Broj 161
Početna > Prica > Dete mi je dalo snagu

Bojana Janković

Dete mi je dalo snagu

Voditeljka igre na sreću „Mobbto”, Bojana Janković tvrdi da joj se trudnoća desila u pravo vreme kada je upoznala čoveka svog života, otkriva da je iz porodilišta izlašla u starim farmerkama i priznaje da se porođajni bolovi ipak ne zaboravljaju

Bojana kaže da su joj se prioriteti i pogledi na svet potpuno promenili od kada je postala mama. Ubeđena da imena određuju karakter deteta, ćerki je dala ime Zoja, što na grčkom znači život, a najveća želja joj je da njena mezimica izraste u jaku, poštenu i saosećajnu osobu. Lepa voditeljka, kojoj je ćerkica dala neopisivu snagu i samopouzdanje budućim mamama savetuje da u trudnoći budu odgovorne i pažljive prema sebi i bebi, ali i da neguju nežnost u braku.  

Misliš li da ti se trudnoća desila u pravo vreme?
Kada je moja sestra dobila decu, nisam bila spremna ni da pomislim na to, znala sam da će mi se to desiti kada upoznam pravog čoveka i da će to ustvari biti inicijalna kapisla za razmišljanje na tu temu. I tako je i bilo.

Jesi li bila potpuno spremna za novu ulogu ili si pomalo i strahovala od ogromne odgovornosti koju deca sa sobom nose?
To mi je bila najuzbudljivija i najlepša vest. Kod mene su se kockice savršeno poklopile kada je bio u pitanju trenutak za roditeljstvo. Nisam se ni malo uplašila, jer vrlo dobro znam šta znači imati decu i bila sam stalno prisutna dok je moja sestra podizala dvoje. Znala sam da je to ogromana obaveza i odgovornost, ali sam isto tako bila potpuno spremna za novo životno poglavlje.

U kakvom sećanju su ti trudnički dani?
Nisam imala ni jednu prateću manifestaciju trudnoće, jedino je moj stomak rastao, a ja sam bila ista u svakome smislu do porođaja. Nisam bila razmažena, zahtevna, nije mi bilo loše, čak mi nije bilo ni muka i funkcionisala sam najnormalnije. Mislim da sam imala sreće, jer vidim da dosta žena dana ima tešku trudnoću, bilo fizičku ili mentalnu.

Da li si se opterećivala kilogramima i kako si posle porođaja vratila devojačku liniju?
Nisam bila opterećena kilažom, ali s obzirom na to da sam se našla u do tada nepoznatoj situaciji, pazila sam na ishranu, prvenstveno zbog bebe. Trudila sam se da mi obroci budu kvalitetni i stvarno mislim da sam toliko ušla u materiju da bih knjigu mogla da napišem o tome kako jesti najkvalitetnije, a da to ne bude kvantitativno puno. Imala sam i tu sreću da mi se nije jelo više nego inače, a kada je stomak počeo da raste, sve veće od pola porcije mi je smetalo. Jela sam kao i inače, često i manje, a iz porodilišta sam izašla u starim farmerkama i nisam se ugojila ni jedan kilogram. Mislim da to psihički ženama puno znači, a ja sam uvek za to da je bolje sprečiti nego lečiti.

Šta ti je od hrane obeležilo taj period?
Alge, nikada ih nisam jela kao u trudnoći. Ima toliko vrsta, a ono što ljudi ne znaju jeste da su one bogatije mineralima i kalcijumom od mnogih namirnica.

Jesi li se plašila porođaja?
Jesam, jer zaista ne znaš o čemu se radi i šta te sve čeka. Opredelila sam se za epiduralnu anesteziju, pa sam bila malo opuštenija. Kada je došao taj trenutak, nije postojao strah, već samo uzbuđenje jer sam znala da ću uskoro da upoznam moju ćerku. Iako žene kažu da se porođajni bolovi zaborave kada vidiš ćerku, to baš i nije istina, jer se ti svega sećaš, ali sve to je nevažno u odnosu na to što si rodila dete.

