Broj 158
Početna > Lepi i zdravi > Uticaj vremena na krvni pritisak

Hipertenzija i hipotenzija

Uticaj vremena na krvni pritisak

Većina ljudi lako podnosi nagle promene vremenskih prilika, ali je sve više onih kojima to ne polazi za rukom, naročito starijim osobama i onima koji pate od hroničnih oboljenja

U današnje vreme ima dvostruko više meteoropata nego pre pedesetak godina i više od 80 odsto stanovništva oseća neke tegobe usled promene vremena. Smatra se da određene promene u atmosferi deluju na organizam osetljivih osoba, izazivajući niz reakcija: promene krvnog pritiska, otežano disanje, astmatične napade, migrenozne glavobolje, kao i razdražljivost, epileptične napade, pa i infarkt miokarda i moždani udar. Iako je uticaj vremenskih prilika na ova medicinska stanja negativan, ipak su oscilacije krvnog pritiska koje su isprovocirane vremenom najteže, s obzirom na to da je povišeni krvni pritisak bolest modernog doba, koja za sobom vuče brojna druga oboljenja.

Hipertenzija - visok krvni pritisak
Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80 mm Hg do 140/90 mm Hg. Kada „gornji" pritisak pređe 140, a „donji" 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti s godinama povećavaju. Povećan krvni pritisak je „tihi ubica", jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Ovakvo stanje dodatno opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice, kao što su uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega...

Hipotenzija - nizak krvni pritisak
Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivanog za pojedinu osobu u zadatim uslovima i relativan je pojam. Ljudi s hipotenzijom imaju krvni pritisak manji od 100/60 mm Hg, uz simptome kao što su umor, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost, osećaj jakog lupanja srca, znojenje. Mišljenja lekara se razlikuju, od onih koji nizak krvni pritisak ne smatraju bolešću do onih koji ga smatraju potencijalno ozbiljnim, dobro definisanim stanjem koje zahteva lečenje i kontrolisanje.

Preventiva i lečenje
Osetljive osobe treba da prate biometeorološku prognozu i svoje aktivnosti prilagode njoj. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata, onda se prelazi na upotrebu lekova uz savet lekara.

Suzana Obradović