Broj 151
Početna > Intervju > Moje najveće želje

Lepa Brena

Moje najveće želje

Jedna od najvećih zvezda domaće estrade, uspešna poslovna žena i srećna majka Lepa Brena tvrdi da vodi sasvim običan život kada se ugase svetla reflektora. Uživa u trenucima koje provodi sa svojom decom i suprugom Bobom, ali i brižljivo planira drugi deo turneje Uđi slobodno
lepa-brena

Iako se u medijima provlači informacija kako se Lepa Brena već priprema za koncert koji bi trebalo da se održi u junu, ova pevačica demantuje takve navode, ističući da je zbog svetske krize teško planirati mnogo unapred. Brena zasad jedino planira proslavu Nove godine u krugu porodice.
Nedavno ste se vratili sa dvonedeljne turneje po Australiji.

Jeste li zadovoljni dočekom publike?
Australijska publika je veoma srdačna. Ta činjenica ima veze s tim što su ljudi tamo zaista mnogo udaljeni od matice. Kad vama treba 30 sati sa nekim kraćim pauzama da doletite tamo, stvari dobijaju drugačiji smisao. Na sva tri koncerta je vladala fenomenalna atmosfera, ljudi su bili srećni što sam posle nekoliko godina ponovo sa njima i mogu da kažem da je turneja bila zaista veoma uspešna.

Otprilike ste na pola turneje, jeste li se umorili?
Nema govora! Pa ja sam nekada radila dva koncerta dnevno - u 17 h i 20 h. Ovo je sada u pravom smislu reči - pesma!

Koliko vam znače brojna priznanja koja dobijate?
U karijeri sam zaista dobila mnogo priznanja i ona svakako znače, to što vi radite ljudi vrednuju. Ipak, meni su najdraže one nagrade koje sam dobijala od publike. Publika je jedino merilo.

Šuška se da ćete u junu sledeće godine organizovati veliki koncert u Beogradu. Da li se već radi na organizaciji tog koncerta?
Ne mogu da razmišljam toliko daleko unapred. Svetska kriza je učinila svoje i zaista je teško planirati mnogo unapred. Kada rešim da pevam u Beogradu, a pevaću svakako, tome ću se maksimalno posvetiti, jer volim da budem upućena u svaki organizacioni detalj.

Gde biste voleli da se koncert održi, na Ušću, na stadionu, u Areni...?
Ne mislim o tome u ovom trenutku, zaista.

Postoji li ideja da se kao nekada na neki od koncerata spustite helikopterom?
Ne. Iako je lepo setiti se tih trenutaka, te uspomene su iza mene.

Turneja Uđi slobodno je oborila rekorde svuda gde ste se pojavili. S obzirom na to da zahteva mnogo odricanja, kako pravite balans između poslovnih obaveza i privatnog posla?
Konačno mogu da se posvetim poslu jer su mi deca porasla i vole da se mama bavi svojom profesijom, a na koncertima na kojima su bili sa mnom uverili su se u sve što sam im pričala kada su bili mali. Tada mi nisu verovali, ali sada su se izbliza uverili u istinitost priče da su na moje koncerte dolazile hiljade ljudi.

Skoro ste proslavili 18 godina braka. Znači li to da ste našli recept za srećnu vezu? Šta brak čini uspešnim?
Ljubav, kompromisi, razumevanje. Ima trenutaka kada je najlakše odustati. Iskušenja u životu su velika, ali zato je svaka pobeda zajednička.

Koliko često sebi kažete: „Dosta mi je svega?"
Ima trenutaka kada me obuzme bes, ali moj životni pravac je optimizam i sve loše oko sebe vrlo brzo neutralizujem.

Imate li običaj da suprugu priređujete romantična iznenađenja?
Zagovornik sam teze da svaka intima zaista treba to i da bude. Ne volim pokazivanje emocija u javnosti, više volim da to bude u četiri oka.

Da li se muškarci u vašoj kući trude da vam ispunjavaju želje, s obzirom na to da ste kao jedina žena u manjini?
Nekad stvarno poželim da sam ta razmažena žena iz vaše priče, ali nisam. Ne umem ja da se prenemažem ili da glumim ludilo, što bi se u žargonu reklo. Kod nas vlada demokratija, s tim što mi roditelji imamo prednost u odlučivanju. Naša je ipak starija.

Intervju koji ste dali za OBN televiziju je izazvao puno pažnje zbog malog Džonija. Je li vam zasmetala tolika zainteresovanost javnosti i priča koje su se ispredale nakon intervjua?
U jednom momentu osetila sam da ne mogu da kontrolišem vest koja je po ekskluzivitetu rušila sve pred sobom. Zvali su me mediji sa čitavog Balkana, ali nisam želela da dajem izjave. Bojala sam se da sve ne ode u manipulaciju, jer je zaista pretila opasnost od toga. Džonijeva porodica živi i radi kod mene već tri godine i nije bilo govora o tome da sam usvojila dete koje ima žive roditelje. Onog momenta kada su počele spekulacije, izašla sam u javnost i ispričala celu istinu.

Jeste li možda zbog prisustva malog Džonija opet poželeli da imate dete u kući?
Džoni je osvežio naš porodični život do te mere da se svi otimaju oko njega. Ima specifične draži u tome kada u kući imate malog čoveka koji ispočetka otkriva svet. Sladak je i umiljat, odlično priča srpski, engleski i filipinski, ide u vrtić kao i svi njegovi vršnjaci i ima sjajne replike kojima se svi od srca smejemo. Sada mu je glavna vest da što pre vidi sneg jer toga na Filipinima nema, a prethodnih godina je bio mali da bi mogao na sankanje.

Uvek insistirate na porodičnim vrednostima. Koliko je teško, pored komplimenata koje dobijate i živeći natprosečno u Srbiji, ne izgubiti kompas i ostati čvrsto na nogama?
Meni su slava i popularnost došli u mojim dvadesetim godinama, kada nisam imala obaveza prema kući i porodici i kada sam u plodovima svog rada mogla da uživam u meri u kojoj mi odgovara. Ništa mi u životu nije palo s neba, već sam se velikim radom i odricanjima izborila za status koji danas imam. Mislim da sam odgajana prema pravim sistemima vrednosti i da sam se rano osamostalila u odnosu na svoju generaciju, tako da zaista nisam mogla da poverujem u iluziju koju nudi šou-biznis. Slava ima i svoju tamnu stranu, ali vide je isključivo one ličnosti koje poveruju da je stvarnost ono što se dešava na sceni dok imaju nastup. U svetu ima mnogo takvih tužnih priča o posrnulim životima. Kad se pogase svetla reflektora, svi mi živimo jedan običan, monoton život. I to je zaista tako, mora da bude tako da bismo ostali normalni.

Tradicionalno nigde ne nastupate za Novu godinu, znate li gde ćete i sa kim dočekati 2010?
U krugu najbližih, ovde ili u Majamiju, još razmišljamo gde ćemo. U svakom slučaju neću nastupati.

Šta ćete poželeti u ponoć i koga ćete prvo poljubiti?
Svoju decu i Bobu. A poželeću dobro zdravlje i sreću sebi i svojima.

Po čemu ćete pamtiti 2009, a šta priželjkujete da vam se desi u 2010. godini?
Svakako po velikim koncertima koje sam održala u okviru turneje Uđi slobodno, po nekim sitnim ličnim radostima. Bila je ovo zaista jedna veoma uspešna godina za mene. Kada je naredna godina u pitanju, moje želje su veoma jednostavne i ostvarive. Nemam nerealna očekivanja, a sve što sam do sada poželela, ostvarivalo mi se.