Broj 179
Početna > Prica > Želim još dece

ZORAN – ŽIKA ŽIVANOVIĆ

Želim još dece

Kada se posle dvadeset tri godine razveo od njihove majke Vere, Žika je zahvaljujući prijateljskom odnosu sa svojim ćerkama, dvadesetdvogodišnjom Marijom i devet godina mlađom Tamarom, lakše podneo razvod, znajući da devojke imaju razumevanja za novonastalu situaciju. „Pokazale su da u život ulaze hrabro i da neke stvari kapiraju bolje od nas odraslih”, rekao je Žika.

On je naročito ponosan na činjenicu da je loše ocene, bežanje sa časova, emotivne izazove kod Marije, prošao zajedno sa decom, bez skrivanja i do srži problema. Žika posebno ističe da „raste” kada Marijine i Tamarine drugarice kažu da im poneki put zavide što sa tatom idu do kraja u iskrenosti.


Šta vam je prvo prošlo kroz glavu kad se saznali da ćete postati otac?

Čoveku kroz glavu prođu mnoge misli u tom momentu. Neke su racionalne, poput: „Aha, treba obavestiti mnoge drage ljude iz porodice, prijatelje, organizovati proslavu za njih... ” Međutim, ima i onih iracionalnih:

„Kako ću se snaći sa novim životom koji je stigao na ovaj svet? ” Sve u svemu, opšti haos u glavi. Misli se sudaraju takvom brzinom da to stvarno nije normalno! Ali, konstantno osećanje koje dominira je sreća, uz veliku dozu adrenalina.

Kako su protekle pripreme za dolazak bebe?

Koristio sam iskustvo starijih od mene iz sopstvene porodice, lepo sam ih organizovao, ha ha ha! Sve je išlo, sećam se, baš glatko. U samom početku oko Marije nam je pomagala i babica, čijeg imena, nažalost, ne mogu da se setim, a koja je bila naša dobra vila.

Jeste li razmišljali da prisustvujete porođaju?

Ne, naravno. I sada mislim da je to potpuno neprirodno i da je, kao mnoge druge stvari, uvezena s nekih drugih prostora.

U našem narodu postoji verovanje da devojčice dobijaju samo švaleri?

Kao i svi ostali očevi devojčica, stalno sam slušao te priče koje su bez osnova i verovatno su plod naklapanja iz ranijih vremena, ali su se, eto, do danas zadržale.

Da li ste potajno priželjkivali sinove? Mislite li da u Srbiji postoji kult muškog deteta?

Kada očekujete dete, prva i isključiva pomisao je da se dete rodi živo i zdravo. Sa ove distance, srećan sam otac dve princeze. Verujte mi, san o muškoj deci mi nije dolazio. Opet, lepo je imati i muško dete i, što da ne, sada taj san ume da naiđe.

U kakvom sećanju vam je ostao dan kada se Marija rodila?

U sećanju - zauvek. Međutim, život koji živim podrazumeva putovanja i koncerte, tako da sam posle dva meseca od Marijinog dolaska na svet otišao za Rusiju i tamo ostao dobar komad vremena, rastrzan i potpuno dekoncentrisan. Srećom, čitav bend mi je olakšao taj period i danas sam im veoma zahvalan zbog toga.

Da li vas je nekada grizla savest što ste na turneji a one kući?

Život umetnika svuda u svetu je isti i zbog malo vremena koje imamo za decu, u odnosu na druge, sigurno svi patimo. A opet, ta deca imaju poseban ugao gledanja na život, pa to donosi ravnotežu.

Koliko vas je očinstvo promenilo?

Rađanje novog života menja čoveka, hteo on to ili ne. Vremenom, sve se sve nekako sleglo i ušlo u uhodanu rutinu. Znam da je Vera, Marijina i Tamarina majka, povukla najveći deo odrastanja i tu sam bio srećan.


Kako ste proslavili Marijino i Tamarino rođenje?

Oba puta je bilo burno i veselo, bio je prisutan veliki broj dragih ljudi i, sve u svemu, veliki tulumi posle kojih je jako bolela glava...

Ko je birao imena?

Marija je dobila ime po mojoj baki po majci, predivnoj osobi koja je obeležila moje detinjstvo, a Tamari je ime odabrala mama.


Da li ste kupali decu i menjali pelene?

O da, to kupanje sam obožavao, moja deca se i danas zezaju na tu temu. Maki je obožavala vodu od starta, dok se Tamara penjala nožicama po zidu kupatila da pobegne od vode. Danas ima 16 godina i ne izlazi iz vode. Čudo! S druge strane, pelene sam izbegavao u svakoj situaciji.


Kako biste opisali vaš odnos sa ćerkama?

Moj izbor je bio da im postanem prvi njihov prijatelj. To je stvar na koju sam veoma ponosan. Loša ocena, bežanje sa časova, emotivni izazovi kod Marije, sve smo prošli zajedno, bez skrivanja i do srži problema. Njihove drugarice kažu da im poneki put zavide što sa tatom idu do kraja u iskrenosti. A ja... rastem svaki put zbog toga.


Na šta ste posebno ponosni kada su one u pitanju?

Osim prijateljskog odnosa koji imamo, još jedan plus je i njihovo vaspitanje i odnos prema životu. Imaju one, naravno, i mana, ali su ukupno gledajući, te mane beznačajne.

Podržavate li ćerke u svim njihovim željama iako možda mislite da neke nisu prave?

Sve je u dogovoru. Odvajamo bitno od nebitnog i u skladu s tim živimo.


Kako ćete reagovati ako Marija odluči da joj pevanje bude poziv?

Marija je nastupila pred punom salom Sava centra 29. aprila kao gost iznenađenja na našem koncertu. Noge su joj se tresle, ali je potpuno izgurala pesmu Mladiću moj dok ja nisam bio svestan šta je uradila. Aplauz koji je dobila rekao je sve i njoj i meni. Podršku ima, a sve drugo je stvar sudbine.

Da li je po vama tačna izreka - malo dete mala briga, veliko dete velika briga?

Velika istina. I svaki put, kod svakog roditelja, dobija na potvrdi.


Kako ste reagovali kada su vas ćerke prvi put upoznale sa momcima, jeste li se ponašali kao Nikola Kojo u Mi nismo anđeli?

Tamara još uvek nema tih „problema”, a Marija i ja smo prošli kroz sve faze. Bilo je to fantastično iskustvo za mene, ha ha ha!

Nijedan razvod nije lak, kako ste ćerkama objasnili da, iako se mama i tata rastaju, to nema veze s njima?

Devojke su svojim stavom, načinom razmišljanja i shvatanja pokazale da u život ulaze hrabro i da neke stvari kapiraju bolje od nas odraslih.


Jeste li grešili u vaspitanju dece?

Grešaka sigurno ima, ali su one neznatne kada pogledam sa strane svoju decu. Činjenica da znaju da sam uvek tu za njih, da se radujem i tugujem zajedno s njima, otklanja sve eventualne greške.


Priželjkujete li još dece?

Naravno, ako bog da, i biće ih. Vraćamo se na početak, samo neka su živa i zdrava.