Broj 177
Početna > Prica > Imaću i treće dete

Miloš Bojanić

Imaću i treće dete

Osporavani i hvaljeni pobednik Farme, pevač Miloš Bojanić, koji je sebe prozvao srpskim Brus Lijem, kaže da je odustao od štrajka glađu, otkriva šta su mu žena i sinovi zamerili po napuštanju najpoznatijeg seoskog imanja i priznaje da bi voleo da supruzi Branki podari dete

Iako je od završetka najpopularnijeg rijaliti šoua na Balkanu prošlo mesec dana, strasti se ne stišavaju. Pobednika druge Farme posebno pogađaju tračevi da su ga sinovi napustili i pobegli od njega u inostranstvo - Boli me kada neko može samo da pomisli da su moji sinovi pobegli od mene. To su budalaštine. Ko bi otišao od ovakvog roditelja koji im je sve stekao i obezbedio. Ja sam ponosan otac, a da njih pozovete i oni bi vam rekli da su ponosni na mene - kaže Miloš i dodaje da uživa u ulozi dede, kao i da jedva čeka dan kada će njegova porodica biti na okupu.

Prošlo je mesec dana od završetka Farme. Kako sada gledate na tu, kako ste rekli, igru?
Četrdeset godina sam živeo takav život i nekoliko puta sam proživeo Farmu. Hteo sam da štrajkujem jer su prve dve emisije na Pinku bile namontirane i falširane, ali treća i četvrta emisija su bile delimično ispravne. Nisam napadao vrh televizije, već određene ljude o kojima će tek biti polemike i koji će verovatno leteti sa te televizije.

Kako planirate da potrošite nagradu?
Nas četvoro ćemo sesti i podeliti to na ravne časti. Naravno, imam i mnogo drugih predloga da se novac pretvori u nešto pametnije. O tom – potom, kada dobijemo novac, pričaćemo o tome.

Šta su vam rekli supruga Branka i sinovi Mikica i Bane kada ste izašli sa Farme?
Branka mi je čestitala, više na tome što sam konačno izašao nego na pobedi. Mlađi sin je za ova tri meseca oslabio deset kilograma. Obojica su se mnogo nervirali, drugačije je to bilo gledati na televiziji, nego biti tamo.

Na čemu vam je porodica čestitala, a šta ih je razočaralo?
Čestitali su mi na mudrosti, izdržljivosti, što sam pružio otpor većem broju ljudi koji su bili tamo a videli smo kakvi su oni bili. Ne postoji čovek koji je bezgrešan, svi smo grešni pa i ja, bilo je nekoliko sitnica koje su im zasmetale, ali je to apsolutno nebitno.
 
Dok ste boravili na Farmi, spekulisalo se da niste u dobrim odnosima sa sinovima i da su oni zbog vas napustili Srbiju. Kako to komentarišete?
Daću vam telefone mojih sinova pa ih sami pitajte. Mlađi sin Mikica je samo privremeno u Kanadi kako bi dobio zelenu kartu i vraća se da gradimo predivnu čardu na obali Dunava. Bane je bio tamo četiri-pet godina, pa se vratio ovde na godinu dana, dok nije počela kriza, pa je otišao da dobije pasoš jer je stekao pravo. U međuvremenu rodila mu se treća ćerka i zbog toga se zadržao, ali i on će se vratiti. Ko bi otišao od ovakvog oca? Otac im je sve stekao i obezbedio.

Koliko često se viđate?
Preko interneta se samo viđamo, a čim se vratim sa odmora, idem u Čikago. Bane i ja sedamo u kola i idemo po Mikicu.

Dakle, vrlo ste bliski?
To su izmislili Maca i Firči jer nisu imali šta drugo da pričaju. Nisu mogli da smisle što sam ja bio na Farmi. Oni, bre, nemaju banke u džepu, pa su se pitali šta ću ja tamo, a imam pet kuća, brod...? Kopali su tri meseca samo da mi nešto nađu, a pošto nisu imali šta, morali su da se služe takvim lažima.

Boli me kada neko može samo da pomisli da su moji sinovi pobegli od mene. I to kaže jedan Sinan Sakić, čiji je jedan sin na robiji, drugi se drogira i tako dalje. Nemojte ni da vam pominjem šta rade deca mojih kolega. Moji sinovi ne puše, ne piju, ne drogiraju se, ne kockaju se.

