Broj 16
Početna > Prica > ČEKAMO DRUGOG SINA

Dragan Šutanovac

ČEKAMO DRUGOG SINA

Iako ne zna moderne junake iz crtanih filmova i ne čita bajke pred spavanje svom sinu, Dragan Šutanovac je veoma brižan otac koji priznaje da ga je očinstvo promenilo i da je sada mnogo odgovorniji. Ovih dana će postati otac po drugi put i trenutno najviše brine kako će se braća Šutanovac uklopiti

Šta vam je prvo prošlo kroz glavu kada ste saznali da ćete postati otac?
  Ja sam jedinac i čitav život sam maštao da imam decu. Kada smo saznali da je Marija u drugom stanju, bili smo pod stresom jer su postojale neke indikacije da je u pitanju problematična trudnoća. Na sreću, lekar je pogrešio i sve se dobro završilo. Dobili smo bebca, mršavog ali nama najlepšeg. Bili smo presrećni. Prvi put sam postao tata 2001, sa 32 godine. Sada mi je i malo krivo što ranije nisam postao otac, jer je mnogo lepo.
 
  Koliko vam je očinstvo, i sve što ono nosi sa sobom, promenilo život?
  Postoje dva momenta u životu koji vam promene pogled na svet i čitav život. To su rađanje i umiranje. Otac mi je umro 1998. godine i tada sam osetio šta znači gubitak roditelja. Nakon toga sam dobio sina koji i nosi ime po mom ocu. U tom trenutku se život promeni iz korena. Trećeg oktobra 2000. godine sam bio na demonstracijama gde me je udario automobil. Otišao sam kući sav pocepan, Marija nije mogla da veruje šta se desilo. Sećam se kako 5. oktobra krećem iz kuće. Marija je imala već vidljiv stomak. Rekla mi je - Dragane, nisi više sam, čuvaj se! Kada sam izašao pomislio sam: Ko meni daje za pravo da glumim heroja, a kod kuće imam ženu i čekamo dete. Promene te i brak i roditeljstvo. Promeni se odnos prema životu u smislu odgovornosti.
 
  A koliko ste se vi sami promenili?
  Sada više ne razmišljam samo o sebi, već se pitam gde će mi biti deca za neko vreme. Čekamo i drugog sina i kroz njih vidim budućnost. I Marija i ja volimo da uživamo u životu, tako da smo bračni život uredili da i dalje živimo punim plućima, samo sada sa detetom. Nismo se odrekli ničega.
 
  Koliko ste imali razumevanja za drugo stanje vaše supruge i one prve dane sa novim, plačljivim članom porodice?
  U prvoj trudnoći nisam ni znao šta me očekuje. Ne mogu da kažem da sam bio svestan i da sam se ponašao onako kako bi Mariji to u potpunosti odgovaralo. Možda sam u nekim situacijama, svojstveno muškarcu, bežao od kuće u poslovne obaveze. Supruga je i tada bila, a i sada je trudna u vreme predizborne kampanje. Isto kao i onda, sad treba da se porodi u trenutku kada su aktuelni pregovori oko vlade. Pamtim zasedanje Skupštine do četiri ujutru. Kada dođem kući dočeka me Marija izmučena, drži Peru i kaže - Sad je na tebe red. Pera je prohodao u Knez Mihailovoj. Bio je poznatiji u Knezu od nas. Čuvala ga je jedna gospođa i kada sam ja izašao sa njim harmonikaš ga je pitao - Gde si Pero, gde ti je baba? Najsrećniji sam bio kada posle Skupštine šetamo Knezom.
 
  Da li ste razmatrali mogućnost da prisustvujete porođaju?
  Nisam, ali mislim da bi to Mariji smetalo. Čuo sam priču jednog novinara koji je snimao porođaj svoje žene i pao u nesvest.
 
  Jeste li bili u porodilištu sa buketom cveća ili vas je radosna vest zatekla na poslu?
  Bio sam na poslu u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na sastanku sa delegacijom Francuza. Tada sam prvi i poslednji put držao mobilni telefon pored sebe na sastanku. Kada mi je prijatelj javio da sam dobio sina, ja sam skočio i pala je stolica. Ušao je kelner, doneo viski, svi su ustali samo su Francuzi gledali. Rekao sam - Sada se više ne radi, danas se slavi!
 
  Da li ste želeli sina ili ćerku, ili vam je bilo svejedno?
  Voleo sam da imam sina, a svi oko mene su govorili - Samo neka je živo i zdravo. Kad smo saznali šta je, pozvali smo dedu Miroslava i on je doleteo s kraja grada da proslavimo što je sin. Tek onda sam video koliko je ljudima bilo bitno da bude dečak. Za drugo dete, prva reakcija je bila da mi ništa ne znamo o devojčicama. Možda ćemo imati i treće dete, ko zna?
 
  Poznato je da vam je Boris Tadić bio kum na venčanju. Da li je on i krstio vašeg sina?
  Moja supruga potiče iz patrijarhalne porodice - pradeda, deda i ujak, po majci, su joj sveštenici. Predraga smo krstili sa godinu dana. Perin kršteni kum Kosta brine o njemu, za svaki crkveni praznik ga zove i šalje mu poklone. A Boris Tadić nam je bio kum na opštinskom venčanju. Boris je kumovao našoj vezi. Da nije bilo njega, pitanje je da li bismo bili u braku.
 
