nepoznatom osobom. Prisutna je i određena doza straha od društvenog etiketiranja. Tu je i trema kako da započnu razgovor i glasno izgovore ono što ih boli. Često se dešava da ono što misle da ih muči zapravo nije najveći problem. Tada je uloga psihologa da ih lagano dovede do spoznaje pravog uzroka duhovnih patnji.

U najvećem broju slučajeva, ljudi su prijatno iznenađeni koliko je razgovor sa psihologom lakši u odnosu na ono kako su oni zamišljali - kaže naša sagovornica. Za razliku od psihijatrije koja je usmerena na medikamentoznu terapiju, psiholog radi dijagnostiku i psihoterapiju.

Većina ljudi misli da se kod psihologa odlazi sa lakšim psihičkim problemima, a da su psihijatri određeni za teža duševna stanja. Važno je, međutim, znati da psiholozi i psihijatri čine zajednički tim i da su isti pacijenti kod jednih i drugih. Kod većine pacijenata primenjuje se blaga medikamentozna terapija uz psihoterapiju.

Sve počinje stresom

Stres čini veliki broj svakodnevnih situacija s kojima se susrećemo. Da li će određeni događaji u našem životu izazvati stresno stanje zavisi isključivo od nas. Nije neki događaj stres sam po sebi, već je to način na koji vidimo i percipiramo stvarnost. Simptomi stresa su nervoza, preterana osetljivost, oslabljena odbrambena sposobnost organizma, loš san. Sve nas to umara, čini nas bolesnim, remeti metabolizam, vodi ka debljanju ili mršavljenju i uzrok je brojnih zdravstvenih poremećaja. Iako se trudimo maksimalno da se nosimo sa problemom, čini nam se kao da na kraju gubimo tlo pod nogama. Vidimo samo tamnu stranu svakodnevice, brige i teskobu. Zaboravljamo ili ne možemo da sagledamo drugu, svetliju i vedriju stranu života.

- Da li će se stresno stanje razviti u depresivno, zavisi od repertoara mehanizama odbrane koji smo u toku našeg života razvili. Potrebno je proširiti uobičajeni obrazac odbrana, prilagoditi 'coping stil' (način suočavanja sa problemima). Ponekad je dovoljna redovna šetnja u prirodi, druženje sa pozitivnim ljudima, konstruktivan hobi. Kada učinimo nešto lepo za druge, i mi se osećamo bolje.

Potražite ono što vam čini zadovoljstvo i vaš mozak će početi da proizvodi endorfine, molekule zadovoljstva koji ublažavaju bol, umiruju i stvaraju dobro raspoloženje. Ukoliko do depresije ipak dođe i ne možemo da se sa njom izborimo preporuka je da se potraži pomoć psihologa - savetuje Merica Milavić-Vujković, psiholog, specijalista medicinske psihologije i magistar medicine.

Kako prepoznati depresiju?

Depresivne osobe su loše raspoložene, tužne, bezvoljne i pojačano umorne. Javlja se i ravnodušnost, apatija, gubitak životne radosti, ali u nekim slučajevima i pojačana napetost, nemir i razdražljivost, najčešće su manifestacije depresije. Prisutan je i poremećaj sna, smanjen ili pojačan apetit, tromost, nemir, slabost, iscrpljenost, gubitak koncentracije i zaboravnost. Svi se ponekad ovako osećamo, ali ako to traje danima ili nedeljama, i pri tom nas depresivno raspoloženje umnogome onemogućava u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti, onda je verovatno reč o depresivnom poremećaju koji zahteva lečenje.