Broj 18
Početna > Lepi i zdravi > ČUVARKUĆA

ČUVARKUĆA

Narodna poslovica kaže da je bolja čuvarkuća na kući nego dva psa pred kućom

Čuvarkuća je dugogodišnja biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. Poređani su listovi zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubičaste ili žute boje. Listovi su rozetasti, a pri vrhu crveni, sočni i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuća i naravno u saksijama. Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto značenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grčki aeixon. Čuvarkuća čuva kuću od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega isceđen sok. Ponekad je dobro i pojesti nekoliko listova ove biljke.
  Sadrži: jabučnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šećer, gumu i mineralne sastojke.
  Biljke su veoma lake za održavanje i nemaju gotovo nikakvih  posebnih zahteva.
  Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvatanja.
  Hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijumov malat, masno ulje, mravlja i jabučna kiselina. Sok iz listova čuvarkuće se koristi u lečenju nervne rastrojenosti, padavice, nemirnih snova i straha.
  Sveže zdrobljeni listovi ili čisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana, opekotina, za bolna mesta nastala gihtom te za lečenje "kurjih očiju" i uklanjanje pega. Sveži sok koristi se u lečenju nagluvosti, posebno one koja je izazvana stvrdnutim žutim sekretom (sok čuvarkuće ga rastvara). Takođe se koristi kod lečenja čira želuca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava i protiv opekotina i protiv zapaljenja zuba i upala grla.

  Drugi nazivi: divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara.
  Latinski naziv: sempervivum tectorum.