Broj 163
Početna > Intervju > Savršen muškarac ne postoji

Vesna Radusinović

Savršen muškarac ne postoji

Nakon više od deset knjiga, književnica Vesna Radusinović, ekspert za muško-ženske odnose, objašnjava koliko muškarce može da košta gledanje u ženske grudi, zašto nema erotike u ispijanju jutarnje kafe u krevetu i kako na duši nosi muškarca koji joj je na početku bajke obećao da će je ceo život nositi na leđima

Koja je najveća predrasuda o ženama?
Ima ih mnogo i nabrajati ih sve nije baš zahvalno, ali predrasuda s kojom se ostvarene žene u zrelim godinama najčešće susreću jeste ta da su vrlo moćne i da ih se muškarci zbog toga plaše.

Vidite li neku erotiku u kafi serviranoj u krevetu?
To je mnogo glupo i nepraktično. Ujutro radije pijem kafu s prijateljicom, maserkom, kućnom pomoćnicom ili pedikirkom jer priče koje sa njima pričam i tračeve koje razmenim daleko mi više prijaju nego da svako jutro gledam isto lice, iako je to čovek kojeg volim. Takve izjave mogu da se čuju samo od lokalnih pevačica i nekih budaletina koje se lože na Dan zaljubljenih i slične stvari.

Zašto muškarci poklanjaju cveće, jer su pažljivi, grize ih savest...?
Cveće nije poklon, to je kurtoazni gest, kao reći dobar dan. U mom intimnom leksikonu na spisku banalnih stvari cveće i ti bakrači zauzimaju prvo mesto. Gajim izrazit i netipično ženski otpor i prezir prema prigodnim poklonima i formi svake vrste. Šta ću, takva sam! Sloboda koju imam i koju sam osvojila za mene je najveći dar.

Smeta li vam kada muškarci prvo primete grudi, umesto očiju?
Pametne žene znaju da takve muškarce ne treba previše zadržavati. Neke od njih im doživotno naplate taj uzbudljivi prizor, a ove druge, koje to ne urade, kad-tad sustigne kajanje.

Koje kvalitete mora da ima savršen muškarac?
Zar takav postoji? Žao mi je, ali u ovim godinama ipak moram da izjavim da savršen ne postoji, čak ne bih mogla ni fotorobot da mu napravim, niti da ga opišem iako mi kažu da odlično pišem. Verovatno je savršenstvo taj mir koji pronađeš kada shvatiš da ništa drugo nije važno.

S kakvim rečima su vam muškarci najčešće prilazili?
Mahom su mi se udvarali užasno bogati, uspešni i moćni muškarci koji su najčešće bili vrlo nemi preda mnom. Ne toliko pred tim prizorom, već pred energijom koju posedujem. Međutim, padala sam i na lepe reči. Kada sam se prvi put udala za Vedranovog oca, verujući da je to za ceo život, on je izgovorio čuvenu rečenicu: „Joj, što hodaš, nosio bih te". Naivno sam poverovala da će taj čovek da me nosi ostatak života na leđima, a ne ja njega na duši.

Može li da vas odbije muškarac koji ima prljave cipele?
Ako je pre toga trčao u blatu takmičeći se sa sudbinom ko će pre stići do mene, onda bih mu to oprostila.

Šta mislite, zašto kažu da se druga žena više voli?
Citiraću svog prijatelja: „Najviše se voli prvo dete i zadnja žena". Oni koji se odluče za drugi brak već imaju bogato iskustvo iz prvog. Poučeni prethodnim iskustvom, više ne misle da je prva žena toliko loša jer i ona naredna pokazuje znake ludila i histerije. Čak mislim da bi se muškarci potajno, da mogu, radije vratili prvom „zlu" jer shvate da je drugo zlo zapravo veće. Pametni ljudi znaju da je svaki drugi brak uvek gori od prvog, ali se retko uče na tuđim greškama i iskustvu. Mudre misli najređe primenjuju oni koji ih propagiraju. A, kada o tome ozbiljno razmišljam, sednem pa napišem knjigu, i zato vam toplo preporučujem Drugu ženu.

Šta nikada nećete shvatiti kod muškaraca?
Njihovu sumanutu potrebu da se dokazuju statusnim simbolima. Na primer, kada ne skidaju nalepnicu sa kubanske cigare da bi svi videli da oni puše kohibu, ili kada ne skidaju etiketu sa dizajnerskog odela. To nadmetanje s drugim muškarcima ko ima veću vilu, dublji džep i mlađu ženu zaista nikada neću razumeti.