Broj 146
Početna > Intervju > Poigravanje sa životom

Poigravanje sa životom

Severina priznaje da u životu možda nije pravila dobre izbore, ali su bili njeni i zato se ne kaje ni zbog čega, otkriva da kada se pogleda u ogledalo, pomisli koliko je srećna žena, a za sebe kaže da je jedna mala devojčica kojoj je ljubav najbitnija

SEVERINA VUČKOVIĆ

Ona nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Muškarci je obožavaju, žene joj se dive, dok ona sebe ne smatra zavodnicom i zvezdom, sve dok ne obuče prelepu haljinu, stavi minđuše i naprska se omiljenim parfemom. Hrvatska pevačica Severina Vučković poznata je po sjajnim scenskim transformacijama i nastupima koje samo ona ume da priredi, a pred koncert u Areni otkriva kako se oseća, ima li tremu, koga bi volela da vidi u prvom redu i kako teku pripreme, a beogradskoj publici obećava ni manje ni više nego - ljubav!

Kako se osećate pred koncert u Areni, imate li tremu?

Osećam se lepo i opušteno. Tremu ću imati tek pred izlazak na scenu, a kad osetim tremu, stalno govorim da ne mogu da pevam, ali nekako, kada se sve posloži i kako teče koncert, znam da ću biti opuštenija.

Kako saznajemo, skoro sve ulaznice za koncert su rasprodate, jeste li očekivali toliko interesovanje publike?

Moram priznati da me to čini srećnom, zahvalna sam svakome ko je kupio kartu i što je odlučio da veče provede sa nama, a možda je mogao raditi nešto drugo, nešto korisnije. Nikada ništa ne očekujem, trudim se da dam sve od sebe, kao da mi je poslednji koncert i mislim da će tako biti i u Areni i da ćemo svi uživati. Šta nam spremate, obećavate li spektakl? Obećavam ljubav! Sve što sam zamislila biće na sceni, ali je sve to nevažno ako nema emocija i ljubavi! Imam izvrstan bend, dve fantastične plesačke trupe, čula sam za Juga Radivojevića pa sam ga uzela da nam pomogne u režiji koncerta, imamo specijalne efekte, trubače i moje drage goste Gorana Bregovića i Jelenu Rozgu, a ostali gosti neka budu iznenađenje. Koncert u Areni će imati šest tematskih celina - rokoko, kabare s primesama kafane, orijent, dalmatinski, naiva i disko. Snimila sam i neke spotove koji će se emitovati na video-bimu, ali svakako najdraži mi je onaj za pesmu Muškarcu samo treba kurva, a videćete i zbog čega.

Koga biste voleli da vidite u prvom redu?

Uvek volim da vidim ljude koji pevaju pesme zajedno sa mnom. Iskrene i vesele oči i emocije... Ako mislite na neke poznate ljude, bilo bi mi drago ako dođu da podele sa mnom moj ukus u muzici, volela bih da ih vidim, ali ne bih izdvajala nikoga posebno. Ovi koji su najverniji ti su mi i najdraži. Imate li neki ritual pred izlazak na scenu? Mislite na ono da pljunem tri puta? (Smeh) Nemam. Vreme pred koncert želim da provedem sa bendom ili u garderobi, dolazim sebi oko pola sata i koncentrišem se.

Šuška se o mogućem duetu sa Natašom Bekvalac, ima li istine u tome?

Nataša je divna mlada žena i vreme radi za nas...

Za vas je karakteristično to da se često poigravate sa muzikom i pomerate granice. Šta mislite da je sve potrebno za uspeh?

Treba se poigravati sa svim, i sa životom i sa muzikom... Sve je to vrsta igre. Trudim se, nekada mi ne uspeva u celosti, ali mislim da je najvažniji rad i prstohvat talenta. U stvari, potreba da taj talenat rabite ceo dan, što znači da radite non-stop, po mogućstvu s osmehom na licu. A onda je sve lako dalje, možete se igrati s muzikom, ulaziti u razne žanrove i samo slediti onaj osećaj iznutra. Mislim da je muzika najbolja upravo tada, kada se sledi taj unutarnji osećaj, kad sve ono na čemu si odrastao, što ti se prilepilo dolazi iz tebe samog.

Šta za vas znači biti zvezda na Balkanu?

Ne znam, recite vi meni.

Da li se uopšte osećate kao zvezda?

Ne, osećam se kao radnik, kao šljaker. Ponekad se osećam kao zvezda, i to onda kada, kao i svaka žena koja želi da se tako oseća, obučem prekrasnu haljinu, stavim naušnice, prsnem se parfemom i sanjam. I ako možete sanjati i maštati u tom trenutku, onda je ceo svet vaš.

Uz koji parfem se osećate kao zvezda?

Ekscentrik molekula.

Kada ste shvatili da „lete tridesete", šta ste prvo pomislili?

Moja najdraža knjiga je Mali princ, tako da sam imala sreću što mi je baš ta knjiga omiljena, jer se Mali princ ne opterećuje brojkama. Mada, nekada to nije dobro kada idem u šoping, tu me Mali princ zezne (smeh). Znate kako on kaže da stariji misle na brojke i da se njima sve nekako meri u kvadratima, u konjima, koliko ko ima... Tako da se ja nešto i ne opterećujem tim tridesetima, ali sam isto tako svesna da živimo u ovom odraslom društvu koje je opeterećeno godinama, borama, kilogramima i da li je neko mlađi ili stariji. I onda nekako svesno se pridržavam tih njihovih pravila.

