Broj 163
Početna > Intervju > Pronašla sam sreću

Tanja Banjanin

Pronašla sam sreću

Posle devet godina medijske pauze, pevačica Tanja Banjanin se novim albumom Igra vraća na muzičku scenu. U međuvremenu ova pevačica postala je mama, pa se razvela kada je njena ćerka imala samo dva meseca, a onda je ponovo pronašla sreću u ljubavi kraj drugog supruga Milana, kome je rodila sina Novaka

Tanja kaže da je tokom prve trudnoće bila kao na iglama jer je prethodno imala dva pobačaja, otkriva da je u drugom stanju imala histerične napade plača, priznaje da je razvod bio velika trauma i priča kako je uspela da skupi snagu i volju da nastavi dalje s tek rođenim detetom, ali i kako je kasnije ćerki Staši objasnila da se tata zaljubio u drugu.
Posle devet godina pauze vraćate se na muzičku scenu. Gde ste bili do sada?
Do sada sam takođe bila na muzičkoj sceni, ali na onoj pravoj, kroz konstantne svirke po klubovima. Međutim, izostalo je učešće u televizijskim emisijama i uopšte medijsko eksponiranje, pa se zato stiče utisak da me nije bilo.

Pre nešto manje od dve godine po drugi put ste postali mama. Možete li da napravite paralelu između prve i druge trudnoće?
Tokom druge trudnoće sam bila mnogo rasterećenija nego sa Stašom. Naime, ja sam pre nje imala dva pobačaja, pa sam sa njom održavala trudnoću koja je bila puna neizvesnosti i bila sam kao na iglama. S Novakom sam već imala mnogo više samopouzdanja i čak sam radila sve vreme. I prvi i drugi put sam bila vrlo, vrlo srećna jer sam oduvek mnogo želela decu i maštala sam o tome da ih imam. Misao koja mi je prolazila kroz glavu u momentu saznanja, pa do poslednjeg momenta, bila je „samo da izguram do kraja i da sve bude u redu".

Sa ćerkom ste bili u drugom stanju u najgorem periodu - za vreme bombardovanja. Koliko je ta situacija uticala na vas i vaše raspoloženje u trudnoći?
Meni je trudnoća pomogla da lakše prebrodim to bombardovanje. Neverovatno je koliko sam uspevala da se distanciram od tih događaja i bila potpuno i samo fokusirana na svoj stomak.

Poznato je da trudnice imaju česte promene raspoloženja, da li je tako bilo i s vama?
To sam posebno imala sa Stašom. Imala sam napade plača koji bi prerastao u histerični i nezadrživi smeh koji se mešao sa prethodnim suzama. Bilo je baš ludo.

Da li ste se više plašili prvog porođaja i straha od nepoznatog ili upravo drugog jer ste znali kako sve to izgleda?
Nisam se posebno plašila ni prvi ni drugi put. Jednostavno, nisam paničar. Naime, oba puta sam imala divnu doktorku Anitu Mitresku, u koju sam imala mnogo poverenja i osećala sam se sigurno u njenim rukama. Međutim, sudbina je htela da ona, kada sam se porađala s Novakom, nije bila tu, tako da sam sa njim mogla i srećnije da prođem. Ali, sve u svemu, sve se dobro završilo, a to je najvažnije. Oba puta sam se porodila u bolnici u Novom Sadu i ne mogu reći da sam imala loš tretman. Sasvim pristojno.

Da li je istina ono što mnoge majke pričaju, a to je da se svi porođajni bolovi zaborave kada se prvi put uzme dete u naručje?
Naravno da je predivan i neopisiv osećaj kada se dete prvi put vidi i uzme u naručje. Ali, baš da sam zaboravila na sve bolove, ne bih se složila. Oba puta sam se porodila carskim rezom.

