Broj 148
Početna > Intervju > MOJ ŽIVOT JE MUZIKA

HARI VAREŠANOVIĆ

MOJ ŽIVOT JE MUZIKA

Hari kaže da sa čežnjom iščekuje koncerte u Beogradu, da živi za huk publike, otkriva zašto je izabrao Sava centar, a ne Arenu i obećava publici dobru atmosferu i veliki muzički događaj sa posebnim emocijama

Popularni bosanski pevač Hari Varešanović nedavno je objavio novi album pod nazivom Sreća a ovih dana, posle deset godina, priprema se za druženje sa beogradskom publikom u Sava centru gde će promovisati nove pesme. „Vraćam se u Beograd sa velikom željom da se taj uspeh ponovi. Najavili smo četiri koncerta, a ako bog da, biće ih i više. Ponosan sam na svoju publiku i sponu koja među nama postoji, a to su pesme. Njima uvek šaljem istu poruku, a to je lepo uobličena priča o ljubavi, sa dosta blage melanholije, koja ne prelazi u patetiku. Ja bih to nazvao ponosna romantika΄” – kaže Hari.

Pre 10 godina čak osam puta zaredom nastupili ste u Sava centru. Čime ćete ovaj put iznenaditi publiku?

Osim novih pesama, podariću im i drugačije emocije jer se sada osećam skroz drugačije. Nekad sam samo želeo da izađem na scenu da bih od devojaka „izvukao” uzdahe. A sada ja uzdišem i živim za huk publike na nastupu. To ne oseća neko ko nije pevač dugi niz godina. Sa čežnjom iščekujem beogradske koncerte. Za Beograd nas vežu posebne emocije. Razlog tome nije 32.000 ljudi koji su nas slušali 1999. godine, već 500 ljudi koji su, čini mi se, u prvim redovima sa istim ushićenjem pratili svih osam koncerata!

Zašto ponovo Sava centar a ne Arena?
Neki mi kažu da je lakše jednom pevati u Areni nego četiri ili osam puta u Sava centru. Ali, Arena nema atmosferu i prisnost sa publikom kakvu želim. Postoji jedna specifična veza između grupe Hari Mata Hari i ove velelepne muzičke dvorane. Ta ljubav je naprosto neraskidiva i traje već punih 20 godina. Takođe, tako jaka prisnost i topla atmosfera koja vlada u Sava centru ne mogu se porediti ni sa čim drugim. Beogradska publika je zaslužila da joj priredim veliki muzički događaj, koji može biti upriličen samo u ovoj poznatoj prestoničkoj dvorani.

Da li će vam biti naporno da nastupate četiri večeri zaredom?

Naravno da neće, moj život je muzika i meni je najlepše kada pevam. Ostvario sam svoj san i sada u njemu uživam punim plućima.

Više od dvadeset godina ste na estradi. Kako je prošlo to vreme?
Kad razmišljam o poslu i radu, imam osećaj da je prošao čitav jedan vek. Bilo je bezbroj događaja. Kao u dva života. Gradova, putovanja, zemalja, poznanstava, more ljudi, uspeha, tuga, umora, sreća, veselja, radosti… Bilo je veoma burno i sadržajno. Pre svega, drago mi je da se bavim onim što od detinjstva volim, što smatram najvećom srećom za svakog čoveka. Kad sve saberem i oduzmem, veoma sam zadovoljan.

Koji trenutak u karijeri vam je najdraži?

Od samog početka je bilo sudbonosnih događaja, ali bih radije napravio podelu po hitovima. Vrlo mi je bitna pesma iz 1979. godine Poletela golubica, koju sam pevao dok sam bio u grupi Zov. Onda bih izdvojio 1986. godinu, kada sam osnovao grupu Hari Mata Hari jer smatram da je to bio ključni momenat u mojoj karijeri. Ipak, jednako važan trenutak je bio i onaj kada sam objavio album Strah me da te volim. Međutim, moj najveći uspeh je taj {to moje pesme slušaju različite generacije. Posebno me raduje to što moju muziku slušaju oni koji su osamdesetih bili u pubertetu, a danas i njihova deca. Na našim koncertima možete videti generacije šezdesetih kako drže za ruku svoju decu, a to je veliki uspeh za svakog pevača.

