Broj 169
Početna > Trpeza > Rakija za zdravlje

Srpska kuhinja

Rakija za zdravlje

Za nas Srbe mogu svašta šta da kažu - da ne umemo da se ponašamo, da mnogo psujemo i da smo velike inadžije, ali sasvim sigurno ne mogu da kažu da ne umemo da uživamo u hrani. Jer to, čini se, najbolje znamo

Srpska kuhinja nastala je pod uticajem Mediterana, a najviše grčke, bugarske i turske kuhinje. U Vojvodini se jede dosta svinjetine i živine, a u delu Banata koji je bio pod nemačkim uticajem jede se dosta krompira i testa. S druge strane, blizina Mađarske uticala je na to da se spremaju jela bogata mesom. Za Šumadiju su karakteristične pite, kao i meso s ražnja, a Zlatibor i Zlatar su poznati po svom sušenom mesu i jelima od jagnjetine. Većina ljudi u Srbiji ima tri obroka dnevno, doručak, ručak i večeru, ali je ručak najobilniji. U prošlosti su postojali samo ručak i večera, dok je doručak uveden u drugoj polovini 19. veka. Srbi su poznati po tome što uživaju u žestokoj, ponekad i premasnoj hrani, roštilju, domaćim žestokim pićima, desertima u kojima se ne štedi na orasima, jajima i maslacu i svim ostalim hedonističkim zalogajima zbog kojih vrlo često mnogim strancima pozli kada ih prvi put probaju.

Sočni roštilj
Omiljeno jelo Srba su ćevapi, štapići od mlevenog mesa, pečeni na roštilju. Najčešće se služe kao glavno jelo, obavezno s lukom. Naziv ćevap potiče od turske reči kebab. Smatra se da su najbolji ćevapčići iz Leskovca, koji se sastoje 100 posto od telećeg mesa i služe u lepinji. Leskovčani kažu da je najbolji način za spremanje ćevapa na roštilju na ćumur, a da pri tom razmak između žica roštilja bude tačno osam milimetara.

Gibanica, ajvar i kajmak
Gibanica je srpsko tradicionalno jelo od testa, pripremljeno sa raznim vrstama sira. Najbolja se priprema od domaćih kora, od mešavine mladog i jakog sira, kao što je sir sa pašnjaka, feta sir i kajmak. Tu su i pihtije, koje jedni obožavaju, a drugi očima ne mogu da ih vide. Popularan na Balkanu, ajvar je specijalitet od povrća čiju osnovu čine crvena paprika, plavi patlidžan, beli luk i ljuta paprika. Ime potiče od turske reči 'hayvar' što znači usoljena ikra. Pored ajvara, tu je kajmak - mlečni proizvod bogatog ukusa, koji je sličan obranom mleku i omiljen je kao predjelo ili prilog glavnim jelima. Najbolji kajmak u Srbiji potiče iz brdskoplaninskih krajeva, gde se stoka uzgaja na mirisnim pašnjacima. Zlatiborski kraj i područje jugozapadne Srbije najznačajniji su proizvođači kvalitetnog kajmaka.

Sarma i pasulj
Sarma je naziv za zavijeno vinovo ili kupusovo lišće, uobičajeno za područja jugoistočne Evrope i susednih regiona. Kao tradicionalno jelo priprema se još u Jermeniji, Bugarskoj, Bosni, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji, Sloveniji, Turskoj, Ukrajini... Sarma na turskom znači „uvijanje" ili „zavoj" i pravi se od mlevenog mesa, telećeg, svinjskog i junećeg, sa pirinčem, lukom i raznovrsnim domaćim začinima. Kako je sarma veoma jako i teško jelo, obično se jede tokom hladnih zimskih dana, a služi se i kao jedno od glavnih jela na svadbama.
Pasulj je jedno od najomiljenijih srpskih jela, kuva se s lukom, lorberovim listom, crvenom paprikom, biberom, mesom, komadima slanine... Kada se pečenjem u rerni istišti tečnost, dobija se prebranac. Srbi obožavaju i duvan čvarke, koji se topli ili hladni jedu uz kajmak, sir, salatu iz turšije ili svežu salatu. Među kolačima, tron zasluženo pripada baklavama, koje su, kao i većina kolača sa šećernim prelivom, deo bogatog turskog kulinarskog nasleđa. Tradicionalni srpski kolači su pite od jabuka i višanja, kolači od griza, salčići, vanilin kiflice, koh i torte...

Rakija
Poznato je da mi Srbi uživamo uz čašicu-dve, a ponekad i više, omiljenog pića rakije, za koju mnogi tvrde da je idealan napitak za duži i zdraviji život, koji pri tom vraća rumenu boju licu. Pravi se od šljive, kruške, dunje, jabuke, kajsije, oraha i raznih lekovitih trava... Simbolično predstavlja eliksir zdravlja i obavezno se pije uz zdravicu - živeli ili u zdravlje. Poznata je i jedna anegdota vezana za srpski način ishrane. Naime, neko jednom pitao srpskog seljaka zašto oni nikada nisu bolesni. Odgovorio je - Ujutru, prvo uzmem kašičicu meda da se bakterije zalepe, onda popijem kafu da im ugasim svetlo, pa ih onda spalim rakijom!

Milica Prelević