Broj 15
Početna > Prica > SREĆA UDVOJE

Sandra Drašković

SREĆA UDVOJE

Sandra Drašković nije planirala ni brak ni dete. Kako tvrdi, sve se to jednostavno dogodilo. Sa fudbalerom Nikolom Lazetićem, Sani ima četvorogodišnjeg sina Luku. Iako više nisu u braku, objašnjava kako je otac prisutan u Lukinom životu i kako sve može dobro da funkcioniše iako porodica nije na okupu.

Kako si saznala da si trudna, na koji način si saopštila suprugu vest?
Tada sam sa bivšim suprugom živela u Turskoj. Uradila sam kućni test i na taj način saznala da sam trudna. Moj termin za menstruaciju je bio prvi i s obzirom da je kasnila dve nedelje, uradila sam test. Igrom slučaja, saznala sam da sam trudna 14. februara. Iako sam bila pomalo šokirana i iznenađena, vest o trudnoći sam doživela kao jednu divnu novost. Vezala sam mašnicu oko testa i ostavila mu, tako da je i njemu bilo jasno o čemu se radi.
Jesi li bila zahtevna trudnica? Da li si imala neke specifične prohteve?
Ja kažem da nisam, drugi kažu da jesam. Nisam imala specijalne želje, tipa jagode u decembru. Inače nisam neki gurman, ne postoje određeni specijaliteti bez kojih ne mogu, da bi mi se želja za tim pojačala u trudnoći. U trudnoći sam mnogo jela u odnosu na to koliko inače jedem. Bila sam dosta pokretna, svih devet meseci sam normalno podnela, nije bilo nikakvih komplikacija, čak sam i vozila.
Koliko si se ugojila u trudnoći? Koliko teško je bilo posle da skineš suvišne kilograme?
Verovala ili ne, dvadeset kilograma. Imala sam sreću da je meni sve otišlo u stomak. Odmah po porođaju sam izgubila dosta, ali mi je sigurno trebalo oko tri meseca da se vratim na svoju kilažu.
Da li ti je bilo bitno da se u trudnoći osećaš seksi? Kako si se oblačila?
Kupovala sam onoliko garderobe koliko sam morala. Kako je napredovala trudnoća, povećavao mi se stomak i nisam više mogla da nosim iste stvari. To je krenulo negde od petog meseca, do tada sam nosila uglavnom sve stvari koje su imale malo elastina, koje su bile malo komotnije. Tek od petog meseca sam po prvi put osetila potrebu da moram nešto da kupim. Nisam imala potrebu da se osećam seksi. Samo ime kaže, to je neko drugo stanje gde se čovek nesvesno promeni. Ja sam bila potpuno smirena, bilo mi je bitno samo da jedem i da je sve u redu sa bebom na pregledima. U trudnoći odjednom imaš vremena na pretek, okolina te štedi nekih stvari. Iako ja to nisam želela, oni su me ipak štedeli. Pred kraj mi se više smučilo, nisam znala šta da obučem, šta da stavim na sebe, onda sam krenula sa 'šizevima'. Kada bih otišla u radnju da nešto kupim, zaboravim da sam se povećala i nesvesno sam tražila 'small' veličinu. Onda sam pokušavala da se uguram u small, što je naravno bilo nemoguće, jer sam već bila tolika da je sve pucalo na meni.
Jesi li koristila epiduralnu anesteziju? Kako si se porodila?
Porodila sam se carskim rezom pošto je Luka od petog meseca sedeo. Tačnije, u petom mesecu se okrenuo i seo. Mislili smo da je to trenutni položaj, da će se u međuvremenu okrenuti i pripremiti za porođaj, ali nije. Kad sam se porodila, Lukina guza i nogice su bili smežurani od sedenja. On je bio pravi školski primer novorođenčeta. Što se epiduralne tiče, pristalica sam. To je na početku bio bauk, kao što je sve novo bauk. Mislim da je to sigurniji način i za bebu i za mamu, naravno, osim ako lekari ne preporuče nešto drugačije. Da sam mogla sigurno bih tražila epidural.
