Broj 157
Početna > Intervju > Bebi Dol - U ljubavi je sve ludorija

Bebi Dol - U ljubavi je sve ludorija

Ona je intrigantna i neobična. Ona je Bebi Dol, ikona domaćeg popa i rokenrola, koja svojim pesmama nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Možda zato što su biti kulturan, drugačiji i imati stav pomalo zaboravljene kategorije

- Ljubav, sloboda i sreća za mene jesu ideali, vera, stav, dobra volja, disciplina, fer-plej, hrabrost i znanje i tako do mogućnosti da se, u skladu, u životu sprovede ta ravnoteža, fizička sreća, ljubav i sloboda, ali i mentalna i duhovna - kaže pevačica sa zavidnom biografijom, istančanim ukusom i prefinjenim senzibilitetom. Dragana Šarić priznaje i da se stalno menja zbog čega u životu postaje sve bolja, ne osvrće se za prošlim vremenima, sadašnjost je njen veran partner, ne voli da se svađa i galami, a biti plavuša je za nju stanje svesti. Ljubav opisuje kao ludoriju zbog saučesničkog odnosa muškarca i žene, a njen potencijalni „frajer" mora da ima stav, pristojnost i hrabrost. - Ljubavi nikada ne može da bude previše. Niko još nije, nadam se, mogao da se razboli od viška ljubavi, niti lepe reči - kaže Bebi Dol.

Koja vam je prva asocijacija kada čujete reči Bla, bla, bla?
Sinonim za takozvanu priču. Na primer, kada hoćete i sagovorniku, a i sebi, da skratite priču, ali ipak naznačite da je nebitna. Onda, na primer, napravim određenu grimasu i izgovaram to „bla, bla, bla” tri puta, obavezno. A čula sam da to rade i drugi ljudi oko nas.

Koliko ste Krvi, sreće, suza i znoja prolili za sve ove muzičke godine?
Nisam baš sigurna da li je ovo što ću reći, za mene, baš sreća, ali muzika se sasvim sigurno izliva i proliva. U pomenutoj mojoj pesmi, to je više simbolično izrečeno, i kao naslov za tu pesmu koja indirektno poručuje da ko god nešto želi, dok god to želi i ulaže sve ono najbolje od sebe, u to što želi, čovek ili žena, može to da dosegne. To je pitanje onoga što se zove stav u našem životu. To „krv, sreća, suze i znoj” je i aluzija na jedan veliki bend Blood, Sweat and Tears, a moji tekstovi su retko direktni. Baš se trenutno bavim novim tekstovima za nove pesme i možda pogodim opet nešto slično. Pokušaću da budem još direktnija u tekstovima, koje, čujem kada sviramo koncerte, ljudi znaju napamet i sve pevaju sa mnom. Onda shvatim da smo se svi ipak dobro razumeli. Razumeti se sa ljudima je za mene vrlo blagotvorno osećanje.

Vaše pesme su uvek pune ljubavi, slobode i sreće, da li su to vaši ideali ili stvarno tako živite?
Ljubav, sloboda i sreća za mene jesu ideali, vera, stav, dobra volja, disciplina, fer-plej, hrabrost i znanje i tako do mogućnosti da se, u skladu, u životu sprovede ta ravnoteža, fizička sreća, ljubav i sloboda, ali i mentalna i duhovna. Pevati, svirati i živeti sa uspehom mora da podrazumeva da svako ko teži takvim kvalitetima u sopstvenom životu mora da bude spreman da pruži to isto, i više, i stalno. To je, pre svega, duhovni i mentalni standard.

Bili Holidej je jednom rekla da je najlepše pevala reč ljubav, koja je vaša omiljena reč za pevanje?
Složila bih se sa Bili. Pevati je divno, za onoga ko peva, a još ako uživaš u tome, onda sigurno svaku reč umeš i voliš da, za svaki slučaj, ogrneš ljubavlju. Ja koja volim da pevam, kada pevam, osećam se u kontaktu i u vezi sa ljubavlju.

Kažu da se ljudi s godinama menjaju, koliko ste se vi promenili, da li vas te promene raduju ili plaše?
Nadam se iskreno da se jesam promenila, ali i da se nekako stalno menjam. Utoliko što osećam koliko sam naučila i možda postajem sve bolja, između ostalog, i zato što ne uzmičem pred promenama, naročito ako se nekada one same nametnu. Svesna sam koliko je promena suštinski deo naših života i ne treba se plašiti i odlagati promene. Na vreme i na godine ispred mene gledam kao na prstenje, koje povezano znamo kao olimpijski logo... Uvek imam neke planove i pravac kretanja, a obavezno i u mojim planovima, naročito u ovakvom poslu, ima perioda i situacija, kada je nešto moralo da se desi. Onda se život prilagođava i to je ponekad veština, ali uvek i sigurna mogućnost da nešto novo naučim.

