Broj 149
Početna > Intervju > Mojih pet minuta tek dolazi

ALEKSANDRA RADOVIĆ

Mojih pet minuta tek dolazi

Pop pevačica Aleksandra Radović sa uzbuđenjem priča o pripremama za koncerte u Sava centru i otkriva šta je inspiriše dok peva predivne balade i koliko nje ima u svim pesmama

Za razliku od mnogih devojaka koje maštaju o famoznoj beloj venčanici i venčanju, Aleksandra Radović nije jedna od njih. Ona kaže da nije žena za brak, u ljubavi pada isključivo na dela, a svoj intimni život ljubomorno čuva od javnosti.

Zbog dana žalosti promenili ste termine vaših koncerata?

Koncert zakazan za 18. novembar biće 1. decembra i sve karte za taj dan su rasprodate. Koncert koji je trebao da bude 19. novembra održaće se 5. decembra. Mnogo mi je drago što vlada veliko interesovanje, jer u Beogradu ima dobrih 50-60 koncerata do Nove godine i tim pre me veseli što su se ljudi odlučili za mene. Ponosna sam zbog toga.

Zašto ste se odlučili baš za Sava centar, a ne, recimo, za Arenu, kao većina vaših kolega i koleginica?

Mislim da još uvek nije vreme za Arenu. Volela bih da napunim tu Arenu, a ne da podelim karte, tako da, sve dok mislim da ne mogu da prodam sve te karte, bolje je da taj koncert i ne radim. Nikada nisam bila u situaciji da delim karte, uvek se tražila karta više. Sava centar je idealno rešenje i odličan je prostor za moju muziku.

Nedavno ste rekli da je „ovo možda početak mog vremena”. Da li to znači da je došlo vaših pet minuta?

Ne, mislim da mojih pet minuta još uvek nije došlo. Da bi se to desilo, ova muzika treba da postane mejnstrim. Ljudi u Srbiji treba više da počnu da slušaju pop nego folk i kada se to desi, možda to i neće biti mojih pet minuta, možda bude nečijih drugih pet minuta, ali će biti pet minuta popa, što mi je posebno važno.

Vi ste jedna od retkih pevačica koja nikada nije pravila kompromise zarad popularnosti. Šta je u vašem poslu najbitnije za uspeh?

Posebno je važno biti svoj, biti drugačiji, imati svoj muzički pravac, nešto što vi volite i u šta verujete. I treba se držati onoga što kažete i imati stav.

Jeste li se ikada pokajali što ste izabrali muziku za svoj životni poziv?

Nisam se pokajala što sam izabrala muziku, ali sam se pokajala zbog estradnih voda koje kod nas nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Na estradi ima mnogo negativne i loše energije i spletkarenja. Možda je tako i u drugim poslovima, ali to ne znam jer se njima ne bavim. Volim muziku i bavila bih se njom na ovaj ili onaj način. Da sam mogla da izaberem nešto drugo - mogla sam.

Šta bi to bilo?

Bila bih profesor. Završila sam muzičku Akademiju, po struci sam profesor solfeđa, tako da bih se time bavila, jer me to ispunjava i to volim. Imam sreće i da imam svoju školu pevanja, pa se bavim i pedagoškim radom. Na moju veliku radost, škola radi već tri godine, a nedavno su najbolja četiri učenika nastupala na koncertu Emine Jahović kao prateći vokali, dobili su ovacije od publike i mnogo mi je drago što su imali šansu da se pokažu i da ih neko čuje i vidi.

Šta biste savetovali mladim devojkama kojima ste uzor i koje sanjaju o karijeri pevačice?

Savetujem da se kroz život bore sami, da budu pošteni. Imala sam gospodina Radeta Pajića, koji je bio direktor Pink studija, i koji me je čuo kada sam tek počinjala da pevam i pomogao mi da uđem u ovaj svet jer je verovao u moj glas i u to da sam drugačija. Njemu sam zahvalna do kraja života i ne postoji nešto što bi on tražio da otpevam ili da mu pomognem a da ja to ne bih uradila. Treba razvijati osećaj da kroz život idemo pošteno, bez obzira na to kakav je ovaj svet u kojem živimo i treba se boriti i raditi za ono u šta verujete.

Vaš novi album Žar-ptica publika je odlično prihvatila. Gde ste pronašli inspiraciju za nove pesme i otkrijte nam značenje albuma?

Inspiraciju sam pronašla u raznim muzičkim stilovima, htela sam da napravim album koji neće biti kao jedna pesma od 45 minuta, već će biti različit, koji će prikazati više strana moje ličnosti. Sa ovim albumom sam napravila pomak, i publika je vrlo zadovoljna. Žar-ptica je, po predanju, mitsko biće koje je sposobno da suzama najpre izleči sve rane. To me je podsetilo na ženu, koja je zaista sposobna da suzama izleči sve, da se isplače i da sutra ustane i kaže: „Sad mi je dosta, uzimam život u svoje ruke.” S druge strane, žar-ptica može ponovo da stvori život iz pepela, a takve su i žene. One su mnogo jače i hrabrije od muškaraca, u stanju su da mnogo loših stvari pregrme na nogama i, ako treba, da se isplaču, podignu glavu i stanu na noge.