  Koliko sada pomažete supruzi oko svakodnevnih obaveza i ko priskače u pomoć?
  Marija radi u banci na visokom položaju. U startu smo imali dogovor da se ona, koliko god je to moguće, bavi karijerom, i da ne bude samo u kući. Ja volim uspešne ljude i podržavam je u toj odluci potpuno. Moja majka i Miroslav nam priskaču u pomoć. Deda ga često vodi na selo. Drago mi je što Pera ima mogućnost da ode van grada i uživa u seoskom okruženju.
 
  ''Batina je iz raja izašla'' ili ''lepa reč gvozdena vrata otvara''?
  Jednom je na Kopaoniku dobio preko skafandera po guzi. Iako je to bilo pre četiri godine, zapamtio mi je to. Kada ga pitate kada ga je tata tukao, on ispriča taj primer. Uglavnom sve rešavamo on i ja u sobi u muškom razgovoru oči u oči. Tada mu objasnim da život nije tako lak i mislim da on to shvata. Baš smo pre neki dan razgovarali. Pera je malo u frci, rađa mu se brat i njemu će nešto da poremeti. Sve vreme je govorio mami da mu rodi seku. Kada je čuo da je brat, onda je poželeo da mu on da ime. Objasnili smo mu da će dati ime svom detetu, kada za to dođe vreme. Pera nije svestan da će to biti beba. Čini mi se da on misli da će njih dvojica vrlo brzo da krenu da se igraju. Sada sve to utiče na njega, biće to velika promena za njega.
 
  Koliko vam posao dozvoljava da provodite vremena sa Predragom?
  Već četiri godine imamo ritual koji zovemo „gnjavljenje". Svako veče dođe kod mene i kaže - Ajde da se gnjavimo. I to se svako veče završi njegovim suzama. Iako je mali, on je dosta jak. Nekada je besan što ne može da pobedi, nekada što nije uradio ono što misli da može, a nekada ga stegnem pa mu krenu suze. Kada ga majka pita što plače, on kaže - Boli me. Ona ga pita - A što se onda gnjaviš? - na šta on kaže - Pa volim! Najviše smo uveče zajedno. Ali grize me savest što ne provodimo više vremena zajedno.
 
  A maženje?
  Imamo i ritual da se svi zagrlimo i to zovemo „srećna porodica". Kada neko vikne ''Srećna porodica!'' onda trčimo i grlimo se. Pera mi je rekao da bi bilo super da dobijemo devojčicu pa da ona više voli mene. Ovako ako bude bata i on će više voleti mamu. Ja pitam - Kako i on? Znači, i ti više voliš mamu. Na šta on kaže - Mama je trudna pa sada više volimo mamu. Vispren je, što mi se dopada.
 
  Koliko ste upućeni u novije junake iz crtaća?
  Slabo u nove junake. Za mene su još uvek junaci Tarzan, Supremen, Spajdermen, Betmen...
 
  Da li mu čitate bajke pred spavanje?
  Mislim da bi me izbacio iz sobe kada bih mu ja čitao bajke. On sam čita, piše, gleda slike. Deca su samostalnija danas. Kada on uključi računar, niko mu više ne treba. Ili me zove da gledam kako se on igra, i da mu prevodim.
 
  Na koga liči vaš sin?
  Finiji je od mene, umetnička duša. Nekada mi nije drago što je senzibilan, ali sa druge strane je jako samostalan. Ide u običan vrtić, ići će i u običnu školu. Mislim da će se tu najbolje izgraditi kao čovek i naučiti da se bori u životu. Ide na karate, kulturu i engleski. Ono što me je zadivilo kada sam išao na časove karatea je što to nije samo fizička aktivnost nego ih uče i kodeks ponašanja. Ta veština je viteška iako tuče same po sebi ne moraju to da budu. Ja ne pretendujem da postane vrhunski karatista, ali sve što tamo uči koristiće mu u životu, mada već sad ima plavi pojas.
 
  Prepoznajete li svog oca u sebi kada je u pitanju vaš odnos sa sinom?
  Prepoznajem u sebi svog oca, ali se trudim da se ja prilagodim Peri, i osluškujem šta bi on voleo.
 
  Imate li savet za buduće očeve?
  Budućim očevima kažem - Samo hrabro! To je stvar koja treba da vam se desi. Odgovoran sam, ali nisam strašljiv otac. Prošle zime je na ekskurziji na Kopaoniku posle drugog dana slomio ruku. Mi smo ga ostavili sa decom. Nisam hteo da ga vratim kući i od njega napravim nekog antiheroja. On je postao heroj, jer je ostao i sve hrabro podneo. Čeličim ga. Želja mi je da nauči da se u životu malo toga dobije, a mnogo toga mora da se zasluži.
 
  Uskoro ćete postati tata po drugi put. Kakva osećanja vas obuzimaju ovih dana?
  U ovoj nedelji će se roditi Strahinja. Ime će dobiti po izboru majke. Lepo mi zvuči Predrag i Strahinja, braća Šutanovac. Velika mi je želja da se njih dvojica uklope. Imam osećaj da će Strahinja biti vragolast, za razliku od Pere koji je umetnička duša.