Broj 175
Početna > Intervju > Strahujem za život

Zorica Brunclik

Strahujem za život

Iako na Farmu nije ušla zbog slave, popularnosti i novca, već isključivo iz hira,  pevačica koja krstari estradnim nebom trideset i pet godina kaže da je posle ovog iskustva jača nego ikada.

Jesu li vam se slegli utisci sa Farme?

Ako ste mislili da sam nešto gledala, nisam, niti želim. To bi bilo toliko narcisoidno, jer moj život ne činim ja, već ljudi oko mene. Bila sam željna toplih reči i zagrljaja, to mi je nedostajalo najviše. Kada sam izašla, isključili smo sve telefone i nije me zanimalo šta bilo ko misli i kako će definisati to što me nema.

Ne zameram ljudima koji su bili zastupljeni svakodnevno, ali nemojte ni meni da zamerite što mi je ovo bilo preče. Mi smo uživali jedni u drugima. Onda je vrag odneo šalu jer se igrica nastavila i posle Farme i shvatili smo da tome nema kraja. Da neko kaže da nije dovoljno da me gađaju jajima, već kamenjem, a kako sam imala zakazan nastup pred velikim brojem ljudi, na otvorenom prostoru, takve stvari je teško sprečiti i obezbediti.

Miloš je javno pozvao narod da vas gađa kamenjem, hoćete li tražiti pomoć nadležnih organa i da li strahujete za svoj život?

Naravno, vrlo sam uplašena jer se tu ne radi samo o mojoj bezbednosti, ja se krećem u krugu porodice. Kako Miroljub kaže: „Od puške se strada, ali i od kamena”. Taj govor mržnje se širi i raste. Mislila sam da će neko od nadležnih reagovati, ali se to nije desilo. Uzdam se u boga i svest ljudi da to nije vredno, da je igra završena i da džekovski treba uzeti nagradu i uživati u životu. Jer, svaki dan koji vam bog pokloni posle pedesete je dar.

Koji je bio vaš motiv za ulazak na Farmu?

Kad ste ostvareni na svim poljima, kada ste maženi i paženi, onda ste hiroviti, pa kažete: „Što da ne probam”? Ako može jedna Paris Hilton, koja je obavljala sve poslove na potpeticama na selu, što ne bih i ja? Sve biste shvatili da ste na mom mestu. Mada, volim i da se šalim i kažem da sam otišla da bih postala poznata, da snimim ploču, a u stvari to je ćef jedne poznate ličnosti. I mogu vam reći da sam se dobro snašla.

Kako reagujete na negativne komentare?

U emisiji Narod pita javljale su se uglavnom žene koje su moja generacija, a njihovo zadovoljstvo se toliko oslikavalo jer su imale potrebu da se istresu na nekome ko nije kao one, a to sam bila ja. Čast izuzecima.

Strašno mi zameraju što sebe nazivam damom, a ja sebe ne nazivam tako, ja to jesam. I naravno, smeta im moj način postupanja prema Milošu i to što sam ga pljunula. Ako su već htele nešto da mi zamere, trebalo je da mi zamere što sam muzla kravu, čistila balegu, prala klozet, jer samim tim nisam dama. Ipak, dolazimo do spornog momenta da dama kao što sam ja sebi ne može da dozvoli da pljune Miloša.

Ali, ja sam iz kože dame ušla u kožu žene sa sela, radila sam muške poslove. Naš seljak kad započne neki težak posao, pre nego što uzme motiku, pljune u ruke i kaže o-ruk! Nije teško podići glavu i pljunuti nekoga u lice kada vas toliko povredi, kada ide ispod pasa i dira nešto najsvetije - porodicu. Meni je bilo najvažnije šta će moj muž da kaže.


Dakle, ne kajete se ni zbog čega?

To sam uradila i opet bih, a sigurno sam mogla i da udarim, ali, iskreno rečeno, imala sam toliko samokontrole. Mislim da bi svaka žena reagovala isto kao ja, bila dama ili ne. Znate, imala sam šansu da budem u prvoj trojci, ali sam je u startu izgubila, misleći da je reper prošla Farma. Da me vidite kako muzem kravu, perem klozet, mesim, kuvam, kopam, čistim...