Gde si se porodila i kakav si tretman imala u bolnici?
Porodila sam se u Višegradskoj, a trudnoću mi je vodila doktorka Milica Berisavac, a babica koja mi je mnogo pomogla je predivna, nežna žena Olgica. Moram da kažem da bolju, profesionalniju i stručniju doktorku od doktorke Berisavac nisam upoznala. Ona mi je svakog trenutka bila tu, i kada sam joj javila da se porađam, samo mi je rekla „Bez brige”. I stvarno je tako i bilo. Danas, često u šali kažem da sam umesto na porođajnom stolu, zahvaljujući profesionalnom timu, bila na Bahamima.

Jesi li se odmah navikla na činjenicu da si majka?
Iako instinkt odmah proradi, potrebno je vreme da se čovek privikne.

Kako si se snašla sa bebom po izlasku iz bolnice?
Sestra mi je mnogo pomogla, jer je prvih nekoliko dana spavala kod nas pošto sam bila uplašena da li ću znati da protumačim sve bebeće potrebe. Sećam se, po povratku iz bolnice, Zoja se probudila oko tri ujutru i počela da plače. Probudila sam se u panici, otišla do Ivane i pitala je zašto plače. Ona mi je smireno odgovorila „ Bojana, gladna je! ” Onda je sve krenulo svojim tokom. Ognjen i ja smo sami želeli da uđemo u štos, a njegova pomoć mi je bila najdragocenija, pošto se oko bebe angažovao isto koliko i ja.

Kako si izašla na kraj sa grčevima i neprospavanim noćima, imaš li sada više sna?
Zoja je imala možda dva, tri puta grčeve i to je bilo to. Sa tri meseca počela je da spava celu noć i mislim da nas je dete puno čuvalo. Bilo je naravno neprospavanih noći, ali za to mogu da kažem da se zaboravi.

Koja je Zojina prva izgovorena reč, jesi li navijala da to bude mama?
Nisam htela da prepustim stvari slučaju, pa sam je na vreme učila da prvo što izgovori bude – mama. Od njenog četvrtog meseca sam konstantno govorila mama, mama, tako da je dete pod prinudom i moralo da kaže mama. (Smeh)

Na koga ona liči?
Dosta potseća na Ognjena, ima njegove oči i njegov lik, dok crte lica ima na mene. Dakle, Zoja je mešavina nas oboje.

Kako ćeš vaspitavati ćerku, šta će ti biti najvažnije da nauči i ponese iz kuće kao najveće bogatstvo?
Poštenje, dobrotu, saosećajnost i upornost. Želela bih da bude jaka, ostvarena, srećna i samostalna.

Koliko se život promeni kada postaneš roditelj?
U principu ti ostaneš isti, ali si obogaćen za najdivniju stvar na svetu – dete. Prioriteti i pogledi na svet se definitivno menjaju, ali u pozitivnom smislu. Recimo, sada se smejem kada se setim šta je nekada mnoglo da me iznervira sada se tim stvarima smejem. Dete ti daje snagu i ogromno samopouzdanje.

A koliko se brak menja dolaskom deteta na svet?
Ako je to prava ljubav i pravi brak, onda dete samo oplemeni odnos, učvrsti ga i da neku novu dimenziju. Sa druge strane, loš brak ne mogu da spasu ni sedmoro mališana.

Od nedavno te gledamo kao voditeljku „Mobbta”. Da li ti je bilo teško da se odvojiš od ćerkice i vratiš se poslovnim obavezama?
Mnogo volim svoj posao i volim da radim. Upravo zbog toga sam i želela da se što pre vratim obavezama i smatrala sam da je bolje da Zoja što pre nauči da mama mora da radi. Kada je imala šest meseci angažovala sam dadilju koja je čuva svaki dan, jer sam znala da mora da se navikne na još nekoga. Tako je i bilo, ona se vezala za Gocu, obožavaju se i ni jednom nije pustila suzu kada bih odlazila od kuće.

Uputi savet mladim mamama.
Savetujem im da budu pozitivne, da ne brinu, ali i da u trudnoći budu odgovorne i pažljive prema svom i zdravlju svoga deteta. I da se opuste, jer nema lepše stvari od deteta, ali i da vode računa i o braku i nežnosti koju moraju da neguju.