Broj 151
Početna > Prica > U carstvu žena

ZORAN RADOJKOVIĆ PILE

U carstvu žena

Novinar, voditelj i šoumen Zoran Radojković Pile priseća se kako su mu se znojili dlanovi kada je postao otac, priznaje da je zbog supruge Ane naučio da kuva i tvrdi da su i muškarci trudni sa ženom koju iskreno vole

Zoran otkriva da kod kuće pokušava da glumi dedarogu, ali da ga niko ne ferma ni dva posto, posebno od kada je ćerkama Jani i Sari poklonio štene maltezera koje danas ima veća prava od njega. Ipak, popularni Pile se trudi da bude čvrst i praktičan, ponekad popusti pa opet stegne, pa se, kako kaže, koristi taktikom stegni - pusti. Mladima savetuje da prvo pojedu džak soli sa nekim, pa tek kada se pokaže da su srodne duše, da prionu na posao, a budućim roditeljima poručuje da su deca najveće blago i da su našoj zemlji i te kako potrebna, jer daju snagu i radost življenja u ovim kriznim godinama.

Kako ste saznali da ćete postati otac i šta vam je prvo prošlo kroz glavu u tom trenutku, jeste li bili potpuno spremni za novo poglavlje u životu ili ste bili i pomalo uplašeni?
Svako ko pre nije imao dete je u nekoj vrsti pozitivnog šoka kada sazna da mu je supruga trudna, a kamoli kad se beba rodi.
Kada mi je iz bolnice Narodni front javljeno telefonom - žensko dete, zdravo, tri kilograma i 600 grama, 54 cm, kao neki telefaks izveštaj o vremenskoj prognozi, bio sam u fazonu - hvala lepo, do viđenja. Totalni šok, ja otac, znoje mi se dlanovi, ne mogu da verujem, radost i neki apstraktni strah da li ja zaslužujem to dete, kako ću sada ja, pa moj život se menja.

Sve se to srušilo kao pena od sapunice kada sam za sat vremena došao u bolnicu. Beba lepa, prava, plače, moja... E, tada mi je proradio očinski instinkt i prava radost i sreća. Naravno, proslava sa društvom i sve po redu kako to u Srbiji ide. Cepanje košulje, dve večeri alkohola i kupovina opreme za bebu. Sreća neopisiva, ne možeš da se napiješ od sreće. (Neće valjda ovo Ana da pročita, ubila bi me.)

Kako jedan muškarac uopšte zna da je spreman za brak i decu?
To je verovatno subjektivno, ali evo kako je bilo kod mene. Zabavljao sam se sa tadašnjom devojkom kao i svi - ono, izlasci, žurke, cirka, dirka, svirka, putovanja. Kad odjednom, počeh po parkovima da viđam decu i da ih sve više primećujem. Ja, koga to nije dodirivalo, koji je izbegavao parkove, sada sedim na klupi i gledam malu decu koja su tek prohodala. Čudo. Kako su slatki, kako su lepi, kako su srećni, kako mene čine srećnim dok ih gledam. Tada shvatih da je sledeći korak taj bauk brak. Mada, u mom slučaju traje već uspešnih 12 godina. Mislim da sam imao i sreće sa ženom svog života, a odluka je onda pala brzo i mi se trudni registrovasmo u opštini kao auto, dok smo na crkvenom venčanju imali i nju - Janu.

Da li ste Ani ispunjavali sve želje dok je bila u drugom stanju?
Njena prva trudnoća bila je pomalo problematična, od petog meseca morala je da leži i održava trudnoću. Tu ja stupam prvi put kao kuvar na scenu. Kupujem kuvar i maslinovo ulje i - „Sada ti samo uživaj, ja kuvam, ali samo zdravu hranu." Dobro da je preživela taj prvi period jer sam vežbao baš na rođenoj ženi. I mic po mic, zagorelo po zagorelo, naučim ti ja da kuvam. Dobro, još učim, sad sam se i izveštio, ali tada je bilo i smeha i zaboravljenog pileta u rerni i pretenciozno pravljenih nekih kroketa iz kuvara koji nisu hteli da se naprave. U tim kuvarima je, bre, sve suvoparno i ništa ti nije jasno kako se to radi. Dok nisam dobio od žene sabrana dela Džejmija Olivera i sve lepo video, nisam kuvarski progledao. Kupovao sam joj čokolade i voće, bilo je romantično i nekada nervozno, ali trudno. Tvrdim da su i muškarci trudni sa ženom ako je iskreno vole. Papučić...

Je l' vas nekada terala da joj u pola noći donosite nešto da jede?
Volela je kisele krastavčiće i uopšte kiselo i izluđivala me je zimi sa sladoledom noću. Recimo, nisu joj se dopadali mirisi i ukusi kada smo trudni bili u Tunisu. Bilo joj je muka. Možda od mene pa je svaljivala na hranu.

Gde se Ana porodila i jeste li razmišljali da prisustvujete rađanju dece?
Porodila se pod vođstvom njene doktorke Ćirović, u normalnim uslovima bolnice Narodni front. Nisam prisustvovao porođaju što zbog kukavičluka, što zbog baksuzluka da sve bude dobro. Bojao sam se da neću biti baš jak pa da umesto njoj doktori pomažu meni. Možda to treba da bude sveta tajna za muškarca, a možda ne. Vidim sada svi još i snimaju. Ja nisam.

Ćerke se zovu Jana i Sara, ko je odlučivao o imenima?
Janu nazvah ja pre rođenja, dopadalo mi se to ime za devojčicu, a da beše muško bio bi Mateja. Što se druge ćerke Sare tiče, Ana je dala lepu ideju - kratko i jasno Jana i Sara. Samo neka budu dobri đaci.

