Broj 158
Početna > Poznati > POSLEDNJI POZDRAV

IN MEMORIAM - MOMO KAPOR

POSLEDNJI POZDRAV

U Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji, 3. marta je preminuo
jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar, novinar Momčilo - Momo Kapor. Romani
Foliranti, Provincijalac, Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga žalbi, Zelena čoja Montenegra, Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Beleške jedne Ane, Hej, nisam ti to pričala, zbirke priča: Lanjski snegovi, 101 priča, autobiografska proza Uspomene jednog crtača,
knjige za decu Sanja i Lero - kralj leptira, samo su neka od dela Kapora koje smo voleli. U znak sećanja na ovog šarmera, objavljujemo delove intervjua koje je davao za naš magazin
 

Zavičaj
Nemam zavičaj, ali sam se rodio na svojoj omiljenoj planeti i, vukući se za perčin koji sam tada nosio, izvukao sam se iz živog blata.

Najdraža uspomena
Prve Faber akvarel boje i div-na Kohinor četka, koje sam dobio 1941. godine od jedne stare dame koja je htela da me teši zato što sam izgubio majku. Boje su kupljene u sarajevskoj knjižari Simon &Katan kod katedrale. Od tog trenutka pa sve do danas slikam bez prestanka.

Postoji li osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat vašem budućem životu?
Smrt moje majke, koja mi je spasla život zaklonivši me svojim telom, u kući na koju je pala bomba. I u kojoj je ostalo četrdesetoro mrtvih ljudi, svi sem mene. Čak je i mače koje sam držao u ruci bilo mrtvo. Tako se postaje umetnik.

Ljubav
Umoran sam i od ljubavi, ali je se rado sećam. Ponekad mi kroz glavu prolete sve moje stare ljubavi. Zanimljivo, mada su prošle godine, one su još uvek mlade i lepe i još uvek me ne primećuju. Ljubav je opaka bolest!
Smrt
Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: „Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?” (smeh) I ona ti kaže diši, diši, diši i ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo osećanje smrti, baš prave smrti. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda. Jedino je jebeno da se ne mučiš pre nje, ali to ne ulazi u ovu priču. Oni koji veruju u reinkarnaciju pitaju me šta bih voleo da budem u sledećem životu, a ja im odgovaram: „Ponedeljak”. Volim ponedeljak, stvarno. Tada počinje sve. Možda neko kupi sliku, možda neko plati tekst...

Slikarstvo
Ja sam akademski slikar i naivni pisac jer za pisca nisam učio. Za slikarstvo je potrebno najmanje nekoliko života, a ja ovaj jedini, kratki moram da delim sa literaturom. Najradije se ne bavim ni jednim ni drugim, već sedim i buljim u plafon.
Književnost
Muka mi je od književnosti. Nervira me sva ta buka oko novih knjiga, takmičenja, spletki, nagrada, dobre i loše kritike, žirija i svega ostalog što uz to ide. Kada mi izađe nova knjiga, a upravo je izašla i zove se Anglos, poželim da me nigde nema, zavučem se u tišinu i slikam.

Osmeh
Najviše ćete naljutiti svoju ženu ako se smejete u snu!

Uzori
Džems Din i njegova deviza Živi brzo, umri mlad i budi lep leš. Od toga - samo sam živeo brzo. Zadocnio sam da umrem mlad i da budem lep. Uzori su mi bili, takođe, Modiljani i pisac Malog princa Antoan de Sent-Egziperi.

Sreća
Sreća nije u opisu mog rad-nog mesta.

Ljubav
Najlepša definicija ljubavi koju sam čuo je - Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje ljudi koji se vole.

Život
Život se isprofanisao: pogledajte, danas svako živi.
Lepota
Celog života pokušavam da je dosegnem slikajući i sve vreme trpim neuspehe.

Vera
Pravoslavna. Nisam fanatik, ali sam duboko religiozan, što znači da verujem u Boga, u Hrista i Pravoslavnu crkvu, koja je jedina partija kojoj pripadam.

Prijateljstvo
Pokušavam da sačuvam svakog prijatelja ma šta da učini, jer pretpostavljam da ni ja nisam idealan za druženje. U svakom slučaju, najdragoceniji su mi oni prijatelji koji me još pamte iz onog vremena kada sam imao tamnu kosu.

Domovina
Čuvena kafana na Bulevaru kralja Aleksandra, preko puta Tehničkog fakulteta.

Praštanje
Još uvek se učim da pra-
štam.

Kajanje
Nema dana koji nije ispunjen osećanjem krivice i kajanja.

Najveća vrednost u životu
Život.

Vaše vrline
Talenat za slikanje.
Deca
Imam dve ćerke, jedna je veoma poznata slikarka u Rimu. Druga je pijanista i predaje srpskoj deci klavir, jer sam je vratio iz Klivlenda, gde je magistrirala i želela da ostane. Nisam se prevario. Sada dobija platu iz dva dela.

Zdravlje
Ne mogu da se pohvalim, ali mislim da zdravlje nije najvažnije. Važniji su poroci.

Smrt
U glavi mi je neprestano misao Leonarda da Vinčija - Celog života mislio sam da se učim kako živeti, a učio sam se, u stvari, kako umreti.

Vernost
Bilo bi licemerno da bilo šta kažem, a to je disciplina u kojoj nisam najjači. Ali, bar ne očekujem da mi drugi budu verni.

Putovanja
Putovanja su mi već odavno dosadila. Bilo je lepše dok sam ih zamišljao. Najimpresivniji je bio svakako put po Medačkom džepu, dakle od Medaka do Divosela u prošlom ratu u kome sam bio ratni reporter. Oko glave su mi impresivno zujali meci snajpera. Jedan general mi je rekao: „Ne plaši se onih koje čuješ. Onaj koji te pogodi, nećeš čuti.”

Osobine koje cenite kod drugih
Šarm.

Mane
Za moje mane trebalo bi da ostavite ceo broj vašeg lista.

Kako se odnosite prema neprijateljima
Sa mržnjom i gađenjem, koje pokušavam, kao dobar hrišćanin, da pobedim u sebi. To mi ponekad čak i smeta.
Najbolja odluka
O svom životu nikada nisam ja odlučivao. To su uglavnom činile žene, a sada uglavnom lekari koji mi zabranjuju ovu ili onu stvar.

Najgora odluka
Nisam imao najgoru odluku. Uspeo sam, izgleda, da je izbegnem, ali jedno je sigurno, kada bih ponovo odlučivao u svom životu, nikada ne bih bio pisac, samo slikar.

Da možete da menjate svoj životni put, šta biste menjali
Kada bih se ja pitao o tome, izabrao bih posao barmena ili pijaniste u pijano baru.

Vaš najveći san
Imam toliko želja da to nije normalno. Želim da postig-nem veštinu starih majstora u slikanju. Želim da napišem ogroman humoristički roman. Želim da me ostave na miru. Želim da mi upali stari motor na još starijem čamcu na Savi. Želim da dočekam plovidbu oko Ade. Malo li je?

Sudbina
Samo u nju verujem.

Onostrano
Ni za jedan događaj u mom životu nemam racionalno objašnjenje.

Najveća sreća
Kad se probudim ujutro i utvrdim da sam živ.

Najveća tuga
Ambiciozni starci.

Vaš životni moto
Ljubav je ljubav,
šala je šala,
ali je uvek tišina
kad umire ribica mala.
Ernest Hemingvej