Broj 158
Početna > Putovanja > Terasa Evrope

DREZDEN

Terasa Evrope

Prestonica Saksonije puna je kontrasta. Jedna strana grada priča istoriju, a druga živi urbani stil

Jednom kada se nađete u Drezdenu, ispuniće vas osećanje da ste stigli u pravu riznicu kulturnog i umetničkog blaga. Prelepi grad nalazi se na dvadesetak kilometara od granice sa Češkom u dolini reke Elbe. Zbog svog istorijskog i kulturnog značaja Drezden je dobio naziv i „Firenca na Elbi". Iznad reke pruža se niz zgrada koje u svom podnožju imaju široko šetalište sa ogradom na samom kraju. Ovo arhitektonsko čudo nosi naziv „Terasa Evrope". Ispod balkona Starog kontinenta vri život! Dok se, s jedne strane, normalno odvija saobraćaj, s druge funkcioniše živahna rečna plovidba. Centar grada je pun kontrasta. Jedna strana prestonice priča istoriju, a druga živi urbani stil.
Šetajući ulicama svojevrsnog grada muzeja, nećete ostati imuni na burne stranice drezdenske prošlosti koja je upisana u svakom kamenu i cigli njegovih velelepnih građevina.

Kulturno i umetničko blago
Jedan od simbola saksonske prestonice je Bogorodičina crkva (Frauenkirche), koju je lično otvorio daleke 1726. godine Johan Sebastijan Bah. Tu je i Cvinger palata, delo ruku čuvenog arhitekte Mateusa Danijela Pepelmana (iz 1711) koja je bila nekad deo odbrambenog zida, a njeni velelepni vrtovi protezali su se čak do obala reke Elbe. Poštovaoci umetnosti mogu da posete veliki broj galerija, između ostalih i Galeriju starih majstora, u kojoj se nalaze čuvena dela Rubensa, Rafaela, Botičelija... Ostaćete bez daha kada posetite riznicu saksonskog blaga „Zeleni Trezor", koji ima oko tri hiljade eksponata smeštenih u desetak galerijskih soba.

Za ljubitelje opere
Prava poslastica za ljubitelje operskih arija svakako je velelepno zdanje opere Zemper. Zgrada nosi ime po arhitekti Gotfridu Zemperu. Međutim, ulaznice za predstave su rasprodate i nedeljama unapred, a cena je prihvatljiva samo za one dubokog džepa. Ako ste ipak zainteresovani, topla preporuka je da svoje karte rezervišete preko turističke agencije ili hotela u kojem odsedate.

Kolevka evropskog porculana
Ukoliko se teško obuzdavate kada je kupovina u pitanju, uputite se ka Praškoj ulici koja je prava šoping zona. Po manjim autletima na Altmarktu možete pazariti po znatno nižim cenama suvenire, nakit, odeću... Oko Kraljevske ulice u baroknom delu grada isto tako možete naći zanimljive stvarčice svojstvene Drezdenu. Saksonska prestonica čuvena je i po svom ručno rađenom porculanu. Idealno mesto za ljubitelje slatkih i slanih poslastica je poslastičarnica poznata po porodici Rihter koja svoje bogato umeće prenosi s generacije na generaciju.

Zlatno doba Avgusta Snažnog
Prema rečima istoričara, zlatno doba Drezdena je period za vreme vladavine Avgusta Snažnog, kontroverznog kralja Saksonije i Poljske, krajem 17. i početkom 18. veka. Sam nadimak govori da je kralj bio natprosečne visine i neverovatne fizičke snage. Kao čovek koji je voleo život i izazove, jednog dana sam je napravio afrodizijak. Svakodnevno je konzumirao moćni napitak.
- Prema legendi, iza sebe je ostavio ni manje ni više nego 390 sinova i ćerki. Dok je ženu ostavio da čuva jedino priznato dete u dvorcu u Drezdenu, putovao je po Starom kontinentu i provodio se. Priča se da je posedovao takvu fizičku snagu da je golim rukama savijao potkovice - kaže Katarina Bouček iz češke turističke agencije „Kalipso Turs Internacional".
Po ugledu na razne stilove koje je viđao po svojim putovanjima po Francuskoj i Italiji, Avgust je rešio da sagradi palate i crkve kakve se do tada nisu viđale nigde u svetu. Do kraja svoje vladavine 1733. godine izgradio je jedan od impresivnijih gradova u Nemačkoj. Upravo zahvaljujući njemu, Drezden je danas dragulj barokne arhitekture.

Poput Feniksa digao se iz pepela
Tragična sudbina zadesila je grad u februaru 1945. godine kada su na zahtev Crvene armije, britanski i američki avioni tri dana bez prestanka bombardovali i sravnili sa zemljom njegovo istorijsko jezgro. Kažu da je grad goreo punih sedam dana i sedam noći. Prema statističkim podacima, poginulo je 25.000 ljudi, 80 odsto područja grada je uništeno ili oštećeno, a u krugu od 15 km površine oko grada sve je potpuno razoreno napalm bombama. Po završetku rata ruševine se čiste, ali se obnavljaju samo neke važnije građevine. Tek posle 1990. godine i ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, stvari se menjaju nabolje. Danas je Drezden, kao i mnogi gradovi bivše istočne države, veliko gradilište, gde su usmerena ogromna sredstva za rekonstrukciju i obnovu nekadašnjeg izgleda.

Džez i bluz na uvce uz pivce
Preko puta istorijskog centra, na desnoj strani reke nalazi se Nojštat, raj za ljubitelje noćnog provoda. Tu se može naći pregršt barova, kafića, restorana, klubova. Za svakog po nešto. Jedan od popularnijih restorana u ovom gradskom bloku svakako je čuveni turski Durum Haus, koji u toku dana vrvi od gostiju i turista željnih da okuse kulinarske đakonije. Uz taktove bluza i džeza možete nekoliko dana u nedelji da uživate u prelepom pogledu na Elbu u dvorcu Valdšleshen.

Dragana Rodić