Broj 15
Početna > Lepi i zdravi > SEKS NIJE TABU TEMA

Seksualno vaspitanje

SEKS NIJE TABU TEMA

Koji je ispravan način da deca saznaju sve što ih interesuje o seksu? Ova tema je otvorila brojne rasprave u stručnim krugovima, ali i namučila roditelje koji su često u dilemi šta da odgovore na dečija škakljiva pitanja.

Neki stručnjaci smatraju da prva saznanja o seksu deca treba da dobiju u porodici dok drugi veruju da mladi u potpunosti mogu da se informišu o ovoj temi kroz celovit školski program. I jedni i drugi su, međutim, saglasni da bi roditelji trebalo da budu što prirodniji dok odgovaraju na dečija pitanja, pokazujući pri tome dovoljno razumevanja za sve ono što njihove mališane interesuje. Psiholozi ističu da će deca odrasti bez psihičkih barijera i seksualnih kompleksa samo u onom porodičnom ambijentu u kome roditelji nemaju tabue i gde se o ovoj temi razgovara kao i o svakoj drugoj. Jedino je važno da roditelji nemaju predrasude i da, dok razgovaraju sa svojom decom, ne osećaju lažni stid. Postavlja se pitanje da li je onda u školama potrebno seksualno vaspitanje? Evo šta o tome misle stručnjaci.
 
  Dr Zoran Pavlović, psihijatar
 
  Seksualno vaspitanje ima ključnu ulogu u formiranju pravilnog odnosa dece prema seksualnosti. Kroz ovakav vid obrazovanja mladi bi se upoznali sa njenim fiziološkim i psihološkim aspektom, seksualno prenosivim bolestima i trudnoćom. Zbog kompleksnosti ove teme, buduće predavače bi trebalo da edukuje čitav tim stručnjaka u koji bi bili uključeni psihijatri (seksolozi), ginekolozi, infektolozi i psiholozi koji rade u školama.
 
  prim. dr Savo Bojović, seksolog, androlog, ginekolog
 
  Zalažem se za celovit školski sistem u okviru koga će deca učiti o seksologiji. On bi uključivao nekoliko predmeta, pre svega biologiju, kroz koju bi deca saznala kako funkcioniše ljudsko telo, ali i druge predmete preko kojih bi se ženskoj deci prenela poruka da je njihov biološki zadatak da rađaju. Tačno je da je veliko zadovoljstvo kada čovek živi od svog rada i kada može da oseti slobodu, ali žena mora da zna da je na svet došla da bi postala majka. A da bi mogla da odgovori ovim ciljevima, ona mora da očuva svoje reproduktivne organe i kompletno prouči sve što je potrebno iz oblasti humane reprodukcije. Bilo bi krajnje siromašno ako bi se deca u školama informisala o seksu radi seksa. Čak ako bi ženskom detetu neko to i branio, ona bi svakako morala da nastoji da postane majka. U Švajcarskoj i Nemačkoj postoje čitave oblasti u kojima su žene svesno prestale da rađaju, a to se ponegde prenelo i kod nas. Zbog hedonizma žene su zapostavile svoj biološki dug da budu majke. Porodice danas žive u strahu da će neko od njihove dece ostati neoženjen i neudat ali se samo do srednje škole deci može govoriti o tome da bi trebalo da stvore porodicu dok priče o seksu i dalje ostaju tabu tema. U porodici devojka dobija podršku i onda kada joj se desi neželjena trudnoća. Postoje i oni drastičniji primeri zbog kojih se zauzimam da se naprave prihvatilišta u kojima bi majke ostavljale decu koju ne žele. Godišnje se u Srbiji izvrši 200 hiljada pobačaja što je čitav jedan grad poput Niša! Abortus je trauma koja nanosi i fizičku i psihičku bol svakoj osobi. Zato je potrebno da se u školama stvori celovit, strateški program koji bi objedinio sve ove teme.