Koliko su njih dve slične, a koliko se razlikuju?
Jana i Sara su sada devojčice koje idu u četvrti i peti razred. Jana liči na mamu i karakterom i građom, Sara više na mene, s tim što su obe lepe na majku, a ja sam im pozajmio samo izgled mojih očiju. Opet, negde su i slične i različite, kako kada. Rastu pa menjaju fizionomiju.

Za ćerke kažu da su vezanije za očeve, da li je tako i sa vašim devojčicama?
Vezane su mnogo za tatu, nekada to neće da priznaju ali ja to osećam. Kada sam bio na Farmi to se i videlo. Strašno sam im nedostajao iako su kao kul. Znaju i da se svađaju sa tatom, razmenjuju argumente, često pobeđuju, ali vole tatu. Znam.

Jana ima 11, a Sara 9 godina. Šta njih dve trenutno zanima?
U tim godinama sve ih zanima i kako struja i ko je Tesla i internet i kako da nađu na Guglu lektiru i tenis i violina i odbojka i pecanje i bankrotirah ja. Mislim i da se presvlače pred školu dva puta ali ne zbog mene, to mislim ali ne smem da kažem.

Koliko im pomažete oko domaćih zadataka i kako sve to izgleda?
Radimo zajedno, ekspert sam u petom za geografiju, istoriju, biologiju. Sa Sarom radim manje, matematiku i engleski prepuštamo komšinici Ljilji, a mama radi nemački, kao i profesorka Boba. Tako izludesmo. Programi su bespotrebno obimni i znanje koje stiču je bubanje nečega što imaš na internetu. Reforma školstva je potrebna jer smo u Evropi na 43. mestu po testovima znanja učenika. Ipak, učiti je bitno i to htedoh da poručim.

Šta mislite o strogom vaspitanju i ko je u vašoj kući „dežurna babaroga"?
Glumim dedarogu, ali me niko ne ferma dva posto. Od kada sam im poklonio štene maltezera i ono ima veća prava od mene. No, kada se ozbiljno naljutim, bude gusto, traje kratko i postiže kratkotrajne efekte. Mama je blaga, voli i previše, a one uče na primeru nas i naših odnosa, pa valjda će nešto naučiti.

Primenjujete li u vaspitanju ono što su vaših roditelji primenjivali na vama?
Ne, moji su bili veoma stari kada su mene dobili. Tata je (oboje su pokojni) često u šali govorio da su imali sto godina kada su mene dobili. To i nije daleko od istine jer je tata 1920, a mama 1924. godište. Mama me je dobila u 46. godini, pa tako nisam nikada imao pravu mamu i pravog tatu, nego više baku i deku. Ranije sam sazreo, ali mislim da nije dobro kasno dobiti dete jer onda dete pati. Nema tog tananog fluida kao kada su roditelji mladi. Gasili su mi TV kada idu ljubavne scene do 26. godine, a ponekad sam i batine dobijao. Trebalo je više. (Smeh)

Od čega kao roditelj najviše strepite kada je u pitanju budućnost vaše dece?
Od svega. Od stabilnosti naše domovine koju neizmerno volim. Od toga da li ću imati da ih kvalitetno iškolujem, od auta, droge, momaka. Sada sam kao Koja u filmu Mi nismo anđeli 2, ali tako je. Sazrevaću sa njima i ja - tako kaže Ana.

Kako su vaše dame reagovale kada ste po drugi put napustili Farmu, jesu li bile razočarane?
Ne, one su, u stvari, sebično oba puta htele da se što pre vratim. Dobro, kažu da su navijale za mene i slale poruke, ali posle nekog vremena taj dosadni tata je počeo da im nedostaje. E, to sam hteo da čujem.

Šta su vam zamerile, a zbog čega su ponosne na vas?
Ponosne su na mene, moje dostojanstveno ponašanje, šale i fore. Zamerile su mi što sam previše radio pa me nisu ni viđale jer koga još zanima da gleda nekoga ko ceo dan kuje. Kažu: „Trebalo je više da se zezaš". To sam popravio u drugom ulasku, a čak sam i glumio u španskoj seriji.

Živite u carstvu žena, ponašate li se prema Ani, Jani i Sari kao prema princezama, da li im ispunjavate svaku želju?
Trudim se da budem čvrst i praktičan, ponekad popustim pa opet stegnem. Dakle, taktika stegni - pusti.

Kako vas četvoro provodite slobodno vreme?
Volimo da putujemo, na more, na selo, da vozimo bicikle i pecamo na Dunavu i Peku u Velikom Gradištu. Tamo imamo vikend kuću pa smo celo leto u toj lepoj varoši. Često kada možemo pogledamo film ili predstavu u pozorištu ili odemo u kafanu na ručak. Kad se ima. Volimo da nam kumovi dođu, a volimo, brate, i da odemo.

Planirate li Ana i vi proširenje porodice?
Ja je pitao i ona rekla da, ali da bude crnče. Pitam se kako kad smo oboje belci? Šalu na stranu, videćemo, sve su opcije otvorene.

Da li i koliko deca menjaju brak, da li ga oplemenjuju ili učvršćuju?
Deca čine porodicu i brak kompletnim i srećnim. Nije uvek lako. Ima problema ali je lepo. Čak i pas učvršćuje brak ako je sladak kao Lu.

Šta savetujete mladim roditeljima kako da se ponašaju prema suprugama dok su u drugom stanju, a kasnije i prema deci?
Pojedite prvo džak soli sa nekim, pa kad vidite da ste srodne duše, na posao. Deca su blago najveće, a našoj zemlji su i te kako potrebna. Želeo bih Srbiju da vidim sa puno mladih parova i još više dece. To daje snagu i radost življenja u ovim kriznim godinama. Živeli.