Broj 155
Početna > Prica > Ljubav je najbitnija

Dejan Lutkić

Ljubav je najbitnija

Iako zbog prirode svog posla ne može da se posveti ćerkama onoliko koliko bi želeo, glumac i producent hit serije Sva ta ravnica Dejan Lutkić kaže da ga je očinstvo učinilo srećnijim i zrelijim čovekom

Kada je prvi put saznao da će postati otac, pored uzbuđenja i velike sreće koju je osetio, Dejan je shvatio kolika je to odgovornost i uplašio se da li će se snaći u novoj ulozi. Ipak, ovaj šarmantni glumac priznaje da je zajedno sa ćerkama, sedmogodišnjom Anastazijom i petogodišnjom Nađom, počeo da sazreva jer koliko on pokušava svoju decu da nauči bitnim životnim lekcijama, toliko i one njega uče, pa je danas strpljiviji čovek nego što je ikada mogao zamisliti da će biti.

Šta ste prvo pomislili kada ste saznali da ćete postati otac?

U prvom momentu sam bio srećan, ali kako je vreme odmicalo, shvatiš da je to velika odgovornost i počneš da se plašiš kako ćeš, preispituješ se da li si sposoban i možeš li sve to da izdržiš? Sećam se da su mi prvi put osećanja bila pomešana, dok je drugi put bilo mnogo lakše, jer sam već bio upoznat sa situacijom.

Jeste li razmišljali da prisustvujete porođaju?

Nisam bio u porođajnoj sali, ni prvi ni drugi put, ali sam razmišljao o tome. I možda bih i bio da je kod prvog porođaja sve išlo normalno, ali s obzirom na okolnosti, nisam ni mogao da budem tu. A, mislim i da je bolje što nisam bio prisutan. Prvi porođaj se desio mesec i po dana pre planiranog termina i bilo je povuci-potegni, dok je drugi protekao potpuno normalno.

Gde se porodila vaša supruga i kakav je imala tretman u bolnici?

Porodila se u Narodnom frontu, oba puta ju je porodio doktor Jeremić i imala je normalan tretman u bolnici, sve je dobro funkcionisalo. Uslovi u Frontu su, koliko ja znam, bolji nego u ostalim bolnicama.

U kakvom sećanju vam je dan kada ste dobili prvo, a kasnije i drugo dete?

Kada se Anastazija rodila, taj prvi osećaj bio je prilično mučan zbog nekih problema kojih je bilo na porođaju. Faktički nisam kao čovek ni proslavio rođenje prvog deteta, ali sam to nadoknadio kada se Nađa rodila. Kada sam uzeo u ruke prvu ćerku, pomislio sam: „Samo da je ne ispustim.”

Da li su se promenili vaši pogledi na svet od kako ste postali tata?

Sve se mnogo promenilo i, hteli mi to ili ne, sve se menja i mora da se menja ukoliko vas to ispunjava i čini srećnim. Mora da se shvati kolika je to odgovornost i to ne može da se ispriča, nisam mogao ni da sanjam šta sve to podrazumeva do trenutka dok se sve to nije desilo. Kada se desilo, počeo sam kroz svoju decu, odnos sa njima i vaspitavanje da sazrevam, da učim da se snalazim, da komuniciram s njima na pravi način. Koliko ja njih pokušavam da naučim, toliko i one mene uče nekim stvarima.

Jeste li se odmah navikli na činjenicu da ste otac?

Fizički jesam, ali psihički nisam, trebalo mi je neko vreme da se osvestim u svojoj glavi i samog sebe pripremim da za to treba mnogo više strpljenja nego što ga ja inače imam u životu. Imao sam i tu sreću da su oba moja roditelji lekari, a otac mi je ginekolog, pa su znali o tome više nego ja i njihovi saveti su mi pomogli.

Kako su prvi dani izgledali kada su novi, plačljivi članovi porodice došli kući?

Morao sam da se pomirim sa sobom da je sve to neminovno, mora se desiti i proći će, to je normalan proces. Znao sam da menjam pelene, kupao sam ćerkice, štaviše, želeo sam sve to da radim i nisam imao otpor prema tome. I dan-danas uživam u svemu tome.

Ćerke se zovu Anastazija i Nađa, ko je bio zadužen za izbor imena?

Za stariju ćerku sam izabrao ja ime, a za mlađu supruga.

Na koga liče vaše ćerke, čiju narav imaju?

