Broj 166
Početna > Trpeza > O la la, bon apetit!

Francuska kuhinja

O la la, bon apetit!

Raznolikost, elegancija i prefinjenost epiteti su francuske kuhinje, koja je po mnogima najbolja na svetu. Otkrijte zašto su Francuzi poznati po najmanjem broju gojaznih ljudi u Evropi

Francuska kuhinja je jedna od najpoznatijih, ali što je važnije i najzdravijih kuhinja na svetu. Možda je tajna u tome što francuski kuvari u pripremu jela unose dušu, srce i ljubav. Istorijski gledano, kažu da je dolazak Katarine Mediči na francuski dvor sve promenio. Ona je sa sobom dovela i veliki broj majstora kuhinje koji su preporodili francusku kuhinju.

Napoleon se, kad god je trebalo, hranom dodvoravao političarima, a jednom prilikom, zbog povoljnog ishoda pregovora, političar Taljeran pohvalio je dvorske kuvare rečima: „Gospodo, čestitam! Upravo ste spasli Francusku!" Na stolovima su se nalazile razne vrste sireva, meso od pauna pa čak i od labuda, a pojavom renesanse u Evropu stižu nove namirnice: pasulj, krompir, kukuruz, koje drastično menjaju francusku kuhinju. Uvode se pojmovi gurmanstvo i gastronomija.

Samo nekoliko godina pre velike revolucije, francuski kuvar Bovije u Parizu otvara prvi restoran nazvan „Bujon", u kome su gosti mogli da sede za malim stolovima prekrivenim stolnjacima. Za vreme revolucije, povedeni njegovim primerom, mnogi kuvari iz plemićkih kuća ulaze u vode privatnog ugostiteljstva i na taj način tajna dvorskih kuhinja postaje narodno dobro.
 
  Vreme za uživanje

  Francuzi su u međuvremnu razvili prefinjen ukus za pripremu raznih specijaliteta. Obrok nije samo puko hranjenje, već i vreme za druženje i uživanje. Jednom rečju - Francuzi su pravi hedonisti za stolom, ali su i velike estete kojima loše servirana hrana može da pokvari ceo obrok. Dakle, sve mora da bude tip-top. Ručak se najčešće sastoji od tri, a neretko i od četiri jela - predjelo, glavno jelo, sirevi i desert.

Svaki tradicionalni jelovnik počinje supom, a neke od najpoznatijih francuskih supa su supa od luka (Soupe a l' Oignon), supa od graška (Potee Dauphine), kremasta supa od tikvica (Soupe de courge a la creme)... Druga važna odlika francuske kuhinje je obilje sosova, koji čine hranu bogatom i ukusnom, a deluju blagotvorno i na varenje. Senf se smatra univerzalnim začinom, a posebno je dobar u prelivima za salate, meso i ribu. Još za vreme Karla Velikog znalo se za pripremu senfa, a ubrzo se tajna proširila po celoj Francuskoj.
 
  Čuveni sirevi
  Da li ste znali da Francuska ima više od 370 vrsta sireva? Svaki region ima posebnu vrstu sira, a one su rezultat posebne klime, vegetacije, faune i tradicionalnog načina pripreme. Za vreme obroka, razume se, sira ne sme da nedostaje. Oni se prave od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, a još su Gali uočili da pomažu kod varenja, pa ih zato Francuzi jedu na kraju jela. Sirevi se dele na sveže (nefermentisane) i prevrele (fermentisane), a ovi drugi se dele još i na meke, srednje tvrde, tvrde i topljene sireve.

Tipično francusko posluženje je tanjir sireva, koji treba da sadrži najmanje pet vrsta, a uz to se služe i orasi, badem, kim, lešnik, senf i razne vrste hleba. Svaki sir ima određen način na koji se seče, što je veoma važno zbog kasnijeg čuvanja. Jedan od prvih gastronomskih pisaca Žan Brija-Savaren rekao je: „Ručak koji se završava bez sira je kao prelepa žena bez jednog oka."
 
  Vino i konjak
  Francuska ima najbolja vina na svetu. Razvoj vinogradarstva se prenosi kao tradicija, s kolena na koleno još od srednjeg veka. Vino govori o čoveku koji ga proizvodi, odslikava njegov karakter, kulturno i istorijsko nasleđe, njegovu filozofiju i etiku. Najpoznatiji vinski regioni u Francuskoj su Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa. Šampanjac je zaštitno ime za prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku.

Ukus može biti lagan, cvetan, jednostavan ili kompleksan. Šampanjac može da se služi kao aperitiv uz glavna jela ili sa desertima. Prikladan je za svaku priliku, samo treba da bude izabran onaj pravi. Proizvodnja konjaka započela je u 17. veku, a samo ime se prvi put pojavljuje 1783. godine. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u hrastovim buradima. Konjak star do pet godina je svetao, sa ukusom vanile, konjak star između pet i deset godina tamne je boje i intenzivnog ukusa.
 
  Tajna je u umerenosti

  Jedna od najpoznatijih francuskih poslastica je i torta Saint Honore, koja je zbog maštovitosti i rafiniranog ukusa dobila čast da nosi ime sveca zaštitnika francuskih pekara i poslastičara. Minijaturne kuglice od kuvanog testa uronjene u čokoladni preliv daju poseban ukus ovoj torti. Tu je i fantastična Croljuembouche, dekorativna i ukusna poslastica, koja mora da se spremi pred samo serviranje da se ne bi šećerne niti i karamel otopili.

Buche de Noel, božićni panj, omiljen je slatkiš za vreme božićnih praznika, a tu je i popularni krem brile, zatim nezaobilazni kroasani, kao i najfiniji francuski kremovi. Posle ovih podataka o francuskoj kuhinji, pitate se u čemu je tajna francuskih vitkih dama? U umerenosti! Naime, Francuskinje jedu sve, ali u malim količinama. I zato, uživajte u hrani bez griže savesti, ali povedite računa o količini. Bon apetit!