Vaša deca zovu se Staša i Novak. Mnogi veruju da imena određuju ličnost deteta, da li ste se time rukovodili kada ste birali imena za svoje mališane?
Za Stašu sam se rukovodila nekim svojim unutrašnjim osećajem. Iščitavala sam milion imena iz pravoslavnog kalendara i kad sam pročitala i izgovorila ime Staša - to je bilo to. Prosto je leglo. Što se tiče Novakovog imena, rukovodila sam se željom svog muža jer je Novak dobio ime po svom dedi.

Vaša ćerka Staša imala je samo dva meseca kada ste se razveli od njenog oca. Koliko je jednoj ženi teško da samo dva meseca posle porođaja ostane sama i postane samohrana majka koja mora da vodi računa o tek rođenoj bebi? Kako ste to podneli?
Razvod je sam po sebi velika trauma. Bar je za mene bio. A razvod u toj situaciji, sa tek rođenim detetom, za mene je bio trauma puta hiljadu. Ja sam to podnela, blago rečeno, veoma, veoma teško. Izlišno je pričati koliko je teško da u toj situaciji žena zadrži prisebnost, da skupi snagu i volju, ne samo da nastavi dalje već da bude korisna svom detetu. A, s druge strane, baš zbog Staše, nisam sebi mogla da dozvolim luksuz da se opustim i prepustim toj muci. Morala sam da guram kako znam i umem, i to sam i radila.

Ženama se obično posle razvoda poljulja samopouzdanje, kako ste se vi opravili?
Za mene je razvod bio izuzetno traumatično iskustvo, posebno zato što iz moje perspektive na njega ništa nije ukazivalo. Pokazalo se da je to bila moja pogrešna perspektiva. U prvoj fazi, možda mi je samopouzdanje i bilo poljuljano, ali zato kad sam došla sebi, mislim da je bilo veće nego što bi bilo u redovnim okolnostima. Oporavila sam se protokom vremena, stalnim preispitivanjem i savladavanjem bilo kakvih loših misli prema bilo kome. U jednom momentu sam samo shvatila da sam iz svega toga izašla ispravna i čista, a to mi je uvek veoma važno.

Kako ste objasnili Staši kasnije, kada je porasla, da mama i tata nisu više zajedno?
Osnovno mi je bilo da je ne lažem. Jednostavno sam joj rekla da su se mama i tata nekad jako voleli i da se ona zato rodila, da se tata posle zaljubio, da to nije ništa strašno, da se takve stvari dešavaju i da smo sada nas dve srećne ovde, a on negde tamo. Naravno, to nije baš tako lako „svariti", posebno u ovoj Stašinoj fazi sa deset godina, ali razgovor i reakcije na tu temu moraju da budu konstantni sa svakom Stašinom krizom.

Na čemu insistirate kada je vaspitanje u pitanju?
Insistiram na otvorenosti, iskrenosti i razgovorima. Posebno sa Stašom, jer ona i ja imamo vrlo delikatne razgovore. Takođe, trudim se da budem dosledna i da joj dajem dobre primere svojim ponašanjem.

Kako je vaša ćerkica reagovala na vašeg drugog supruga Milana, kako se oni slažu?
Oni funkcionišu bukvalno kao rođeni otac i ćerka. To je milina gledati. Milan je polako i postepeno ulazio u njen život, ja sam tu takođe bila oprezna i urodilo je plodom.

A kako je reagovala na vest da će dobiti brata?
Ona je dugo želela da ja rodim još jednu bebu, tako da je bila presrećna kad je saznala. Kada se Novak rodio, bilo je malo ljubomore, ali ništa strašno.

Uputite savet mladim mamama.
Neka probaju, koliko je to moguće, da prihvate stvari prirodno i normalno, bez velike pompe i da se ne opterećuju nepotrebnim glupostima. Ovo je, iz mog iskustva, moguće ako nađete pravog lekara kojem ćete verovati. A, kada beba dođe na svet - ljubav, nega, briga...