Broj 144
Početna > Lepi i zdravi > Vesti iz medcine - hodanje, pamćenje, cigarete, razređivači

Vesti iz medcine - hodanje, pamćenje, cigarete, razređivači

Vesti iz medcine - hodanje, pamćenje, cigarete, razređivači
  • Hodanjem do zdravlja

Hodanje je najlakši i najbezbedniji put do dobrog zdravlja tela i duha. Prednosti hodanja su u tome što ceo organizam bolje funkcioniše, efektivnije obavlja funkcije, relaksira se i pored opterećenja nogu, a omogućava i da se fizička snaga brže povrati kada je telo u kondiciji.

Redovna šetnja dobro utiče na srce i smanjuje rizik od dobijanja gotovo svih bolesti. Kosti jačaju, a krv bolje cirkuliše kroz telo. Gojaznim ljudima hodanje se posebno preporučuje jer sagoreva masti, ublažava toksine i smanjuje nivo holesterola.

Hodanje ne deluje pozitivno samo na fizičko već i na psihičko stanje organizma - otklanja stres, ublažava depresiju, pomaže nervnom sistemu da se smiri... Lekari konstantno preporučuju što više hodanja i šetanja, bez obzira na to u kom dobu se osoba nalazi.

Preporuka je dnevno hodanje minimum jedan sat. Šetnja pre spavanja je izuzetno korisna jer se lakše zaspi.

  • Naučnici pomažu u unapređenju pamćenja

Naučnici Univerziteta Kalifornija u Irvinu sprovode eksperimente u cilju da unaprede pamćenje starijih osoba i otkriju mehanizme za „ispiranje" traumatskih sećanja. Pokazalo se da je dejstvo mozga čoveka u trenutku kada se prisećamo nekog događaja slično funkcionisanju u trenutku kada se taj događaj dešavao, čak i onda kada nismo uspeli da se baš svega setimo, tvrde američki naučnici.

Istraživanja pokazuju da sećanja uvek ostaju u našem mozgu, samo mi ne možemo uvek da ih odatle izvučemo. Stoga nam se dešava da nam se neko učini poznatim, ali da i pored svih napora ne možemo da se setimo odakle ga znamo. „Ako su pojedinosti negde zapisane, naučićemo da ih odatle izvlačimo - kažu naučnici i dodaju da rade na tome da nauče kako da „ispiraju" traumatska sećanja.

  • Paprika poboljšava apetit

Crvena, žuta, zelena, babura ili šilja, paprika je pored krompira i paradajza najrasprostranjenija poljoprivredna kultura kod nas. Sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže, a dobar je izvor i vitamina B6 i A. Ova namirnica je korisna osobama koje pate od arterioskleroze jer sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim.

Takođe, podstiče lučenje želudačnih i crevnih sokova, pa tako otvara apetit i poboljšava varenje. Paprika važi i za dobar prirodni antioksidant, pa tako štiti zdravlje jer sprečava stvaranje slobodnih radikala. Paprika je namirnica mediteranske kuhinje i dobro se slaže s crnim i belim lukom, tikvicama, patlidžanima, paradajzom, ribom i maslinovim uljem. Naravno, dobro ide i uz neka crvena mesa, posebno uz roštilj.

  • Cigareta ne olakšava psihičke probleme

Osobe koje pate od mentalnih bolesti kao što su depresija i anksioznost najčešće su i pušači, ali njihovi lekari se plaše da ih zamole da prestanu s pušenjem. Naime, lekari pretpostavljaju da će se mentalni poremećaji pacijenata pogoršati ako prestanu s pušenjem.

Istraživači rade na tome da osmisle sveobuhvatan plan za psihijatre, psihologe i druge stručnjake za mentalne bolesti, na osnovu kojeg mogu da pomognu svojim pacijentima da prestanu s pušenjem. Između 40 i 80 odsto osoba s nekom mentalnom bolešću su redovni pušači, u poređenju sa manje od 20 odsto ljudi koji imaju istu zavisnost, a nemaju problema sa duševnim bolestima.

Psihički bolesni takođe puše više cigareta dnevno - često i do dve paklice. Osim toga, primetna je nesrazmerno visoka stopa takozvanih duvanskih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti i rak, kao i smrtnosti od njih.

  • Razređivači štetni po trudnice

Opasnost od kongenitalnih deformacija fetusa veća je 2,5 puta kod trudnica koje su izložene razređivačima na radnom mestu u odnosu na ostale, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s Francuskog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja.

Francuski naučnici su došli do tog rezultata obavivši ispitivanje na 3.421 ženi, od kojih je više od 3.000 bilo zaposleno. Među tim ženama, 30 odsto je izjavilo da je izloženo najmanje jednom razređivaču na radnom mestu. U toj velikoj grupi učesnica u istraživanju, one koje su bile izložene najvećim dozama razređivača koji se koriste za razvodnjavanje određenih supstanci, skidanje masnoća, razdvajanje supstanci ili čišćenje imale su i najveći rizik da kod njihovog fetusa dođe do pojave deformiteta bubrega, urinarnog trakta, usta, genitalija kod dečaka i drugih organa.

Naučnici su konstatovali da razređivači koji se najčešće udišu ili prodiru u organizam preko kože u sebi sadrže supstance sposobne da probiju zaštitnu barijeru koju formira placenta tokom trudnoće, a toksične su po fetus, što su pokazala istraživanja obavljena na pacovima.

  • Teško detinjstvo u vezi sa čirom na želucu

Odrasle osobe koje su imale teško detinjstvo su pod većim rizikom da obole od čira na želucu nego oni koji su imali manje stresnu prošlost, pokazala je jedna finska studija. Na uzorku od 20.000 Finaca ustanovljeno je da su oni koji su odrasli u kući sa hroničnim novčanim problemima ili ozbiljnim ličnim konfliktima, kao i oni kojima je neko u porodici bio ozbiljno bolestan ili alkoholičar, pod povećanim rizikom od dobijanja čira na želucu.

Još nije izvesno šta bi mogao da bude uzrok te veze, međutim, po jednoj hipotezi, u pitanju su teški životni uslovi koji povećavaju rizik infekcije bakterijom helikobakter pilori. Ta bakterija živi u sluzokoži želuca i tankog creva i veruje se da je glavni uzrok dobijanja čira želuca. Procenjuje se da je oko polovina ljudi na svetu zaražena tom bakterijom, mada se kod većine njih čir nikad ne razvije.

Stručnjaci su utvrdili da stvaranju čira mogu da pogoduju ili da bolest mogu da pogoršaju i pušenje, alkohol i korišćenje lekova, kao što su aspirin i ibuprofen, ali čak i kada se ti faktori uzmu u obzir, teško detinjstvo povećava rizik od kasnijeg čira za jednu do tri četvrtine.