Okrenite SUP Novi Sad i pitajte ih za sinove Miloša Bojanića, to su dva omiljena momka. Bane je imao onu njegovu misicu, posle je otišao sa mnom u Ameriku, zaljubio se, oženio se i dobio je tri prelepe ćerkice. Mikica je dobio sina koji se zove Miloš Bojanić. Eto vidite, čovek pobegao od oca, a detetu dao očevo ime.
 
Šta ste sinovima savetovali kada ste saznali da će postati roditelji?
Rekao sam im da čuvaju brak kao zenicu oka i da budu maksimalno tolerantni.

Da li je lepše i lakše biti deda ili otac?
Pričaju da se unuci više vole od dece, ali nema šanse da se bilo ko može voleti više od dece. Moram da kažem da uživam u ulozi dede, to je najlepša igračka koju čovek može da ima.
 
Mnogi današnji muškarci se plaše braka i očinstva. Jeste li bili potpuno spremni za taj korak?
Oženio sam se mlad i tada nisam imao pojma šta je brak. Kada sam sazreo, shvatio sam da je trebalo malo sačekati. Oženio sam se u 22. godini, a prvi put sam postao otac u 24. Što se očinstva tiče, to je čista biologija, ne treba mnogo komentarisati. Iako sam oduvek želeo da imam mušku decu, danas mi je žao što nemam i devojčicu. Danas imam tri unuke i jednog unuka i kada me moje devojčice zagrle, to je prelep osećaj.

Na čemu ste insistirali u vaspitanju dece, šta vam je bilo najbitnije da ih naučite?
Najvažnije mi je bilo da ne puše, ne piju i ne voze motor. Bilo mi je važno da budu dobri ljudi, nikada sa njima nisam imao problema, divni su momci i vrlo sam ponosan na njih.

Jeste li sa sinovima gradili drugarski odnos ili ste trenirali strogoću?
Mama ih je tukla, a ja sam bio taj koji je, kada dođe s puta, stalno donosio radost i dobro.

I dalje im finansijski pomažete?
Naravno, bez obzira na to što su oni veliki momci, još uvek im pomažem, a čak sam im za života razdelio da se zna šta je čije. Nisam želeo da čekam da umrem pa da im ostane, već sam im za života poklonio da braća nikada nemaju sukoba između sebe, ni sa mojom suprugom. Ipak, cenim rad i samostalnost, u grob neću ništa odneti, ali moraju i oni da rade.

Čime se oni bave?
Mali je otišao da sačeka taj zeleni karton, što mu omogućava da stekne pravo za kanadsko državljanstvo. Čim dobije tu kartu, dolazi kući sa ženom i detetom. Bane s vremena na vreme peva, ima tri svoja kamiona i brine o tome. On i nije toliko vredan, štaviše lenj je, ali je odličan organizator. Kada mu neki vozač otkaže, ume i on da uskoči. Sećam se da sam se živ pojeo i rekao sam mu: „Zar da sin Miloša Bojanića vozi toliku kamiončinu po Americi?"

Jeste li sa bivšom ženom ostali u dobrim odnosima?
Nikada se nismo svađali, sporazumno smo se razveli. Nas četvoro smo seli za sto i pet sati razgovarali pre nego što smo doneli odluku. Posle razvoda smo otišli na kafu i danas brinem o njoj isto kao i o Branki. Umemo svi zajedno da sednemo na avion, odemo kod Baneta i ostanemo mesec dana.

Kako se vaša supruga Branka i vaši sinovi slažu?
Moja Branka je svesna koliko je uloga maćehe teška. Posle razvoda, upoznao sam ih sa Brankom na moru. Tada, oni nisu znali da će to da potraje, mislili su da je u pitanju prolazna veza, ali je sudbina to sve regulisala. O emocijama nećemo da pričamo, rekao sam im da znam da se ne vole i u to neću da ulazim, ali poštovanje mora da postoji. I to obostrano. Oni su u odličnim odnosima, nikada nijednu ružnu reč nisu rekli za nju, niti ona za njih, a kada im nešto treba finansijski, onda oni to sređuju preko Branke.

Kažete da nećete odustati od trećeg deteta, priželjkujete li ćerku?
Rekao sam da sam predvideo šta će biti na Farmi i kojim redom će ko ispadati, kao i da predviđam i da ću postati otac. Neka ostane na tom predviđanju, jer je to vrlo delikatna tema, voleo bih da pričamo o tome kada se desi. Najiskrenije, posebno bih to želeo da se ostvari zbog nje, ja imam svoju decu, ali ne bih voleo da moju Branku ostavim bez poroda. To je najveća kazna za ženu.

Milica Prelević