Kako je izgledao vaš prvi susret sa borom?

To se desilo preko noći, iako ja imam bore smejalice i sve su mi bore drage jer su deo svih proživljenih iskustava i tuge i sreće koje su mi se dešavale u životu. I ne bojim se bora, ne bojim se smrti, ali ono čega se najviše bojim su bolovi. Jednom ste izjavili da žene vole da budu lepe.

Kada se pogledate u ogledalu, šta najčešće pomislite?

Bože, kako sam sretna! (Smeh) Stvarno, najčešće pomislim koliko sam sretna što sam zdrava. To je najvažnije.

Muškarci vas doživljavaju kao fatalnu ženu. Da li smatrate sebe zavodnicom?

Rekli su mi da bih mogla odgovarati opisu u vašem pitanju. Ali, ja se ne mogu opisivati, teško je pričati sam o sebi. A, ne znam da li sam, možda i jesam zavodnica. Da, ne, možda... (Smeh)

Kada biste pisali autobiografiju, kojim rečima biste je počeli, a kojim završili?

Nisam nikada razmišljala o tome, ne znam ni kako bih je počela ni kako završila, ali znam da bi se knjiga zvala Lepa i vitka i u šezdeset osmoj godini.

Kako sebe vidite u tim godinama?

Mislim da ću biti prekrasna. Imam jednu razglednicu na svom frižideru, jednog čoveka koji je sav naboran i ja sam uvek nekako želela da budem takva. Iako je on apsolutno ružan na toj slici, njegov osmeh i taj njegov stav dovoljno govore i mislim da je to najvažnije u životu. Ali, ja neću biti tako naborana, biću divna.

Planirate u budućnosti da se podvrgnete estetskim operacijama ili ćete dostojanstveno stariti?

Ne znam, ali mislim da će do tada izmisliti neke tablete da svi umremo mladi. Moraju da ih izmisle i sada se samo čeka kada će to i objaviti, tako da ih ja čekam. Ali, moram priznati da imam sreću što obožavam ovo što radim i nakon svakog koncerta kada mi se i šminka razlije, iako sam umorna, tada sam sebi najlepša i mlađa deset godina. Mislim da upravo i radim sve više i više samo zbog tog osećaja. Mislim da muzika podmlađuje, kao i ovaj način života. Iako su tu i neprospavane noći, iako se dosta i putuje i nije baš zahvalan posao za ženu, ali daje ti taj neki sjaj u očima. Bar meni.

Kažu da je čovek ono u šta veruje, u šta vi verujete?

U sve verujem, meni možete svašta prodati. (Smeh) Najviše od svega verujem u ljude i verujem u ljubav. Ljubav je najbitnija!

Je l' verujete kada vam neko kaže da vas voli?

U to najviše volim da verujem. Nema lepših reči od tih, makar one bile i lažne. Zaista, uopšte nije bitna namera tog čoveka ili žene ili ko god ti je već rekao da te voli, važno je ono što ti primiš u sebe i ono u šta ti veruješ i želiš verovati. Tako da dolazimo na to da nam niko u životu nije kriv, sami smo sebi krivi za sve. Ili smo ispravni, pa nema krivica.

Bili Holidej je jednom rekla da je u svom životu najviše volela da peva reč ljubav. Imate li vi omiljenu reč za pevanje?

Ljubav možda nije bila najčešća u mojim pesmama, ali je najviše osećam.

U pesmi Tridesete kažete: „Izabrala sam odlično". Mislite li da ste u životu pravili dobre izbore?

Pa to vam je povezano sa onim verovanjem. Verujete da je sve ispravno u životu, možda se to nakon nekog vremena ne pokaže, možda i nisu bili pravi izbori, ali su bili moji. I ne bih ih menjala ni za šta.

Šta mislite da je odredilo vaš život, koji trenuci su ga učinili ovakvim, a možda je mogao da izgleda potpuno drugačije?

To je odgovor koji je dobar za celu jednu knjigu. Ali, ovako kada dajemo neke male odgovore, mislim da bih rekla da ne gledam na prošlost kao na neke fatalne stvari koje su mi se dešavale. Prošlost je neko iskustvo koje nam može samo pomoći u sagledavanju sadašnjosti. Ne verujem nešto u prošlost, a budućnost je samo naša mašta, jer niko ne zna kako će budućnost izgledati. Možemo samo želeti da izgleda ovako ili onako. Ne znam šta je odredilo moj život. Možda moj život određuje sad ovaj razgovor sa vama, svaki je trenutak bitan, jer ko zna kako će intervju izgledati i šta ćete vi sada napisati u naslovu? To može biti totalno presudno.

Nećemo ništa loše napisati.

Dobro, nisam mislila loše, može biti dobro, i posle toga i, ko zna, možda nakon toga neko ovo pročita i ko zna šta se sve može desiti.

Ko biste voleli da pročita ovaj intervju?

Svi će ga pročitati, Stil svi čitaju.

Koji je najdirektniji odgovor na pitanje ko je, zapravo, Severina Vučković?

Devojčica (smeh). Jedna mala devojčica.