Po čemu je poseban vaš novi album Sreća?
Po tome što će upravo sreća obeležiti moj novi CD, to i sam naziv kaže.

Da li ste zadovoljni kako je publika prihvatila pesme sa novog albuma?
Sve je krenulo magično i lepo od samog početka, a početkom smatram duet sa Ninom Badrić. Taj singl je najavio Sreću lepo osvojenom gran pri nagradom u Opatiji, a takođe i odlično prihvaćenim spotom u čitavom regionu, od Vardara pa do Triglava. Sreća je u samom startu izbacila jedan megahit, koji je završio na prvom mestu svih radijskih top-lista, a mislim na pesmu Azra.

Kako je došlo do saradnje sa Ninom Badrić?
Nina je tokom snimanja novog albuma navratila u studio, da vidi šta radimo. Pustio sam joj nekoliko pesama i nakon što je čula pesmu za koju smo kasnije snimili duet, rasplakala se i rekla mi: „Hari, ja moram da pevam ovo”. Bio sam oduševljen što joj se iz prve toliko dopala pesma.

Šta je za vas sreća, a šta tuga?

Pa, ne mogu reći da je različita od tuge i sreće svakog drugog čoveka. Najtužnije i najsrećnije stvari su neobične stvari koje nam se dešavaju. Mala stvar me može rastužiti, ali i usrećiti. Kroz posao sam shvatio da su velike stvari šarena laža i veoma relativne. Budu i prođu. Velika je stvar biti zdrav, raditi posao koji voliš i biti uspešan u tome. Srećan sam kad ljudi oko mene kažu: „On je dobar, on to dobro radi.” Srećan sam kad napravim pesmu koja se svima svidi, kad sretnem dragog prijatelja.

Jeste li zadovoljan, srećan čovek?
Svrstavam se u listu srećnih. Kad se osvrnem, mogu reći da je veliki broj mojih snova ostvaren. Zadovoljan sam, ali – moji snovi, motivi, želje, planovi se nastavljaju.

Za vas kažu da se godinama ne menjate. Koja je tajna vašeg mladolikog izgleda?

Verujte mi da ne znam. Jedino što mogu da kažem je da ne pijem, ne pušim, ne uništavam se… Mislim da je prava mera formula kvaliteta, a ponekad je u životu i potrebno nešto prekinuti kada je najslađe, samo da bi ostao ukus.

Već dugo ste u ljubavi sa Jasminkom Ištuk. Planirate li možda da krunišete vezu brakom?
Nismo o tome razmišljali, mada nikad se ne zna, za tako nešto je uvek otvorena mogućnost. Iako još nemamo potrebu za brakom, ne garantujem da se venčanje u budućnosti neće desiti. U svakom slučaju, nama je i ovako lepo. Uživamo u vezi koja je jaka i stabilna iako se zbog prirode posla nekada ređe viđamo. Uspešnost našeg odnosa je u tome što mi je ona došla u pravim godinama. Bio sam spreman za to.

Imate troje dece, a najmlađeg sina ste dobili u vanbračnoj vezi. Da li se vaša deca bave muzikom?
Mislim da su oni doneli definitivnu odluku da se neće baviti muzikom. Oni imaju neke druge afinitete. Kao roditelj, voleo bih da se moja deca bave onim što vole, jer je to njihov život i oni treba da ga žive. Imam ćerku Nađu i sina Damira iz prvog braka i vanbračnog sina Makija. Najstarija Nađa ima dvadeset i četiri godine i na šestoj godini je medicine. Damir voli da koketira sa gitarom, ali nije fanatik kao ja kada je reč o muzici, a Maki ide u srednju školu i još nema definisane pravce.

Kako provodite slobodno vreme?

Sa prijateljima, decom, rodbinom. Ponekad, čitajući - sa samim sobom. Volim da razmenjujem iskustva u ritualu kafenisanja. Kafa je, u stvari, personifikacija razgovora. Kafa nije sama sebi svrha. Ja sam čovek koji uživa u tom ritualu. Ne razlikujem se puno od jednog običnog Sarajlije.