Broj 168
Početna > Prica > Majčinstvo je kao bensedin

Gorica Nešović

Majčinstvo je kao bensedin

Jedna od najpopularnijih radio-voditeljki Gorica Nešović otkriva kako je biti samohrani roditelj pubertetlije, u Srbiji, sa stambenim kreditom

Gorica Nešović, mama petnaestogodišnjeg Marka, otkriva kako izlazi na kraj s njegovim ludim godinama, zašto je važno da njen jedinac nauči da se „loži" i čvrsto je ubeđena da je samo srećna majka - dobra majka.
   
Jeste li bili spremni za majčinstvo?

Bila sam potpuno spremna, jer je sve to bilo planirano. Taj trenutak iščekivanja kada žena ne zna da li je ili nije trudna vrlo je zanimljiv jer s jedne strane jedva čekaš, ali kada saznaš, obuzme te neki strah od nepoznatog. Pored svih testova za trudnoću, postojao je i jedan prirodni narodni recept kako proveriti da li si u drugom stanju. Svako jutro, u tim danima kada se iščekuju rezultati, kada se probudite, čim otvorite oči, odmah izmerite temperaturu. Dakle, ne dižete se iz kreveta! Ako je temperatura 37, tačnije malo povišena, onda je žena sigurno trudna.
   
U kakvom sećanju su vam trudnički dani?

Do sedmog meseca bila sam školski primer svega što je idealno. Onda su počeli problemi - višak plodove vode, beba je bila velika sve vreme, a ja sam malecka pa ona nije imala gde da stane, tako da sam se porodila šest nedelja ranije, ali je sve bilo u redu.
   
Da li ste se opterećivali kilogramima?

Ugojila sam se oko 20 kilograma. Jedan deo brzo ode, ali ono što ostane, to je zacementirano. Čak sam pročitala da se, zbog prevelike brige za bebu, koja je potpuno prirodna, ženama zadržavaju polja masti u ramenima i bokovima. Ipak, ta mast kasnije izađe kroz mleko, tako da je dojenje dobro, kako za dete tako i za majku, koja se na taj način oslobađa viška masti. Majka priroda je udesila da nisam imala dovoljno mleka, dojila sam ga oko mesec dana, pa mi je bilo teže i s kilogramima, koji mnogo opterećuju ženu. Jer, vi promenite fizički opis, ne ličite više na sebe ni samoj sebi, a kamoli drugima, ne možete da se uvučete u staru garderobu, a ne kupuje ti se ništa novo jer znaš da to nije trajno stanje.
   
Jeste li se plašili porođaja?

 Kako da ne! Najlakše je kad ostaneš trudna, svi su srećni i veseli. Sećam se da mi je sve vreme stomak bio ogroman i kada uđem da se tuširam preispitujem sebe: „Šta bi bilo sada da krene porođaj? Pa, dobro, to će proći, nisam jedina, posle tri dana doći ću kući s bebom." Želja da se upoznaš sa svojim detetom anulira strahove. Međutim, u Srbiji postoji jedna vrlo loša osobina - da žene prepričavaju svoje porođaje i sebe predstavljaju kao neviđenu žrtvu, te porađala se devet sati, te nesnosni bolovi... To nisu nenormalni bolovi, pri tom nisu ni konstantni. I zub kada vadiš boli, ali prođe. Svim budućim majkama predlažem da ne slušaju tuđa iskustva i razne horor priče. Da je stvarno tako, nijedna žena ne bi rodila drugo dete.
   
Porodili ste se na Kipru, gde ste jedno vreme i živeli. Kakav ste tretman imali u bolnici?

Ako je čisto i ako je osoblje ljubazno, to su za mene dobri uslovi. Mogu da budem u bolnici na nivou Hajata, ako me neko ružno gleda i prevrće očima, to su loši uslovi. Pošto je rođen pre vremena, odneli su ga u drugu bolnicu u inkubator, a ja sam bila u privatnoj bolnici u kojoj sam se porodila, gde su uslovi bili vrlo humani - sama si u sobi, imaš još jedan krevet i može da te posećuje bilo ko, počev od familije pa do drugarica. Dobro je kada neko misli na tebe, osećaji su tada tanani, žena je ranjiva, sve je uzbuđuje i ako nemaš podršku, to je najteže.
   
Kako su izgledali dani po napuštanju bolnice?

Najlepši je osećaj kada vidiš svoju bebu, a ti prvi dani s bebom su uvek najosetljiviji i za majku i za dete. Porodila sam se carskim rezom u subotu, a već u četvrtak sam kuvala ručak. Boli te, jer je ipak to bila operacija, ali to je više onaj bol kao kada imaš jezivu upalu mišića. Moj svekar se bavi sportskom medicinom i on mi je rekao da što pre ustanem, pre će prestati da boli. I tako je i bilo. Sa mnom je bila sestra, ona je čistila i spremala ručak, a ja sam se bavila bebom.
   
Sin se zove Marko, ko je izabrao ime?

Htela sam da bude kratko i internacionalno ime, sa kojim može da putuje svuda po svetu i da svako zna da mu izgovori ime.
   
