Broj 153
Početna > Poznati > Lepotica sa očima boje mora

Šarliz Teron

Lepotica sa očima boje mora

Kada je 2003. glumica Šarliz Teron osvojila Oskara za glavnu ulogu u filmu Monstrum, predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki s ponosom je rekao da njegova zemlja iz godine u godinu proizvodi talente koji osvajaju svet

Ova prelepa glumica satenskog tena, očaravajućeg osmeha i očiju boje morskih dubina preobražajem za potrebe uloge šokirala je ljubitelje sedme umetnosti. Da bi što vernije odglumila lik prostitutke, Šarliz se ugojila preko 15 kilograma, stavila je sočiva smeđe boje, i uz pomoć šminkera i stilista svoj blistavi osmeh nagrdila ružnim navlakama sive boje. Niko nije mogao ni da nasluti da se iza maske nakaradne žene krije lepotica. Južnoafrička glumica rođena je 7. avgusta 1975. godine u Benoni blizu Johanezburga. Odrasla je na porodičnoj farmi sa ocem Čarlsom, koji je francuskog porekla, i majkom Gerdom, čiji koreni potiču iz Nemačke. Kao svako dete, i Šarliz je bila jedna od devojčica koja je s drugarima često pravila nestašluke, a podnosila stoički, pa je kod direktora u kancelariji sedela bez roditelja.

Traumatično detinjstvo

Užasnu traumu Šarliz doživljava kao petnaestogodišnja tinejdžerka, kada je bila svedok tragične smrti svog oca. Čarls je bio dugogodišnji alkoholičar koji je svoju suprugu i ćerku svakodnevno zlostavljao i maltretirao. Jednog dana kada je pištoljem nasrnuo na porodicu, Gerda ga je u samoodbrani usmrtila sa tri hica. - Detinjstvo oblikuje vaš karakter. Svaki dan sam gledala majku kako pati i koliko je nesrećna. Ono što se dogodilo sa mojim ocem bilo je ekstremno i strašno. Ipak, mama i ja smo odlučile da nas to neće sprečiti da idemo dalje kroz život, bez obzira na to šta će nam on u budućnosti odrediti. Nismo mogle da biramo šta će nam sudbina doneti, ali smo mogle da izaberemo put kojim ćemo ići i kako ćemo se nositi s tragedijom koju smo preživele.

Jača od sudbine

Na pitanje novinara kako u tako teškom periodu spas nije tražila u alkoholu ili drogama, Šarliz je odgovorila da je upravo tada jačala svoju ličnost i opirala se depresiji. Otac alkoholičar bio je za nju pravi primer kakav u životu nije želela da sledi. - Kada se sve to odigralo, otišla sam od kuće. Bilo je teško, ali majka me odmalena učila da budem samostalna i ne žalim se. Nisam ni mogla drugačije jer je moj otac bio alkoholičar. Imao je tu odvratnu bolest. Prošla sam jednu veliku školu s njim, videla sam šta nikako ne smem da postanem. To mi je zaista mnogo pomoglo.

Balet - neostvaren san

Iako je imala svega šesnaest godina, Šarliz uz podršku majke odlazi da potraži svoje snove i završi jednu od prestižnih baletskih škola u belom svetu. U međuvremenu, u Parizu i Milanu radi kao fotomodel i manekenka. Kada je uspela malo da uštedi, iznajmljuje stan u Njujorku i upisuje se u školu baleta Džofri. Međutim, na času baleta Šarliz doživljava tešku povredu kolena. Njen san da postane čuvena balerina srušio se tog trenutka. Spremna je da se vrati u rodni grad, ali majka je nagovara da okuša sreću u Holivudu. Sa lošim znanjem engleskog jezika Šarliz se nastanjuje u Los Anđelesu.

Holivude, stižem!

- Pojma nisam imala da se Holivud nalazi u Los Anđelesu, mislila sam da su se zbunili kada sam kupovala kartu. Bila sam naivna. Došla sam u Holivud ne znajući da tu svi dolaze sa istim snom. Ali, bila sam odlučna. Nisam imala šta da izgubim. Ostala sam bez novca, a nisam mogla više da igram zbog povrede kolena. Jednog dana 1994. godine u banci, na Bulevaru Holivud, dok se svađala sa menadžerom banke, zapala je za oko lovcu na talente. Kreće na časove glume, pokušavajući da kamuflira svoj južnoafrički akcenat kako bi lakše došla do uloga. Osam meseci kasnije stiže i prvi angažman na filmu. Prvu bolju ulogu dobila je u filmu Dva dana u dolini (1996). Iako film nije postigao značajan rezultat, Šarliz je odveo do sledeće, i to glavne uloge u Đavoljem advokatu (1997) uz legendarnog Ala Paćina, ali i do filma Moćni Džo Jang (1998). Iz dana u dan njena karijera kreće uzlaznom putanjom. Njena gluma posebno je zapažena u filmu Vudija Alena Selebriti (1998) posle kojeg prihvata ulogu u The Cider House Rules (1999). Filmovi poput Prokletstvo škorpije od žada (2001) i Slatki novembar (2001) nisu imali naklonost kritičara, ali Teronova je već stekla status glumice koji nije mogao biti uzdrman. To je potvrdila ulogom u filmu Posao u Italiji (2003), vrlo zabavnom ostvarenju, rimejku filma Majkla Kejna iz 1969.

Medijima otvorila dušu

Godinama su svetski mediji pokušavali da od lepe glumice izvuku priču o njenom životu, ali je ona sebično čuvala svoju intimu od očiju i ušiju javnosti. Tek 2008. godine otvorila je dušu novinarima i ispričala svoj trnovit životni put. Bez obzira na sve uspehe koje je postigla, Šarliz kaže da se ne oseća kao filmska zvezda i tvrdi da ne radi za novac, jer joj u životu on ne predstavlja prioritet. - Kada me neko nazove filmskom zvezdom, malo se zabrinem. Ranije se to odnosilo na stvaralaštvo, a sada samo označava dolazak na Oskare i odličan izgled. Veoma sam srećna što ne moram stalno da radim da bih mogla normalno da živim. Živim vrlo jednostavno. Nemam jahtu ili privatni avion. Ne moram da snimam neki gigantski projekat koji ne želim jer moram da platim hipoteku za kuću. Na prvom mestu je moj život, tek onda dolazi posao - rekla je Šeron.

Želim da postanem mama

Jedna od najlepših žena sveta je u dugogodišnjoj vezi sa irskim glumcem Stjuartom Taunzendom. Nedavno je par za magazin Mari Kler dao izjavu da razmišljaju o tome da uskoro postanu roditelji. - Obožavam decu i mnogo želim da postanem mama. Međutim, to ne mora da se desi odmah, jer još uvek ne osećam da mi otkucava biološki sat.