Uz sve to se u ponedeljak doteram i pevam. Međutim, nažalost, to nije bio reper za uspeh. Kada sam shvatila, bilo je kasno. Da mi je neko rekao na početku smernice i recept za pobedu, ne bih pristala. Zorica Brunclik koju poznajem 55 godina i sa kojom sam ušla na Farmu, s njom želim i da živim posle Farme i prezirala bih je da je dobila nagradu na taj način.

Šta mislite u ljudima koji su ušli u prvu trojku, ima li tamo nekoga kome po vama nije mesto tu?

„Posle bitke svi smo generali” i „ko gubi ima pravo da se ljuti”. Svako moje dalje objašnjenje bilo bi „ona je izgubila i zato sad nešto komentariše". Ja taj način nikada ne bih izabrala.

Da li vam se promenilo mišljenje o nekome?

Mislim da su ljudi o meni menjali mišljenje, jer sam poučena iskustvom i situacijama koje su me šibale u životu da ljudi imaju neviđenu potrebu da budu uz mene. Nekima sam kao fetiš, nekima kao droga, a s druge strane, valjda mrze sebe što imaju toliku zavisnost kada sam ja u pitanju pa se prazne na razne načine, kao što su to činili pred višemilionskim auditorijumom. Svaka njima čast, ali znam da bi se sa mnom menjali za sekund, a ja sa njima nikada.

Odakle animozitet između vas i Mine Kostić?

Ona je ušla s tim, a ja to nisam znala. Međutim, ona je mlada, a mladi imaju pravo da greše. Opraštam joj jer je volela mog Leona, iako je kasnije okrenula priču da joj ja kao gospođa ostavljam da mi čuva kuče. Ne bih ulazila u to, jer je to opet nadovezivanje epizoda, pa će ona meni da odgovori, pa ja njoj. Ja bih stavila tačku na sve. Najveće priznanje mi je kada mi je njena majka rekla: „Izvinite zbog svega i hvala vam”.

Rekli ste da biste ponovo ušli na Farmu. Zašto?

Naravno, ali ovaj put s jednom razrađenom taktikom, ne bih ni u ludilu radila od jutra do sutra, već bih znala kako da se ponašam od početka. Problem sa nama koji nismo imali taktiku je taj što smo sve emocije potrošili na početku. Istrošili smo se i bilo ti je svejedno i da li ćeš da ispadneš. Sve do momenta kada nisu došle poslednje četiri nedelje kada si video kako se svi oko tebe menjaju, mnogi su to teško doživljavali.

Pa sam se pitala od čega sam napravljena, jer kad sam dogurala dovde, zašto bih sad ispala? I šta sad da radim? Da se skinem gola - ne mogu, da se posvađam sa svima - ne vredi. Onda sam čekala da ispadnem. Ruku na srce, kažu da je trebalo da ostanem u prvoj petorci, ali ako nisi prvi, pozicije ništa ne znače.


Šta su vam rekli suprug i deca kada su vas videli posle tri meseca?

Kemiš mi je zamerio što nisam više pevala. Mada ne znam gde ćeš više, ponedeljkom sam najviše pevala. Ali, gledala sam da nekome nešto ne otimam, da ne ispadne da preterujem. Pevala sam u štali, u senu, kad sam krunila kukuruz, išla sam imanjem i pevala. Kaže i da je ponosan kako sam se držala, dok su deca uglavnom prepričavala razne dogodovštine.


Da li vam je suprug rekao koliko je dnevno provodio vremena ispred malog ekrana i u kom momentu je poželeo da dođe po vas?

Nisu bili u pitanju sati, već puna 104 dana. Čak mi je rekao da je njemu bilo teže jer je video ko priča loše o meni, ali ta nemoć da mi prenese je nešto što je toliko teško. Rekao mi je da je poželeo da dođe po mene kada je video moje suze. Jer, ipak ja nisam tamo ušla da plačem.


Suprug vam je mnogo nedostajao, što se i videlo. Mislite li da je razdvojenost učvrstila vašu ljubav?