Jednom ste rekli da je roditeljstvo na vas uticalo kao bensedin, u čemu ste se najviše promenili od kada ste postali mama?

Majčinstvo jeste kao bensedin, jer ti se kriterijumi i prioriteti menjaju. Ono što me je nekada sekiralo, danas me uopšte ne tangira. I to je mnogo lep osećaj. Dobijaš neku vrstu samopouzdanja jer si odgovorna za jedno malo biće od koga treba da napraviš čoveka. Nisam se ničega odrekla od kada sam postala mama, neke stvari sam promenila, obrnula, ali nema odricanja.
   
Jeste li stroga mama?

Ja sam iz priče „ne dao ti bog ono što ti majka pomisli", jer sam se tresla za mnoge stvari, a i danas se tresem. Trudila sam se da izraste u zdravo biće, mentalno i fizički, da bude srećna osoba, da nauči da se raduje, da nauči da se „loži". Kada čujem „svejedno mi je", ludim od toga. S druge strane, popustljiva sam u disciplini. Sećam se kada sam ga pre par godina pitala šta radi, on kaže - Blejim. - Šta ti to znači - pitam, a on će - Gledam u jednu tačku i nije mi dosadno. - Blago tebi - kažem. Ljudi, bre, idu u Indiju da meditiraju i sad ja to njemu treba da zabranim, da ga prekinem u tome. Sada su drugačiji modeli odrastanja i ja to poštujem.
   
Kako izdržavate ove njegove „lude godine"?

Važno mi je da ukapiram u kom je fazonu, šta mu se sviđa, šta ne. On mi ne priča mnoge stvari, ali ja moram da pratim, moram da imam durbine napred i nazad, skenere i ultrazvukove, jer dok iščupam iz njega nešto prođe vreme. Ali, ja po pogledu znam i pustim ga. Pa čekam zgodan trenutak i malo ispitujem. Deca vole nesvesno da preskaču granice, da vide koliko mogu da budu komandanti parade, a pogotovo što nas dvoje živimo sami. Bila sam u šoku kada je prvi put pobegao iz škole. Onda sam mu rekla da u prvom i drugom polugodištu ima po tri dana koja ću mu opravdati. Pošto je to pravilo prekršio, ukinula sam ga. Mislila sam da će, ako mu ponudim neuobičajene opcije, on to ceniti, što i bude, ali brzo i zaboravi.
  

Marko ima 15 godina, šta ga najviše zanima?

Izlazi uveče, bleji na Tašu i izlazi sa dečacima i devojčicama. Važno mi je da znam u kom je društvu, bitno mi je da mi, kada negde ide, pošalje poruku da je stigao i to je to. I da zna da u bilo koje doba može da me zove, da nikada neću loše da reagujem niti da vičem, već ću otići da ga izbavim iz nevolje. Koliko god da je kriv, nije važno, posle ćemo o tome. Recimo, pre oko mesec dana sam bila na putu, a on je mislio da ću se vratiti dan kasnije, pa je okupio društvo kod kuće. Došla sam ranije, a u stanu bulumenta, a treba da je u školi. E, tad sam počela da urlam, što inače ne radim, ali kad se desi, trese se cela zgrada. Kad sam ga pitala o čemu se radi i zašto nije u školi, rekao je da ga boli stomak, poludela sam. Da mi je rekao da mu se nije išlo, ne bi bilo problema. Ovako, samo sam mu rekla da do kraja školske godine neću nikoga da vidim u kući. Samo je ćutao, znao je da je kriv.
   
Kako je biti u Srbiji samohrana majka pubertetlije, pa još sa stambenim kreditom?

Neka svako proba pa nek vidi. Kao i svi ostali, bitno je koliki je kućni budžet, koliki su troškovi i da procenite da li možete sebi da priuštite novi automobil ili skupa letovanja. I, naravno, mora da se radi sa strane, ne da biste mogli da živite od toga, već da biste mogli sebi i deci još nešto da priuštite.
   
Kajete li se što ste se zadržali samo na jednom detetu?

Mnogo sam volela decu i kad već nemam četvoro-petoro dece, nekako mi je svejedno. Danas nema ni uslova za više dece, radno vreme je suludo i nemaš dovoljno vremena da se baviš jednim detetom, a kamoli s više. A kad vidim šta se sve dešava, zamislite da pustim četvoro dece na ulicu, pa ja bih u „Lazi" završila!
   
Uputite savet mamama.

Ne treba da slušaju traumatična iskustva, treba da čitaju mnogo literature. Kada je dete malo, neka obrate pažnju i na sebe, neka ne prestanu da ugađaju sebi. Majka mora da zna sebe da usreći jer će, kao takva, biti mnogo korisnija detetu. I najvažnije je razumeti svoje dete - i kad plače i kad se smeje i nekada ga treba pustiti da se isplače, jer to su sve emocije, a majka treba da razvija lepe misli i lepa osećanja. I neka puste da se dete razvija samostalno, kao posebna ličnost, a roditelj je tu da pomaže kroz sve faze odrastanja.