Broj 15
Početna > Lepi i zdravi > SLATKI GREH

Šećer

SLATKI GREH

Slatko daje ukus zadovoljstva i deluje na naše raspoloženje. Šećer i njegove zamene su lažna uteha, a organizam od njih nema nikakve koristi.

Beli šećer, hemijskog naziva saharoza, samo je jedan u nizu zaslađivača koji nemaju nikakvu nutritivnu vrednost, a pridonosi dnevnom kalorijskom unosu. Po toj logici, već dugo vremena prati ga naziv zaslađivača "praznih kalorija".
Beli šećer ne samo da ne sadrži iskoristive nutrijente u vidu vitamina ili mineralnih materija, već ih i iscrpljuje iz tela (cink, bakar).
Glukoza, fruktoza, laktoza, dekstroza takođe imaju malu ili nikakvu hranljivu vrednost. Njihovo celokupno bogatstvo nalazi se zapravo u četiri kalorije po gramu koje donose telu. Kako je čovek sklon slatkom ukusu, proizvođači hrane dodaju ga u gotovo sve proizvode, čak i tamo gde bismo ih najmanje očekivali: u konzervisana jela, sosove za salatu, hleb, peciva i kečap.
Proizvođači deklarišu različite vrste šećera odvojeno, a najveći deo potrošača u najboljem slučaju zna svega jedan do dva naziva za zaslađivače. Zbog toga se u prehrambeni proizvod mešaju manje količine različitih vrsta zaslađivača tako da ni jedan nije dominantan u konačnom sastavu. Ipak, kada bi se svi sabrali, uverili bismo se kako najveći deo poslastice čine upravo šećeri, i to skriveni šećeri.

Sve vrste šećera:
Saharoza - običan šećer koji se koristi u domaćinstvu; može biti različite rafiniranosti, od belog preko smeđeg.
Laktoza - mlečni šećer iz kojeg se on i dobija.
Ukupni invertni šećeri - mešavina glukoze i fruktoze.
Fruktoza - u prirodnom stanju se nalazi u voću i medu, a komercijalno se proizvodi iz kukuruznog sirupa.
Kukuruzni sirup - dobija se iz kukuruznog skroba delovanjem određenih enzima.
Glukoza (dekstroza) - poznata i kao krvni šećer; svi uneseni šećeri se procesima probave u organizmu pretvaraju upravo u glukozu.
Maltoza - ugljeni hidrat (šećer) koji se dobija iz skroba.
Sorbitol, manitol, maltitol, ksilitol - hemijski, to su alkoholni šećeri koji se prirodno nalaze u voću, ali se komercijalno dobijaju najčešće iz dekstroze.
Veštački zaslađivači čine paletu različitih materija kojima je zajedničko uglavnom samo to da su puno slađi od saharoze. Njihove karakteristike i sigurnost konzumiranja mogu biti posebna tema.
U najvećem broju slatkiša nalaze se:
Saharin - veštački zaslađivač bez kalorijske vrednosti; ne preporučuje se trudnicama i maloj deci. On je nekoliko stotina puta slađi od saharoze.
Aspartam - do nedavno smatran sigurnim u umerenim količinama, ali od nedavno se vode brojne rasprave o njegovoj štetnosti.

Ukus zadovoljstva
Slatko daje ukus zadovoljstva. Bilo bi neobično bar ponekad ne počiniti slatki greh i na kraju obroka pojesti kuglicu ili kockicu nečega što stavlja na tačku na "i" simfoniji ukusa. Ipak, stvarnost daleko premašuje količinu šećera iz komadića zdravog slatkiša koji bi se eventualno konzumirao nakon ručka. Prosečan Amerikanac godišnje konzumira oko 80 kg šećera! U Americi se odavno vode kampanje koje se bave ishranom i zdravljem, a mnogi se slažu da one moraju biti još agresivnije kako bi se uticalo na građane i njihove prehrambene navike. Prema brojnim istraživanjima, ne preporučuje se više od pet do šest kašika šećera dnevno. Obratite pažnju na tablicu sa sadržajima šećera u raznim prehrambenim proizvodima, a posebno pripazite na količinu šećera i sva njegova imena pod kojima proizvođači vole da ga skrivaju.