Broj 153
Početna > Lepi i zdravi > Oprezno na snegu i ledu

Zima i povrede

Oprezno na snegu i ledu

Od trenutka kada padne prvi sneg pa do početka proleća, sve zdravstvene ustanove imaju pune ruke posla s prelomima i uganućima

U zimskim mesecima, posebno za vreme snežnog perioda, povećava se broj povreda. Iako se svako može povrediti, iskustvo pokazuje da su povredama najpodložniji deca i stari. Deca jer prilikom sankanja, skijanja i igranja na snegu provode najviše vremena na otvorenom, a stari jer su uplašeni, pa nesigurno hodaju, a i njihove kosti su zbog godina u manjoj ili većoj meri zahvaćene osteoporozom. Deca najčešće polome duge kosti - podlakticu, butnu kost ili nadlakticu, a kod starih to je najčešće vrat butne kosti i kičma, prelom obe kosti potkolenice kao i udruženost sa uganućem skočnog zgloba.

Prelom kosti

Prelom ili fraktura je povreda pri kojoj dolazi do prekida kontinuiteta kosti. Najčešće nastaje delovanjem spoljne sile, padom ili udarcem. Prema odnosu preloma i mekog tkiva, prelom može biti otvoren i zatvoren. Otvoren prelom je povreda kod koje postoji prekid u kontinuitetu kože iznad kosti zbog pomeranja delova kosti. Zatvoreni prelom je prelom kod kojeg je očuvan kontinuitet kože. Na prelom treba posumnjati nakon traume kada je neki deo tela bolan, nepokretan, otečen. Kod malog deteta treba posumnjati na slomljenu kost kad dete povređeni deo tela ne koristi nakon pada ili ako jako i dugo plače kad se dodirne povređeni deo. Teško je razlikovati iščašenje od preloma kosti na prvi pogled, međutim, oba stanja su hitni slučajevi i tako ih treba i tretirati. Rendgenski snimak je glavna dijagnostička pomoć. Omogućava sigurnu dijagnozu i temelj je za planiranje lečenja. Potrebno je snimiti kost u najmanje dve projekcije. Neophodan je celokupan pregled lekara da se utvrdi da li postoji oštećenje još nekog organa.

Povrede mekih tkiva

Lekari u fizijatrijskoj praksi se svakodnevno u zimskim mesecima susreću i s povredama mekog tkiva. Tu spadaju nagnječenja, istegnuća, pucanja mišića, tetiva, ligamenata, kao i uganuće i iščašenje zglobova. Povrede mekih tkiva prolaze kroz dve faze:
- Faza zapaljenja koja je praćena crvenilom, otokom, povišenom lokalnom temperaturom, bolom, uz smanjenu funkciju na mestu povrede. Ona traje od tri do pet dana, a kod većih povreda i do dve nedelje.
- Faza reparacije (zarastanja) je praćena stvaranjem vezivnog tkiva i novih krvnih sudova, koji prožimaju podliv te regije. Boja traumatizovanog područja se menja od crvene preko plavo-ljubičaste do žuto-zelene pa do boje kože. Ova faza počinje od trećeg dana i traje dve-tri nedelje.

Praktični saveti

Šta ne sme da se radi pri sumnji na prelom kosti:
- pomeranje osobe dok se potpuno ne učvrsti i imobiliše povređeni deo tela pomoćnim metodama imobilizacije (daščice, presavijene novine...),
- pomeranje osobe sa slomljenim kukom, karlicom ili natkolenicom ako nije neophodno. Ako ga treba pomeriti, najbolje je vući ga za odeću gornjeg dela tela, a nikako ne dizati povređenog,
- pomeranje osobe kod koje se sumnja na povredu kičme sve dok ne stigne medicinski obučeno osoblje, ne pokušavati ni u kom slučaju nameštanje kičme,
- pokušavanje da se ispravi slomljena kost ili zglob ili da se promeni njihov položaj, osim ako cirkulacija nije ugrožena,
- testiranje funkcije povređenih delova tela,? davanje povređenom nešto da jede i pije,
- diranje rane koja se pojavila usled otvorenog preloma kosti. Dovoljno je samo prekriti je sterilnom gazom dok ne dođe stručno osoblje.