Broj 17
Početna > Prica > MAJKE SU SAVRŠENE ŽENE

Katarina Rebrača

MAJKE SU SAVRŠENE ŽENE

Katarina Rebrača je od najranijeg detinjstva bila okružena zvezdama. Rođena je u Njujorku, odrasla je u kući Orsona Velsa, a prve komšije su joj bili Dastin Hofman i Robert Duval. Kao sedmogodišnjakinja se pojavila u filmu "Anđelo, ljubavi moja" da bi nešto kasnije glumila u filmu "Vašar taštine" Brajana de Palme. Posle uspešne manekenske karijere, Katarina danas živi u Beogradu gde je osnovala modnu agenciju "K models" i Dobrotvorni fond za prevenciju karcinoma dojke. Pre tri i po godine joj se ostvarila najveća želja da sa svojim partnerom Igorom dobije dete. Ova tridesetpetogodišnjakinja kaže da je tek rođenjem kćerkice Antonije postala savršenija kao žena.

Je l' veruješ da se Kosmos umiri kada dođe do začeća?
To kod mene nije bio slučaj. Naprotiv, uvek je bio neki haos, koji su izazivali razni poslovni trenuci. I Igor i ja smo mnogo želeli dete. Odlučila sam se za to kada sam već imala 30 godina. Htela sam neku promenu, a najlepša je bila rođenje deteta. Sećam se koliko smo Igor i ja ranije bili razočarani, kada nismo uspevali da postanemo roditelji.
Da li se nešto promenilo kada si saznala da si trudna?
Puno sam radila i putovala pa je tako moja Antonija, još dok je bila u stomaku, proputovala pola sveta. Prvi put je sa mnom putovala avionom kada je imala tri meseca jer sam je još dojila, a morala sam poslovno da odem u Crnu Goru. Kada je imala šest meseci išle smo kod mog oca u Ameriku, a skoro smo zajedno bile i u Londonu. Pošto je sad u fazi pitanja i odgovora bila je fascinirana kapetanom pa je vrhunac tog putovanja bio kada je ušla u pilotsku kabinu i upoznala ga.
Čije si savete prihvatala - majčine, prijateljica ili si konsultovala neki priručnik?
Pomalo sam primala savete od svakog. Ipak, možda sam najviše saveta primila od moje dobre drugarice jer je ona imala kćerkicu devet meseci stariju od moje Antonije.
Kako ti je protekao porođaj?
Porodila sam se na klinici Narodni front, ali porođaj nije bio onakav kakvim sam ga zamišljala. Cela trudnoća mi je bila fantastična, sve do poslednjeg trenutka, kada se sve završilo carskim rezom. Bila sam razočarana jer nisam mogla da vidim rođenje moje kćerke. Bila sam pod totalnom anestezijom. Želela sam prirodni porođaj, ali neka viša sila nije to isto želela pa je, da bi beba bila zdrava i prava, urađen carski rez.
Šta misliš o porođaju pod vodom?
Mislim da je to fantastično, pod uslovom da je trudnoća protekla normalno. Ali, danas je sve više specifičnih trudnoća gde porođaj nije moguće uraditi na ovaj način, a i žene sve kasnije rađaju.
Jesi li znala da ćeš roditi devojčicu?
Znala sam, kao što sam znala i da će biti baš ovakva kakva jeste. Znala sam da će biti formirana ličnost, da će biti mala, kovrdžava devojčica, svojeglava i samostalna, što mi je veoma drago. Kao i sva deca, i ona je vezana za mamu i tatu, ali nema nikakav problem da se igra sama.
Jesi li je dojila?
Naravno. Danas se mnogo mama odlučuje da ne doji jer se plaše kako će im posle izgledati grudi. U okviru Fonda se bavimo prevencijom raka dojke, a pokazalo se da je upravo kod žena koje su dojile manja mogućnost da obole od ove bolesti. Zato svim ženama preporučujem da doje, a i kontakt između bebe i majke je drugačiji od onog kada se dete hrani na flašicu. Pošto sam do tridesete godine čekala da rodim, znala sam da je majčino mleko nešto najbolje i najhranljivije za bebu. U šali kažem da je to najbolji fast food jer ima idealnu temperaturu i uvek je spremljeno. Uostalom, sada su mi, posle dojenja, grudi i lepše i veće nego ranije.
Kako funkcionišeš sa kćerkicom?
Nas dve dosta pričamo. Postoji autoritet, ali i prijateljski odnos među nama. Ja joj uvek objasnim zašto nešto mora da uradi onako kako sam joj rekla i šta će se dogoditi ako to ne uradi. Veoma je važno da se detetu objasni zašto mu se kaže ne. Ja sam imala takav odnos sa svojom majkom i nas dve smo mnogo pričale o svemu. To je ispravno jer nisam sama morala da probam da li je nešto dobro ili loše. Zato je veoma važno da sa detetom imate iskren odnos.
Šta radiš ako te ne posluša? Je l' je kažnjavaš?
Roditelj mora da ima autoritet, ali i prijateljski odnos sa detetom. To, naravno, ne znači da ne treba da se zna ko je roditelj. Nisam za batine i ne volim nasilje nijedne vrste. Mi uvek najpre pričamo pa ako to ne pomogne, sledi kazna koja se obično odnosi na uskraćivanje nečeg što ona voli. U ovom trenutku najviše voli da gleda crtane filmove i najteža kazna je ako joj zabranim da ih gleda.
Šta joj je bitno sada kada ima tri i po godine?
Antonija ide u školicu, a kada je kod kuće obožava da crta ili se uključi kada se sprema hrana. Imamo i dve mačke od kojih je jedna njena i zove se Oli. Zajedno smo ga našle u septembru i donele kući. On joj je kao živa igračka. Stavlja ga u kolica pa ga vozi po kući, a on pristaje na sve.
Šta bi rekla roditeljima koji misle da su životinje izvor zaraze u stanu?
Otkada sam se rodila, uvek smo u kući imali dve mačke i kuče. I moja Antonija danas raste u istom okruženju. Pa, celu trudnoću mi je mačka prespavala na stomaku i sve vreme sam uživala. Veoma je važno da deca imaju životinje jer ih one uče da budu humana i da ih vole. A ako roditelji toliko brinu o higijeni kuće, onda bi sigurno isto tako brinuli i o higijeni životinje. Mislim da su mnogo veći problem gosti koji dolaze u posetu sa prehladom, nego životinje. Čak se ni u igraonicama ne vodi računa o tome da bi zbog nekog bolesnog deteta mogla da se razbole i druga deca.
Sećaš li se nekog trenutka kada si se mnogo uplašila za dete?
Imali smo situaciju da je pala sa bicikla i rasekla bradu. Mislim da je to nešto karmički, jer posekotinu na bradi imamo i moja majka i ja. Kada se to Antoniji desilo, prvo sam se izgubila. Posle sam se smirila, ali, kada je na red došlo ušivanje, njen tata to nije mogao da podnese jer je svaka njena suza bila kao sto njegovih.
Da li ti i Igor razmišljate da proširite porodicu?
Trenutno ne. Antonija nije sama jer ima tri brata po tati. Imam dosta poslovnih obaveza oko Fonda i K modelsa, a počela sam i da vodim jednu emisiju na TV FOX pa ne znam kako bih sve to uklopila. Mada, nikad se ne zna.