Broj 158
Početna > Prica > Moj pas Čupi

Moj pas Čupi

Čupi je rođen u jednom izbegličkom naselju nadomak Beograda. Jednog vrelog dana, pre dve godine, kada sam sa koleginicom službeno bila u poseti porodicama koje žive tamo, ugledala sam malo kučence, kao pufnicu, koje se dogegalo do nas. Kuca je već na prvi pogled ostavljala utisak kučenceta koje ima problem sa kukićima, što nam je kasnije i veterinar potvrdio.
Elem, na radost gospođe (čija je kuja oštenila Čupija), ponela sam ga kući... i tako je jednog julskog dana Čupi postao deo i sada već uveliko počasni član našeg doma.
Ne znajući koje ime da mu damo, moj brat se opredelio za ime Čupi, jer se dobro uklapalo uz kucinu frizuru.

Sada, posle više od dve godine, Čupi je uveliko tinejdžer, koji ne krije svoju zaljubljenost u medu Medolindu, kojoj se udvara svakodnevno.
Čupi je miran, dobronameran i nežan kućni ljubimac, koji se nikako ne bi mogao svrstati u pse čuvare doma. Tolika je maza da se podjednako mazi i umiljava ukućanima, kao i strancu koga vidi prvi put, tako da bi provalnici mogli odneti sve iz kuće, zajedno sa Čupijem, kao suvenirom.
Svoju radost i gostoprimstvo pokazuje na najlepši način, trčeći po dvorištu ili po stanu, i tako praveći osmice, nikada istom putanjom, pa neretko moramo biti u pripravnosti da staza u stanu bude prohodna ne bismo li izbegli lomljenje stvari u kući.

Ono što karakteriše ovog malog psića je njegov odnos sa mačkama. Čupi sve ovo vreme živi u harmoniji s dve mace, koje ga toliko vole da idu svuda za njim, pa čak i u šetnju. Možda delujemo čudno kada idemo u šetnju, jer neizostavni deo šetnje pored Čupija čine i naša riđa i siva mačka. Naša kuca je ispratila tri generacije malih mačića (petnaest do sada) koji su odrastali pored njega. U svakom slučaju, velika, šarolika porodica. Čupi je dobio kvalitetan život u našem domu, sa negom, i dosta ljubavi, koja je svakom kućnom ljubimcu (a naročito onom osetljivog zdravlja) potrebna, a naša srca su oplemenjena velikom ljubavlju koju osećamo za njega.


Danijela