Broj 156
Početna > Intervju > Ženama s ljubavlju

Goran Karan

Ženama s ljubavlju

Goran tvrdi da se ne boji starosti, otkriva šta je u životu najčešće poklanjao damama i kako se bori sa krizom srednjih godina

Uz slogan Damama s ljubavlju, pevač Goran Karan će i ove godine sve ljubitelje dalmatinskog zvuka nasmejati i rasplakati uz neprolazne hitove Lipa si lipa, Vagabundo, Ostani, a obećava i brojna iznenađenja na koncertu u Beogradu.
   
   Ponovo ćete se družiti sa beogradskom publikom 8. marta u Sava centru, šta nam sve spremate?
   Biće brojna iznenađenja i gosti na koncertu, a između ostalog klapa Tragos i gitarista Zvonko Kaitner, ali još uvek se nismo dogovorili šta ćemo svirati. Počeli smo sa visinskim pripremama na planini, imamo dva nova člana i videćemo šta će biti. Sviraćemo neke pesme koje nikada nismo svirali u Beogradu, nekoliko novih stvari i, naravno, neke favorite koje publika voli.
   
   Kojom pesmom ćete početi koncert?

   Nemam još ideju, imam dva nova člana i moram videti kako to vodi i šta će biti s time, a onda ćemo videti šta je najprirodnije i najprigodnije.
   
   O čemu razmišljate tih 30 sekundi pred izlazak na scenu?
   Pomolim se i zahvalim što mi je priroda dala ovakav glas koji budi ljubav i emocije.
   
   Da li se osećate iscrpljeno posle svakog koncerta?
   To varira, nekada sam raspoložen, nekada iscrpljen. Zavisi od toga i kada legnem dan pre koncerta, a nekada i pet dana.
   
   Vaša formula za dobar koncert je?
   Ima jedan jedini sastojak što se mene tiče, a to je publika. To je najbitnije.
   
   Imate li posebna odela i kostime za velike koncerte, kakav se planira u Beogradu?
   Postoje takozvana radna odela kojima treba ispoštovati mesto, vreme i okolnosti. U skladu s tim postupim kako sam motivisan, neki put pogodim, nekada i promašim.
   
   Koliko se vaš stil privatno razlikuje od onoga kada ste na sceni?
   Ja sam obično sportski obučen, najviše volim leto, košulje kratkih rukava i kratke pantalone i patike. To sam ja.
   
   Kako biste opisali vaš životni stil?

   Stil je definitivno kraul, a po potrebi može i delfin.
   
   Koje osobine treba da krase jednog džentlmena?

   Sve koje bi trebalo da krase jedno biće muškog roda, počev od neutralnih varijanti - pristojnost, pa sve tamo do stručnosti, kavaljerstva, dobro bi došla i hrabrost poneki put. A, ono što u svakom pogledu isključuje džentlmena jeste sebičnost.
   
   Kada pogledate svoje fotografije od pre 5, 10, 15 godina, šta pomislite?

   Ne volim mnogo da gledam slike, iako mi ne smetaju, ali me i ne vesele. Slike su okej, ali nekako sam sada u fazi da se toliko toga zanimljivog događa, pa ne stižem ni pogledati šta je bilo unazad. Snima se uživo.
   
   Sa čijom karijerom biste se menjali, na koga biste se rado ugledali?

   Na jedan dan bih se promenio sa nekim sportistom. Da mogu fino da se izigram.
   
   Šta mislite zašto vas žene toliko vole?
   Imam sreće što su mi pesme emotivne, neke su mi pisali ljudi koji imaju veliko srce, a neke sam i sam napisao, i na taj način komuniciramo. Moram reći da sam retko emocionalno otvoren, pa imam tu sreću da pevam i mislim da su reči te koje odražavaju osobnost i to su ključni okidači koji me pretvaraju u osobu koja govori o tim stvarima na način na koji bi dame, u ovom slučaju, htele da čuju.
   
   Kažu da se ljudi s godinama menjaju. Da li postoji kod vas nešto što odoleva vremenu?

   Dete u srcu.
   
   Šta vam je zrelost donela kao muškarcu?

   Nekoliko sedih za početak, a očekuje se ovih dana da će i mudrost stići.
   
   Kriza srednjih godina u kojoj muškarci kupuju male, ali moćne automobile, puštaju kosu i nalaze mlađe ljubavnice. Koja je vaša strategija za borbu protiv srednjih godina?
   Šta fali starijim ljubavnicama? (smeh) Imao sam dve varijante - da se bavim sportom ili da kupim porše. S obzirom na to da ne spadam u platežnu grupu kupaca poršea, okrenuo sam se prvoj varijanti u kojoj izbacujem puno ugljen-monoksida, pa je i ekonomski prihvatljivije.
   
   Bojite li se starosti ili smrti?
   Kad dođeš do kraja pitanje je da li ćeš se ti oprostiti od nekih, ili će se neko tebi drag oprostiti, hoće li biti po redu ili ne? Moj problem je kako se nositi sa time i kako tome dati smisla i razloga. Mi smo, u stvari, duše, i ovo telo što sada imamo i koje ćemo potrošiti i koje je takvo kakvo jeste samo je neka vrsta kaputa, koji neko vreme dobro stoji, a onda dođe proleće, pa treba skinuti taj kaput. Starost ima svojih mana, ali i prednosti, ja se nadam. Mislim da je u redu ostariti, ako možeš, ali kultura koja potencira isključivo seksualnu privlačnost kroz plastificiranje godina zna biti malo i neukusna i ne čini me to srećnim. Opet, ljudi imaju prava na starost, a posle dođe smrt, pa idemo dalje.
   
   Beogradski koncert nosi naziv Ženama s ljubavlju. Šta ste u životu obično poklanjali damama?
   Sebe, iako to nije uvek tako pohvalno, ali s obzirom na to da se poklonu u zube ne gleda, one moraju da me paze.
   
   Jeste li romantični, koja je najluđa stvar koju ste uradili zbog ljubavi?
   Romantičan sam povremeno, kad treba. Nisam, nažalost, tip Don Huana de Marka, iako dolazim s mora i imam tu gitaru... A najluđa stvar koju sam uradio zbog ljubavi - oženio sam se. To je nešto najluđe što treba napraviti. Sama ta ceremonija je najveći izvor stresa za mlade, koji, recimo, upoznaju rodbinu koju nisu videli poslednjih 300 godina i rukuju se sa svima, u centru su pažnje, a mora se nešto i popiti, ne bi li lakše to prošlo. U momentu kada treba da se pogledate u oči i uhvatite za ruke shvatate da novi život treba početi, oko toga se pravi neka fešta.
   
   Po čemu biste voleli da vas jednog dana pamte, osim, naravno, po muzici?
   Nemam nekih ambicija sa te strane. Voleo bih da ljudima bude okej kada me spomenu i da bude neka pozitivna misao.
   
   Možete li za sebe da kažete - Ja sam srećan čovek?
   Mogu reći. I hoću - Ja sam srećan čovek!