Svi kažu da starija ćerka fizički liči na majku, a mlađa na mene. Tu su se negde podelile, a ono što je super jeste to što su potpuno različite.

U detinjstvu ste bili nemirnog duha, jesu li i vaše ćerke danas takve?

Ova mlađa je takva, to je ono što mi je majka govorila: „Daće bog da jednog dana imaš dete koje će da bude isto kao ti, pa ćeš videti kako je nama bilo.”

Primenjujete li u vaspitanju ono što su vaši roditelji primenjivali na vama?

Ne, ali postoje neka pravila u zajednici koja moraju da se poštuju, ne može da živi ko kako hoće jer onda nastaje haos. Recimo, ne dozvoljavam da se jede u dnevnoj sobi i da se u isto vreme gleda televizija, to su samo neke od stvari oko kojih sam strog. Inače, sebe ne smatram strogim ocem.

Šta vam je najbitnije da ih naučite?

Insistiram na tome da ne lažu, da se naviknu na to da je bolje da uvek kažu istinu, ma kakva ona da je. Naravno, za svakog je njegov problem najveći na svetu i njihovi problemi, koji su naravno beznačajni, za njih su najveći na svetu. Ne mogu da budem strog sa njima kada slažu, već insistiram na objašnjenju zašto su to uradile. Ako su nešto uradile, tražim da mi objasne zašto su to uradile i ponavljam im da u životu uvek moraju da znaju zašto, ne mogu da kažu ne znam, jer to ne postoji. Moraš da znaš zašto si nešto uradio, pa bilo to i namerno, ali odgovor mora da postoji.

Kažu da su ćerke vezanije za očeve, da li je tako i sa Anastazijom i Nađom?

Nemam taj utisak, podjednako su vezane i za majku i za mene.

Kako izgledaju vaši dani kada imate slobodnog vremena, u čemu uživate kao porodica?

Nisam sa njima onoliko koliko bih želeo, ali kada imam slobodnog vremena, ne pravimo nikakav plan, nemamo ništa određeno, već ono što nam se u tom trenutku radi to i radimo.

One imaju sedam i pet godina, šta ih trenutno zanima?

Starija ćerka je imala fazu u kojoj je bila preokupirana dinosaurusima i nju generalno zanima ljudsko telo i kako to funkcioniše. Ova mlađa je nemirna i njoj je važno samo da joj bude zabavno.

Znaju li one ko im je tata, da li vas gledaju na televiziji?

Gledaju s vremena na vreme, ali ja tome ne pridajem značaja. Ne opterećujem ih time i trudim se da im objasnim da se ne razlikujem od ostalih očeva. Jer, to može vrlo negativno da utiče na decu. Oba moja deteta su išla u državni vrtić, idu u državnu školu, tako sam ja odrastao i nema razloga da i one tako ne odrastaju. Postoje stvari koje mogu da gledaju, ali i nešto što im ne dozvoljavam da gledaju, jer su isuviše male da bi razumele, a ja nisam siguran da bih umeo da im objasnim na pravi način.

Kako reaguju kada vas vide na televiziji ili kada vam neko priđe na ulici?

Obično je to neki smešak, ali je taj odnos mene kao nekoga koga ljudi znaju potpuno demistifikovan. Kada su mi prilazili na ulici, prvo su me pitale da li mi je to drug ili drugarica, onda sam im objasnio kako to funkcioniše kada se pojaviš na televiziji, pa ljudi gledaju, pa se pojaviš na ulici i prepoznaju te, pa priđu da ti kažu ovo ili ono. Maksimalno sam im pojednostavio priču, tako da one nemaju nikakav problem s tim i nemaju uopšte komentare.

U kući ste okruženi ženama, poželite li ponekad da dobijete i sina?

Ne, jednostavno ne razmišljam o tome i nije mi nikakav prioritet. Nažalost, živimo u takvom vremenu u kom su i deca postala ekskluziva. Najlakše je napraviti i roditi decu, ispostavilo se, a treba od njih i napraviti ljude, usmeriti ih na pravi put, odgajiti i pružiti maksimum.

Uputite savet mladim roditeljima.

Ne volim da savetujem ljude, jer ne smatram sebe nikakvim učiteljem života. Nisam imao nikakvo negativno iskustvo, počev od te trudnoće, preko dece. Naravno, ima mnogo problema, ali treba naći pravo rešenje. Najbitnija je ljubav i samo ljubav, a sve ostalo dođe samo po sebi.