Broj 15
Početna > Intervju > MAŠTAM DA NE RADIM

Ljiljana Blagojević

MAŠTAM DA NE RADIM

Glumica Ljiljana Blagojević je zaigrala u holivudskom filmu Braća Blum, rame uz rame sa zvezdama - Rejčel Vajs (Brižni baštovan) i Edrijenom Brodijem (Pijanista).

Posle brojnih, sjajno odigranih uloga ovo joj je novo iskustvo mada je poslednjih godina sve više u producentskim vodama i posvećena pedagoškom radu. Nedostaje joj slobodno vreme zbog čega mašta da bar neko vreme ne mora da radi, da se za svoju dušu izlenčari i dobro naspava. Glumački počeci Ljiljane Blagojević vezani su za staru, veliku Jugoslaviju u kojoj je imala status slobodnog umetnika i bila srećna kada bi dobila ulogu u filmu jer je postojala velika i jaka glumačka konkurencija. Snimala je sa najvećim filmskim imenima tog prostora žaleći što su, kako kaže, pripadali umetnosti na malom jeziku. Sva kasnija zbivanja su je uverila da to malo može da bude još manje, pa još manje. Danas o tome više ne razmišlja kao što ne razmišlja ni o bivšoj ljubavi. Može samo da žali za kvalitetom onih serija, televizijskih drama i filmova koji su snimani nekada i ljubavi koju je publika gajila prema domaćem filmu.
 
  Komercijalizovana stvarnost
  Danas se sve nekako ofucalo, istanjilo, komercijalizovalo. Mediji nude neke serije koje me je sramota da gledam, a kamoli da u njima glumim. Nekada pomislim da neko namerno zaglupljuje narod da bi se njim lakše manipulisalo jer pametan, obrazovan, misleći narod je opasan. Njime teško možeš da manipulišeš. Nekada se teško ali temeljno pravila karijera. Bilo je potrebno da se snimi nekoliko filmova da bi glumac mogao da kaže - sada sam prepoznatljiv. Danas je malo tržište, a ima mnogo glumaca. Sa jednim filmom postanete poznati, sa jednom reklamom popularni. Brzo vas uzdignu, ali vas se brzo i zasite. Nekada je bilo bedno snimiti reklamu, a danas je to stvar prestiža. Nekada je glumac bio na naslovnim stranama, pripadao eliti. Danas su drugi elita, drugi su na naslovnim stranama, na premijerama, u VIP salonima.
 
  Više sam uloga odbila nego odigrala
  Kada se priseti koje su joj sve uloge nuđene, a ona ih odbila, Ljiljana Blagojević je sasvim sigurna da je donosila ispravne odluke. Nije želela da učestvuje u projektima koji je nisu vodili nikuda pa je tako u njenoj glumačkoj karijeri bilo više uloga koje nije prihvatila. U jednom trenutku se čak preispitivala da li je prestroga, da li bi možda trebalo da ublaži kriterijume i prihvati uloge koje je neće voditi dalje, ali joj neće ni štetiti. Na sreću, to je kratko trajalo pa je nastavila po istom principu da uloge bira prema tekstu, reditelju, partnerima i tek na kraju honoraru koji treba da dobije.
 
  Naigrala sam se lepih uloga
  Volim uloge u filmovima Sjećaš li se Doli Bel i Nož, serijama Portret Ilije Pevca i Kraj dinastije Obrenović, monodrami Zlostavljanje, predstavama Galeb, Velika drama i Zečiji nasip. Bilo ih je mnogo i ne razmišljam o onome što je prošlo, ali me publika često na to podseti i osveži mi pamćenje. Naigrala sam se lepih uloga u dobrim tekstovima sa divnim partnerima i vrhunskim rediteljima. Na tome sam zahvalna Bogu i ne bih još čeznula za nekom jer mislim da svaka uloga nađe svoga glumca pa će tako i mene naći one koje mi pripadaju.
 
  Zemun koga nema
  Ljiljana je rođena i odrasla u Zemunu koji je nekada bio grad, a sada je samo jedna od nekoliko beogradskih opština. U njemu se i danas sve razdaljine mogu prepešačiti, a posebnu čar ima staro jezgro, prepoznatljiva austrougarska kultura, kej, veliki park, pijaca sa svim blagodetima okolnih sremačkih sela. Pamti korzo na zemunskom keju, poznati disko klub Plavi i trole kojima se vozila do Beograda kroz peščane predele današnjeg Novog Beograda. Danas ima mnoštvo autobuskih linija. Žao mi je tih trola jer su bile toplije, tiše, bez mirisa izduvnih gasova, na izgled lenje ali nekako su priličile ravničarskom Zemunu. Nekada je Zemun imao scenu Narodnog pozorišta a danas je ta scena pozorište, Madlenijanum. Nekada je čuveno kupalište Lido bilo u paraleli sa restoranom Venecija a danas je ono daleko, daleko od Venecije. Oterao ga je Đerdap svojom izgradnjom koja je podigla nivo Dunava i koji je progutao divnu dugačku peščanu plažu čiju vrelinu peska još uvek pamtim na svojim tabanima. Nekada na keju nije bilo splavova, samo čamci zemunskih alasa, meštana, skela kojom smo se prevozili na Ratno ostrvo da bi se kupali. Nije bilo džipova, ali je bilo pecaroša, bilo je mirno, u skladu sa gospodstvenim Dunavom. Nije bilo ove novokomponovanosti već je postojala neka otmenost. Sada je sve drugačije i prirodno je da se stvari menjaju, samo, bilo bi dobro kad bi se menjale na bolje.
 
  Novi izazov
  Posle desetine sjajno odigranih uloga, Ljiljana Blagojević nije odolela izazovu da se oproba kao producent u filmu Sinovci koji je snimljen po tekstu njenog supruga Siniše Kovačevića. Težak i iscrpljujući posao često je podrazumevao moljakanja za donatorstva i sponzorstva, ali ga se prihvatila verujući da ovako ozbiljna, antiratna priča o nama, našim stradanjima mora biti ekranizovana zbog svedočanstva vremena u kome smo živeli. Prihvatila se još jednog ozbiljnog rada i postala redovni profesor glume na privatnom univerzitetu Slobodan Pavlović u Bijeljini. Studenti su mi darovita deca iz Bijeljine, ali i iz Kruševca, Novog Sada, Obrenovca. Imamo fenomenalne uslove na kojima nam mogu pozavideti mnogi fakulteti. Univerzitet je organizovan kao koledž sa nešto više od hiljadu studenata. Srećna sam jer sa svojim velikim iskustvom mogu da im prenesem dragoceno znanje i da ih naučim zanatu glumačkog posla. Za uzvrat, oni mi vraćaju svojom svežinom i generacijskom energijom.
 
  Poznata glumica smatra da su najbolje godine one u kojima je, a voli da citira i supruga Sinišu Kovačevića da je život sazdan od crvenih i crnih datuma. Njihova ćerka Kalina je već samostalna, zrela, mlada i odgovorna glumica pa zato misli da je u njihovoj porodici Siniši ipak najteže. Za sada želim samo malo da se odmorim, ali mi obaveze ne daju predaha. Maštam da ništa ne radim i da se prvo naspavam, a onda da malo lenčarim. Ali, kako stvari stoje, teško da će se tako nešto desiti u skorije vreme. No, moj moto je - ko zna zašto je to dobro. Pa videćemo.