Da li preispitujete prošlost, živite u sadašnjosti ili intenzivno razmišljate o budućnosti?
Sadašnjost je naš veran partner. Što je naša ličnost plemenitija, toliko i bogatija može biti... Istovremeno, kažu da je svaki sekund, trenutak i kvalitet naše sadašnjosti i delić naše „buduće” budućnosti... A prošlost je sve ono što je prošlo ili je moralo da prođe.

Šta biste iz svog života rado ponovili, a šta biste želeli zauvek da zaboravite?
Neke ljude...

Kažu da ste teški za saradnju, a vi kažete...?
Svi koji su radili sa mnom i obrnuto, znaju za tu „šalu” - tipičan engleski humor. Toliko sam teška za saradnju što se posla tiče. Ne verujem da bi iko od ljubazne, uvažene gospode sa kojima sam sarađivala - od gospodina Zdravka Čolića do gospodina Olivera Mandića, na teritoriji bivše Jugoslavije, a i šire, imao bilo šta da kaže što nije sa puno simpatije, ali i poštovanja, kada je moja malenkost i moja reputacija vrhunskog profesionalca i vrlo odgovornog saradnika u pitanju. Poštujem svačije vreme i sama sam vrlo restriktivna.

Da li vam je iko rekao nekada da mnogo pričate i vređa li vas to?
Istina je da mi je, generalno, bitno da znam da sam se u nekom razgovoru, precizno, razumela... Druga istina je da ne bežim od toga da se nekada moraju izgovoriti i stvari za koje je onda, još bitnije, da znamo i ne plašimo se da ih izgovorimo. Tu vrstu poželjne hrabrosti i iskrenosti u razgovoru omogućava nam sagovornik, a razgovor među ljudima je uvek „nadohvat ruke”. Kao osoba koja voli da razgovara, ipak imam osećaj da povremeno osluškujem imam li sagovornikovu pažnju ili ne i ponašam se adekvatno. Tako, ako nije trenutak za neku vrstu razgovora, notiram to negde i sačekam. Ipak sam ja rođena u znaku Vage.

Kakva je Dragana Šarić kada se naljuti?
To je onda kada obično već imam, na žalost onoga koji me naljutio, toliko argumenata da druga strana ne zna šta će. Ne volim ni da se ljutim, ni da se naljutim. Imam neku svoju vrstu, stepen i logiku tolerancije i trudim se i u mom poslovnom i privatnom životu da se što manje i ređe dovodim u takva stanja. Mene prosto mrzi da se svađam, znam da užarene reči u nekoj diskusiji, najčešće, ne vode boljem razumevanju, a posebno ne volim takvu vrstu galame kada učesnici u svađi pomisle da se možda dobro i ne čuju, pa krenu sa nadjačavanjem i vikom. Ja sam, ipak, muzičar i grozim se takve galame.

U kojim situacijama idete glavom kroz zid, a kada dišete punim plućima?
Rekoh da sam rođena u znaku Vage, i moj ideal je, svakako, sklad - malo udaranje u zid, pa onda malo disanje punim plućima, kako vi to zovete. Mora tako, izgleda i malo ovo i malo ono. Zvučim kao reklama sama sebi, ali ja tako mislim.

Jovan Dučić je rekao da je ljubav osećanje blagog i prijatnog ludila, a Duško Radović da je ljubav neprelazna bolest. Šta je za vas ljubav?
Ljubav je za mene osećanje koje obuhvata i zahvata čoveka i ženu ili njih zajedno. I onda ta ljubav, to osećanje, jednostavno i nadvladava, ali i povezuje sva naša druga osećanja. Ljubav postoji svuda oko nas, zaista.

Kažu da je u ljubavi i ratu sve dopušteno, da li ste u životu činili razne ludosti zbog ljubavi?
Ne bih sada mogla ni da pretpostavim na šta mislite kada kažete ludorije zbog ljubavi, pa ću onda, diplomatski, da kažem da je u ljubavi sve kao ludorija. Taj saučesnički odnos koji se razume, te takozvane ludorije u ljubavi su i same ljubav i jesu od ljubavi.

Slažete li se sa tvrdnjom da „muškarci ipak više vole plavuše”?
Hmmm... Za mene je to „plavuša” više stanje svesti. I za žene i za muškarce.

Koje osobine muškarca čine pravim frajerom, ima li u Srbiji još džentlmena i vitezova?
Kao hrišćanka, vaspitana sam u duhu naše, pravoslavne vere, koja je, u vezi sa „ženskim pitanjem”, bitno drugačijeg stava od, na primer, katolika gde se prećutno na brak, recimo, gleda kao na pametan izbor, biznis, izvor doživotnog prihoda i materijalne sigurnosti. Mi i naša ženska deca se vaspitavamo da na brak gledamo kao ideal i krunu najveće ljubavi. Za tog potencijalnog frajera treba nam stav u životu, pristojnost koju osoba emituje i hrabrost. Mora da bude jedna moralna gromada. (Smeh)

Čega u životu imate premalo, a čega previše?
Ljubavi nikada ne može da bude previše. Niko se još nije, nadam se, razboleo od viška ljubavi, niti lepe reči.