Broj 151
Početna > Putovanja > Snežna alpska idila

Skijanje i kupanje

Snežna alpska idila

Austrija sa svojih 400 ski-centara zauzima posebno mesto na mapi Evrope jer su skijališta u ovoj zemlji pojam kvaliteta i dobre usluge. U njima je sve savršeno organizovano i sve funkcioniše

Austrija sa svojih 400 ski-centara zauzima posebno mesto na mapi Evrope jer su skijališta u ovoj zemlji pojam kvaliteta i dobre usluge. U njima je sve savršeno organizovano i sve funkcioniše
 
  Skijanje u Austriji ima dugu tradiciju koja seže u 19. vek mada treba naglasiti da austrijski ski-centri nisu glamurozni kao oni u Švajcarskoj i Francuskoj, ali su često prijatniji, bez velike gužve i nešto jeftiniji. Ski-turizam u Austriji se s vremenom pretvorio u industriju vrednu milijarde evra, a pojedini gradovi su se i neverovatno obogatili. Međutim, zbog globalnog zagrevanja, zime su poslednjih godina toplije i na nižim planinama ima znatno manje snega.
 
Kada otići

Skijaška sezona počinje krajem novembra i traje do kraja marta. U manjem broju ski-centara žičare na glečerima rade tokom cele godine. Najbolji uslovi za skijanje su sredinom januara, koji je najhladniji mesec u godini. Ukoliko na skijanju želite i da se sunčate, idite u februaru. Najveća gužva na skijalištima je od 25. decembra do 2. januara, i tada su staze bukvalno prepune. Najmanja gužva je početkom decembra, sredinom januara i krajem marta. Sedmodnevni ski-pasovi u svim boljim centrima koštaju oko 200 evra.
 
Praktični saveti

Lavine se često potcenjuju, ali one su ubica turista broj jedan u Austriji. Dakle, klonite se avantura izvan obeleženih staza osim ukoliko ne znate tačno šta radite. Što se opreme tiče, u svakom većem ski-centru postoji barem jedno dobro mesto gde možete da kupite ili iznajmite opremu. Možda deluje iznenađujuće, ali pojedine prodavnice u ski-centrima su bolje opremljene i jeftinije nego one u gradovima. Ski-škole u Austriji reguliše vlada pa su zato izuzetno kvalitetne. Da bi dobili licencu, ski-instruktori moraju da polože čitav niz državnih ispita, kojima napreduju u hijerarhiji od tri nivoa. Časovi, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, mogu da se uzmu privatno ili u grupi (ski-školi).
 
Izaberite ski-centar

Opšte je pravilo da je skijanje skuplje u većem ski-centru i na većoj nadmorskoj visini. Ski-pas će biti najveći deo vašeg troška za skijanje. Početnici treba da imaju u vidu da će teško uspeti da iskoriste sav potencijal velikog ski-centra i zato treba da se odluče za jeftiniji ski-pas. Veći ski-centri imaju običaj da turiste izmuzu koliko god mogu, dok manja mesta ulažu više napora da steknu poverenje skijaša. Osim toga, imajte u vidu da brži liftovi (sedešnice i gondole) znače više skijanja nego sa sporim liftovima (tanjiri i sidra).

Pojedini centri imaju veliki broj crnih staza i manje su pogodni za početnike. Neki su usmereni samo na skijanje i snoubording, dok drugi nude čitav dijapazon aktivnosti ili porodičnog turizma. Ako ste više raspoloženi za relaksaciju posle napornog sportskog dana ili za večernje žurke, nemojte ići u čisto atletske centre; tako ćete, između ostalog, uštedeti pare.
 
Kvalitet skijanja i staze

Zbog navedenog položaja, zimi je uglavnom suvo i mnogo sunčanije nego u severnoalpskim skijalištima. Sezona u Badu traje od decembra do sredine aprila. Uz brda iznad samog mesta, skijalište (i važeći ski-pas) tematski se može podeliti na dva dela, dva vrha iznad samog Badklajnkirhajma okrenutog prema severu i druga polovina od dva brda iznad St. Osvalda, okrenutog prema istoku. Skijalište ima dvadesetak ski-liftova, od toga tri kabine (za 4-8 osoba), četiri sedešnice i petnaestak sidra i tanjira, od kojih je većina nezaobilaznih iznad St. Osvalda.

Od zanimljivijih staza, koje su duge i ne baš preširoke, posebnu pažnju zaslužuje najduža i najlepša staza - Kajzerburgabfart dužine četiri-pet kilometara. Ovde možete naći i zahtevni spust FIS K70 na stazi „Franc Klamer", koja nosi ime proslavljenog austrijskog skijaša iz '80-ih i na kojoj su vožene trke Svetskog kupa. Za bord postoji snoubord park u donjem delu Kajzerburga, kao i crvena staza u Falkertu (nešto udaljenije brdsko mestašce sa šest staza). Postoje četiri staze za skijaško trčanje i dugačka staza za sankanje.

O mogućnosti veštačkog snega brine se ceo arsenal topova, a može da se skija i sanka i noću. Zbog veštačke podloge, staze su uvek dosta tvrde i zbog toga bi se mogle nešto manje dopasti snouborderima. S obzirom na to da su staze duge, nema ih mnogo, a uživanje na dugim stazama plaća se dugim vožnjama na žicama.
 
Badklajnkirhajm

Ovo mesto se reklamira sloganom „Sa staze u banju" pa je zato i jedna od preporuka za one koji još nisu odlučili gde će na skijanje. Badklajnkirhajm je jedan od najpoznatijih skijaških centara u austrijskoj pokrajini Koruška jer predstavlja idealan spoj skijanja i banja. Mesto se nalazi na 1100 metara nadmorske visine, a skijaške staze se penju do 2055 metara nadmorske visine. Ukupno ima 90 km staza, od toga 10 km teških, 70 km srednje teških i 10 km lakih. Ugostiteljska ponuda je korektna, a noćni život slab, kao i obično u Austriji. Uz nezaobilazne kolibe na samim stazama, u mestu ima nekoliko restorana sa vrlo dobrom gastronomskom ponudom. Diskoteka i klubova ima malo, jedan u Badklajnkirhajmu i jedan u St. Osvaldu, ali posećenost nije naročita.
 
Pogodnosti skijališta

Na dnu spustova se nalaze zagrejani ski-depoi gde možete iznajmiti ormariće. Naravno, postoje škole skijanja za decu i odrasle i ski-vrtić, a moguće je i iznajmiti ski-opremu na skoro svakoj stanici gondole. Parkinga ima dovoljno, skoro na svakoj početnoj žici, sa velikim planovima staza, kojih inače po skijalištu baš i nema, ali se nije naročito teško snaći. Redova na gondolama uglavnom nema. Ski-bus je gratis.

Još jedna od prednosti ovog ski-odredišta jeste velika mogućnost aktivne relaksacije pre svega u sjajnom sistemu bazena, spoljnih i unutrašnjih, koji se greju cele godine. Zbog blizine lepih, odlično uređenih i ne prestrmih staza, ali i zbog mira Bad je idealno porodično skijalište, dok zahtevnijeg skijaša može da zadovolji eventualno za produženi vikend.