Da li si se plašila porođaja?
Nije to klasičan osećaj straha. Naravno, kada ti se nešto dešava prvi put u životu, imaš strah od nepoznatog. Ako sam možda imala neki strah, to je bilo na početku. Pred kraj sam već jedva čekala kad ću da se porodim.
Jesi li više želela dečaka ili devojčicu?
Time se baviš prvih meseci dok ne znaš šta je. U početku sam u sebi maštala da bude devojčica da bih joj pravila kikice, oblačila je. Posmatrala sam bez iskustva sve to, pomalo površno, jer dete je najlepša stvar koja može da se desi i toga si zapravo svestan tek onda kada ga dobiješ. Posle su nam saopštili da postoji 70 odsto verovatnoće da će biti dečak. U principu, bilo mi je svejedno jer tu si gde si i nema šta. Posle su počele da me opterećuju druge stvari, da li će sve biti u redu, da li je beba dobro.
Ko je birao ime za dete?
Zajedno. Tražili smo neko ime koje je kratko da ga posle ne bi svi zvali po nekom nadimku. Bilo je raznih predloga, naposletku smo ustanovili da je Luka najbolje ime. Sada mislim da nismo pogrešili i da mu baš stoji to ime.
Ko ti je najviše pomagao kada si se porodila?
Prvih sedam dana sam bila u bolnici, takva je procedura kada je carski rez u pitanju. I kada sam došla kući, Luka je bio jako mirna beba, uopšte nije plakao. Samo je ustašcima pokazivao kada je gladan. Tako da meni nije ni bila potrebna neka pomoć. Naravno, mama je prvih dana bila kući sa mnom, ponekad i Nikolina mama. Patronažne sestre su takođe dolazile na početku. Prva tri meseca posle porođaja, zbog oporavka, nisam nigde išla niti sam radila, jedina obaveza je bio Luka pa sam mu se u potpunosti posvetila.
Da li planiraš još jedno dete?
Nisam ni Luku planirala. Planirala sam da imam dece u životu, ali nisam planirala ni prvo. Nekako, sve te stvari koje se tiču dece, braka se ne planiraju, jednostavno se dogode. Volela bih da imam još dece, svakako, ali uopšte o tome ne razmišljam niti ih planiram. Ako mi se tako bude desilo u životu, desiće se, a ako ne, sasvim sam zadovoljna sadašnjim statusom.
Koliko je teško biti samohrana majka?
Ja nisam bila u braku petnaest godina, nisam rodila još dece pa se onda razvela. Meni je od početka takva situacija. Nikola se zaista maksimalno trudi da pomogne, ne u finansijskom smislu kako to ovde jedva čekaju da čuju i kako mnogi misle da je najbitnije. Zove ga svaki dan telefonom. Luka je još mali pa je nekada raspoložen da priča, a nekada ne. Uglavnom kada imam neki problem, kažem i Nikoli da mu na to skrene pažnju. Da je od početka bilo drugačije, možda bi bilo teže, ali Nikola je stvarno maksimalno posvećen Luki. U sve je upućen. Luka već sad ide u školicu sa 4.5 godine i ima aktivnosti kao jedan pravi mali čovek. Tako da to sve nekako super funkcioniše.
Šta bi poručila budućim mamama?
Ne znam da li bih smela da im poručim nešto pošto je moje iskustvo toliko lepo, nisam imala nikakve komplikacije, ništa zbog čega bih rekla da neko treba nečega da se plaši ili ne. Dok ne dobiju dete, neće shvatiti šta je roditeljstvo. Luka je divno dete, i to ne kažem samo zato što sam ga ja rodila, Vaga je u horoskopu, vaspitan je i sve sluša. Kada bi mene pitali, ja bih rekla - samo neka se rađaju deca.

Autor: Suzana Stanarević