Broj 166
Početna > Intervju > Uživajte u deci

Igor Damnjanović

Uživajte u deci

Iako je bio spreman za najvažniju ulogu u životu - ulogu roditelja, glumac Igor Damnjanović priznaje da je u to vreme bio pomalo i uplašen, otkriva koliko je bio zbunjen kada je dobio prvog sina i tvrdi da su poverenje i strpljenje najvažnije stvari u vaspitavanju dece

Ovaj tata sa stažom otkriva da dolaskom dece na svet život više nije isti jer se prioriteti drastično menjaju, kaže da se, iako na malom ekranu deluje strogo, u privatnom životu trudi da ne bude takav i objašnjava zašto je važno decu animirati sportom.

Svim mladim roditeljima Igor savetuje da uživaju u svojoj deci, jer će samo na taj način i deca uživati u njima, a parovima koji iz ekonomskih razloga nemaju smelosti da se odluče za bebu poručuje da skupe hrabrost, jer će se kockice same slagati i sve će doći na svoje mesto.
 
  Jesi li bio spreman za ulogu oca?

  Jesam, mada sam bio pomalo uplašen jer u to vreme, posle rata 1999. godine i proterivanja iz Prištine gde sam se rodio i radio, nisam imao nikakvu egzistencijalnu budućnost, ali sam bio spreman zato što sam sa tadašnjom dugogodišnjom devojkom, a sada suprugom, planirao porodicu... I, kada se stariji sin rodio, krenulo je sve nabolje! Verujem da odozgo neko vidi sve!
 
  Da li si supruzi ispunjavao sve želje?

  Nije imala nekih posebnih želja, jednom je, mislim, tražila jagode usred februara, i to je sve...
 
  Trudnice su obično osetljive, razdražljive, plačljive, hirovite... Da li je tako bilo i sa tvojom suprugom, kako je podnosila prvu, a kako drugu trudnoću, je l' bila razmažena trudnica?
  Moja supruga je i van trudnoće razmažena, osetljiva, razdražljiva, plačljiva, hirovita. Šalim se, naravno. Podnosila je obe trudnoće vrhunski, nije se prenemagala. Mnogo je volela da se šeta uz reku, reka joj je puno značila. Pred porođaj sa mlađim sinom se čak pentrala na stolicu i kačila zavesu!
 
  Koji porođaj je lakše podnela i da li si razmišljao o tome da prisustvuješ porođaju ili misliš da to za muškarce treba da bude „sveta tajna"?
  Oba puta se porodila carskim rezom. Ne mislim da prisustvovanje porođaju treba da bude „sveta tajna", ali meni to nekako nije u sferi interesovanja! Ko voli...
 
  Gde se tvoja supruga porodila i kakav je imala tretman u bolnici?
  I Mateja i Uroš su rođeni u GAK Narodni front i u to vreme je u porodilištima startovao program „bebi-frendli", po kome bi novorođenčad od prvog trenutka boravila uz majku 24 sata. Ipak, mislim da je to previše opterećujuće za porodilje.
 
  U kakvom sećanju ti je dan kada si dobio prvo, a kasnije i drugo dete?
  Rođenje prvog sina pamtim po tome što sam ispred GAK-a sedeo u autu i bio nekako zbunjen. Kad su mi javili da beba ima 3650 grama, pomislio sam: „Šta sad?!" Sećam se da sam ga istog dana video i ništa mi nije bilo jasno. I pamtim da je dva dana nakon rođenja Mateje ubijen Zoran Đinđić i da sam se osećao vrlo nesigurno. Drugi sin je rođen prvog aprila i niko mi nije verovao da se Maja porodila. Svi su tu vest primali s rezervom da nije aprilska šala.
 
  Kako si se snašao u ulozi tate, jesi li se brzo navikao na činjenicu da si otac?
  Kad se beba rodi, život više nije kao pre. Prioriteti su drugačiji. Više nisi sebi najvažniji u životu! Nije tu bilo nekog velikog privikavanja, jednostavno, sve je teklo samo od sebe i vrlo sam brzo naučio i da menjam pelene i da kupam bebu.
 