Mnogi se slažu da su neke od vaših pesama najlepše balade. Da li ste i sami tužni dok ih snimate?

Jesam, i da ne doživljavam tu pesmu na taj način, niko mi ne bi ni verovao. Balade su specifične, u njima morate da pronađete nešto što će vas podsetiti na vas ili nekog koga volite, ili na nekoga iz vašeg okruženja koji je prošao kroz tu golgotu, sve to može da vas inspiriše da pesmu otpevate emotivno.

Koja pesma vas najbolje opisuje?

Ne bih mogla da izdvojim nijednu posebnu, to je spoj više pesama. Ima dosta pesama.

Posebno su se izdvojile pesme Bivši dragi i Brod budala, koliko su one autobiografske?

Naravno da ima i toga.

Bili Holidej jednom je rekla da najviše voli da peva reč ljubav. Postoji li neka reč koju vi najviše volite da pevate?

Nisam do sada razmišljala o tome... Ljubav... Moguće. Kada budem izanalizirala svoje pesme i tekstove, moći ću da dam konkretniji odgovor.

Mnogi vas doživljavaju kao hladnu i zatvorenu osobu. Jeste li zaista takvi?

To je novinarska priča koja je potekla od nemogućnosti da se dođe do nekih informacija koje su njima važne. Ako ne želite da pričate o nečem, odmah vas okarakterišu kao odbojnu i hladnu. Ne obraćam pažnju na to jer oni koji me poznaju znaju da sam topla, srdačna i emotivna kao i svaka druga žena.

Ono što publika ne zna o vama, a što se može podvesti pod važnije crte vašeg karaktera je...?

Mislim da sam se toliko ogolila u svojim pesmama da ne postoji stvar koju publika ne zna o meni. Kao i svi ljudi, imam mnogo vrlina i mnogo mana, emotivna sam i osetljiva, ali sam u istu ruku ponosna i tvrdoglava. Spadam u one žene koje ne daju na sebe, u verne i odane prijatelje i na mene se uvek može osloniti.

U mnogim vašim pesmama glavna tema su ljubavni raskidi i patnja. Kako ste izlazili na kraj sa ljubavnim rastancima: plakanjem, utapanjem tuge u hrani ili sistemom klin se klinom izbija?

(Smeh) Svaka žena je patila u ljubavi jer niko nije imao samo srećne ljubavi. Spadam u one žene koje ćute i odboluju. Nisam sklona ekscesima, scenama, plakanju i kidanju.

Kakvi ste kada ste zaljubljeni, slušate li razum ili srce?

To zavisi od godina, ranije sam slušala srce, a razum nije postojao. Kad ste mlađi, vodi vas srce, ali čovek mora da razmišlja jer neke stvari su moguće, a neke nisu. Nešto je od samog početka osuđeno na propast, a vi se trudite uzalud i u tim trenucima je razum vrlo značajan. Jer, neke stvari, prosto, ne mogu, ljubav ništa ne vredi kada se neke krucijalne stvari ne podudaraju. U ovim godinama su mi podjednako važni i razum i srce.

U ljubavi padate na reči ili na dela?

Uvek na dela.

Poznato je da nikada niste voleli da detaljišete o svom ljubavnom životu. Da li je to zato što smatrate da eksponiranje može da naruši vezu ili je nešto drugo u pitanju?

Svako mora da ima neki deo koji je nezaprljan jer, nažalost, mediji sve prljaju. Ako im dozvolite da uđu u najintimniji deo vašeg života i da ga izvrgnu ruglu, to će svakako i uraditi. Ne bi trebalo da im, pored onoga što se piše bez osnova, dajem dodatni materijal iz svog emotivnog života. To je samo moja stvar i pravo koje ima moja porodica i ja, i tako treba da ostane. To je moj mikrokosmos koji volim da čuvam.

Maštate li o braku ili ste jedna od onih žena koje smatraju da papir nije potvrda ljubavi?

Nisam uopšte tip za brak. Nemam iluzije o braku, neke stvari, ako treba da se dese, one se dese. Ranije je brak imao veliku važnost i značaj, ljudi su poštovali tu instituciju i nekako se znalo šta muškarac radi, a šta žena radi. Muškarac je nekada bio glava porodice, nosio je sve na svojim leđima, a danas se sve to promenilo. Žena ima potpuno istu ulogu kao muškarac, samo što pored toga još i rađa decu. Nisam tip za to, ali u životu se svašta dešava, pa tako i taj brak može da se dogodi. Ako bude, to je božja volja, ako ne, nikom ništa, i to je božja volja.

Šta je za vas savršena sreća?

Polazim od toga da ne postoji apsolutna sreća i što više verujemo da ona postoji, to nam je teže da idemo kroz život. Čovek može dan za danom da čini lepšim i boljim. Volela bih da imam dobru karijeru iza sebe, da imam porodicu i da budem ispunjena na svim poljima.