Broj 149
Početna > Intervju > NE PADAM NA FORE I FAZONE

VANJA UDOVIČIĆ

NE PADAM NA FORE I FAZONE

Slavni vaterpolista i kapiten reprezentacije Srbije Vanja Udovičić kaže da voli vaspitane, duhovite i lepe devojke, da ne pada na ženske fore i fazone, kao i da je zbog devojke koje voli u stanju da uradi apsolutno sve

Vanja otkriva da mu je vaterpolo pomogao da brže sazri, da nikada nije pomislio da odustane i priznaje da, iako je imao loša iskustva u karijeri, osvojeno zlato na Svetskom prvenstvu u Rimu sve to anulira. Mladima savetuje da se zbog zdravlja i vaspitanja okrenu sportu, kao i da tajna uspeha leži u napornom radu, volji i upornosti.
Odnedavno se likovi vaterpolista nalaze na poštanskim markicama.

Kako si se osećao kada si saznao za tu vest, da li je to velika čast za jednog sportistu?

Prvenstveno mi je čast što sam deo reprezentacije, a samim tim i što nam je ukazano poverenje da se nađemo na poštanskim markicama Srbije.

Kada se prisetiš početaka, koja ti je prva asocijacija, čime te je vaterpolo privukao?

Sport je moja ljubav iz detinjstva, a vaterpolo je posledica toga.

Čega si sve morao da se odrekneš da bi bio u vrhu?

Sport podrazumeva strogu disciplinu, čvrstu volju i naporan rad. Takvim načinom života sazrite brže i propustite dosta bezbrižnih trenutaka. Ali, svaka medalja ima dve strane. Stvar je izbora i opredeljenja svakog pojedinca.

Svakodnevno treniranje može da bude naporno, da li je bilo trenutaka kada si želeo da odustaneš?

Entuzijazam kod mene uvek preovlađuje.

Šta bi izdvojio kao najlošije u karijeri, a čega se najradije sećaš?

Osvojeno zlato anulira svako loše iskustvo u karijeri.

Kolika je odgovornost biti kapiten reprezentacije?


Biti kapiten je najveća čast u kolektivnom sportu. Samim tim je i najveća odgovornost. Zahvalan sam na ukazanom poverenju i trudiću se i da u budućnosti opravdam očekivanja.

Imaš li neki ritual pred utakmicu?

Nisam sujeveran, ali imam sopstveni način psihičke i fizičke pripreme pred utakmicu. To je lična stvar, kako moja, tako i svakog sportiste ponaosob.


Koji bi bio tvoj savet mladima koji žele da se bave vaterpolom, kako uspeti?

Smatram da svako dete treba da se bavi sportom zbog zdravlja i vaspitanja, i da sportski počeci treba da budu upravo u toj funkciji. Neophodan je naporan rad, volja, upornost, disciplina i odricanje od mnogih prijatnih stvari u životu.

Do kada planiraš da budeš u bazenu?

Ne znam gde će me sudbina, vreme i igra slučaja odvesti.

Kada prestaneš aktivno da se baviš vaterpolom, gde sebe vidiš?

U advertajzingu. To studiram i nadam se da ću u budućnosti uspeti i u tome da se ostvarim.
Pored vaterpola, apsolvent si na FON-u.

Da li ti je teško da paralelno sa profesionalnom karijerom završavaš i fakultet?

Nije. Radom i ambicijom uspevam da uskladim sve svoje obaveze.

Sloviš za lepo vaspitanog momka iz komšiluka. Jesi li stvarno takav?

Mislite da nisam?

Šta može da te iznervira i kakav si u tim momentima: brojiš do deset, vičeš, psuješ ili...?

Ništa od pomenutog. Verovatno očekujete egzaktan odgovor, ali kada sam ja u pitanju, postoji više stvari koje me nerviraju. A to su glupost, neistina, površnost, lenjost i nepravda. Nisam konfliktna ličnost.

Uz poznate ličnosti idu i neizbežni tabloidi. Kako reaguješ na žutu štampu i razne napise po novinama?

Nerviraju me laži, poluistine, izvrtanje reči, karikiranje, življenje tuđih života, zadiranje u intimne stvari, gluposti koje nikog ne interesuju...

Tvoj posao je vezan za česta putovanja, da li je teško uskladiti emotivni život sa poslovnim?

Dobro sam organizovan.

Ona prava treba da bude...?

Vaspitana, samosvesna, emancipovana, duhovita i lepa devojka.

Gde beležiš najveći minus našim
devojkama
?

Ne beležim minuse, samo pluseve.

Na koje ženske fore padaš, na koje si nekada padao, a na koje si sebi obećao da nikada nećeš pasti?

Ne padam na fore i fazone.


Kako pokazuješ ljubav ženi koju voliš: rečima ili delima?

Zbog devojke koju volim u stanju sam da uradim sve, a to sve bi stalo u izdanje debljine Yellonj pages.

Gde vidiš sebe za deset godina – i dalje u sportu ili kao porodičnog čoveka?
Citiraću Šerbedžiju:

„Ja neću imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite”.

Šta je za tebe istinska sreća?

Da se svakoga jutra budim s osmehom na licu bez posebnog razloga.