  Ko je izabrao imena za sinove?
  Stariji sin se zove Mateja, a mlađi Uroš, a imena smo smisli Maja i ja. Tačnije, dali smo nekoliko predloga kumu Jugu Radivojeviću i on je odabrao.
 
  Primenjuješ li u vaspitanju sinova ono što su tvoji roditelji primenjivali na tebi?

  Odrastao sam bez oca, pa se trudim da vaspitanje koje sam dobio od majke prenesem na Mateju i Uroša. Mislim da je poverenje jedna od najvažnijih stvari u vaspitavanju dece. Vreme provedeno s decom je veoma bitno, ali nažalost, danas je tempo života takav da se roditelji sve ređe druže sa svojim mališanima. Strpljenje! Treba znati saslušati svoje čedo, ono takođe ima svoje probleme, želje, strahove... Nažalost, često se desi da nemam strpljenja da saslušam, razumem i posle mi bude žao.
 
  Jesi li strog roditelj, ko je u vašoj kući „dežurna babaroga", ti ili supruga?
  Trudim se da ne budem strog. Nije uspeh silom ili vikom dokazati detetu zašto nešto što radi nije u redu.
 
  Od čega kao roditelj najviše strepiš kada je u pitanju budućnost tvoje dece?
  Zdravlje i loše društvo!
 
  Koliko te oni podsećaju na tebe kada si bio klinac?
  Mateja je po izgledu, temperamentu, povučenosti, stidljivosti, nekim strahovima, interesovanjima isti kao ja kada sam bio u njegovom uzrastu. Ponekad mi je smešno koliko je „pokupio" od mene. Uroš je sušta suprotnost! Nema ništa na mene osim upornosti!
 
  Oni imaju četiri i sedam godina. Šta ih trenutno najviše zanima?
  Njih dvojica su toliko različiti u svemu da je teško poverovati da su braća! Mateji je osnovna preokupacija računar, video-igrice, crtani filmovi. Trudimo se da mu sve to ne uskraćujemo, ali vodimo računa koliko je dugo za računarom i to vreme ograničavamo na sat do dva dnevno. On ide u predškolsko i tamo ima svoje dnevne obaveze, a tri puta nedeljno trenira karate. Mislim da je veoma bitno decu animirati da se bave nekim sportom. Time će trošiti višak energije na plemenite stvari, pravilno se razvijati i to će ih odvući od ulice! Uroš je preokupiran autićima i u stanju je da se sam igra satima. To je druga osobina koju je nasledio od mene, obožavao sam autiće! Obojica vole crtane filmove, a iako im forsiram Diznijeve crtaće, draži su im oni sa TV-a. Žalosno je što na srpskim dečjim kanalima, u crtanim filmovima, ima toliko nasilja, zla, izopačenosti...
 
  Postoje li neka pitanja koje ti deca upute a na koja nemaš odgovor, u kojim situacijama se osećaš kao „nespreman đak"?
  Uh, nije ih bilo do sada, očekujem ih!
 
  Kako oni reaguju kada te vide na malom ekranu? Dolaze li na tvoje predstave i šta ti obično kažu?
  Redovno idu u pozorište. Dosta igram u dečjim pozorištima, a oni odgledaju svaku moju premijeru. Uroš predstave u kojima igram gleda kao da mu otac nije na sceni. On ume da napravi taj otklon, a Mateja ne. On najviše voli kad mu tata maše dok se klanja na kraju predstave. Što se malog ekrana tiče, obraduju se kad me vide u seriji ili reklami, a Uroš ima običaj da me poistovećuje s bilo kojim političarom ili glumcem koji se na TV pojavi bez kose.
 
  Priželjkuješ li još dece, možda jednu devojčicu?

  To bi bilo divno, ali šta ako bude još jedan dečak?!
 
  Uputi savet mladim roditeljima.

  Mladim roditeljima, pre svega, savetujem da uživaju u svojoj deci! Tako će, još više, deca uživati u njima! To je najvažnije. I savetujem parovima koji, iz nekog razloga, a to je danas vrlo često ekonomski, nemaju smelosti da se odluče za bebu da ipak skupe hrabrost! Kockice će se, onda, same slagati, sve će doći na svoje mesto. Kao što rekoh - neko ipak odozgo gleda...