 Bliže od ovoga ne možemo da budemo. Jedan od dokaza je i to što se 11 dana nigde nisam pojavljivala, već sam uživala u ljubavi. Ipak, ljudi su pogrešno protumačili moju izjavu da se osećam poniženo, što nisam rekla zbog plasmana, već zbog ludačke vožnje koju sam imala do studija. Osećala sam se grozno i nisam mogla da shvatim da se neko tako igra mojim životom.


Dvadeset i pet godina uživate u ljubavi sa vašim suprugom. Koji je vaš „recept” za uspešan brak?

Univerzalnog recepta nema. Prvo, tu je kompromis, ali i da li si predodređen za nekog ili nisi. I on i ja imamo iza sebe život, oboje po dva braka. Kada bi postojao recept, bili bismo najbogatiji na svetu, školovali bismo generacije i pokazali im kako treba. Sećam se da je ljudima smetalo kada vide u novinama da se držimo za ruke, dok je to nama potpuno prirodno. Često mi kaže da me on više voli, a ja mu odgovaram: „Znam, veći si..." (Smeh) Ne treba skrivati emocije, sputavati ih i ne pokazivati.


Koliko su teške životne okolnosti uticale na vaše sazrevanje?

Pevanje je bilo moj izvor zarade, način da izađem iz siromaštva. Moja mama je bila fizički radnik, imala nas četvoro i sa jednom platom nas izdržavala. Ulazak u muzičke vode garantovao je bolji način života, bolju hranu, garderobu i bolje uslove. Nisam ni razmišljala da mogu da postanem ovo što sam danas, jer je u to vreme bio jedan kanal, jedne novine. Ja sam, ipak, iz prošlog veka. (Smeh)

Ljudi komentarišu da izgledate bolje nego ikada. U čemu je vaša tajna?

U ljubavi! Dokle god osoba koju volite može da vam izazove takav osmeh na licu to znači da još uvek ima hemije, da su hormoni potpuno u redu. A kada počnete da praznite i ono malo energije i tražite razloge da ostanete s nekim, to je strašno. Da imam četrdesetoro dece, opet bih se razvela i u ovim godinama, ukoliko bi on našao bolju sreću. Jer ja ne mogu da je nađem, jer znam koliko ga volim. Ali, kada bi Miroljub poludeo u ovim godinama, nikada ne bih mogla da ostanem sa njim i čekam ga da se iživi. Ne voli se na taj način.


Kada se pogledate u ogledalu, šta vidite?

Mislite zbog onoga što je Miloš rekao da sam se operisala, da su me loše pritegli i nategli? (smeh) Mada, što da ne, mislim da je to isto kao i kada popravljate zube. Samo što sam rekla da ako bih išla na to, mora sve odjednom da bude, od glave do pete. Šalu na stranu, ne gledam se u ogledalu, jer ništa ne volim na sebi. Srećna sam jer se na Farmi nisam previše ugojila, s obzirom na to koliko sam jela skroba. Najela sam se hleba i luka za ceo život.


Imate bogat i uzbudljiv život. Da li ste ikada razmišljali da napišete autobiografiju?

Uveliko smo u tome, Marko Lopušina će je prirediti. Problem je jedino u tome što ja nemam dlake na jeziku. Reč je o aktivnim i aktuelnim ljudima, a ne volim da stradaju oni oko njih, a to je porodica. Prozivajući te ljude po imenu i prezimenu za neke postupke, mnogi bi imali problema. S druge strane, izbacujući to, autobiografija bi bila jedna romansirana biografija, kako neko od potpunog siromaštva stiže do bogatstva. To je prava bajka, ali ja tako ne vidim autobiografiju.

Kakvi su vam dalji planovi u karijeri?

Imam u planu novi album, naravno, kasnije i koncert, ali kod nas ništa ne smete na šest meseci da planirate. U planu je i duet sa Nemanjom Stevanovićem, a za svaki slučaj imam svoj CV sa Farme sa oko 26 poslova koje radim, tako da u slučaju da mi pevanje ne bude išlo, uvek imam šta da radim.