Broj 143
Početna > Intervju > Aleksandra Jeftanović - Još uvek umem da zagrmim

Aleksandra Jeftanović - Još uvek umem da zagrmim

Tradicionalna u ljubavi
Aleksandra-Jeftanovic

Poznato lice Televizije Pink Aleksandra Jeftanović otkriva da, iako onaj pravi još uvek nije zakucao na njena vrata, već polako razmišlja o mogućem potomstvu, kao i da joj imponuje činjenica što je ove sezone dobila najbolju poslovnu ponudu – da vodi rijaliti šou Farma.

Farma se prvi put emituje u Srbiji, uz Aleksandru će je voditi i Ognjen Amidžić, a gledaoci će imati priliku da vide kako se poznate ličnosti snalaze u poslovima na seoskom domaćinstvu, gde će kao farmeri imati priliku da hrane svinje, muzu krave i uzgajaju povrće. Ova atraktivna crnka priznaje da je previše stidljiva da bi i sama učestvovala u ovakvoj emisiji, ali zato veruje da će se dobro snaći u voditeljskoj ulozi.

  • Radila si različite forme emisija, ali nikada rijaliti. Šta je presudilo da prihvatiš posao voditelja Farme?

Upravo to što si rekla, dosad jedino nisam imala priliku da radim rijaliti. Kada sam dobila poziv, veoma sam se obradovala jer ove sezone u mom poslu ne postoji bolja ponuda, i to je činjenica koja mi imponuje. Kao i poverenje Milice i Željka Mitrovića. Nisam se dvoumila ni trenutak, ali sam potpuno svesna odgovornosti. Držite mi fige!

  • Dopada li ti se koncept ovog rijalitija, i da li bi učestvovala u njemu kao takmičar?

Rijaliti programi su nešto na čemu je baziran koncept savremenih zabavnih televizija u svetu. Ako pogledate programsku šemu najgledanijih televizija, videćete da u udarnim terminima svi emituju upravo rijaliti programe i da je to ono što gledaoci vole da gledaju.

Farma je oborila rekorde gledanosti u svim zemljama u kojima je emitovana. A što se mog direktnog učešća tiče, nikad ne reci nikad, ali mislim da sam previše stidljiva za tu vrstu iskustva.

  • Koliko si u poslu, a koliko u privatnom životu spremna za samokritiku?

Nije fraza ovo što ću reći – surovo sam samokritična i gotovo nikad nisam u potpunosti zadovoljna.

  • Tvoj partner će biti Ognjen Amidžić. Kako se pripremate za emisiju, je l' idete na kafu, koliko se vas dvoje i privatno poznajete?

Ognjen i ja smo iz istog grada, poznajemo se dugo i dosta dobro. Radujem se što ću raditi s njim. Inače, nalazimo se na poslu, na sastancima sa ekipom... Trenutno više radimo, a manje kafenišemo.

  • Veruješ li u muško-ženska prijateljstva?

Verujem, ali isto tako znam da iz muško-ženskih prijateljstava ponekad ume da se desi ljubav.

  • Je li teško imati iskrene prijatelje među kolegama, kakvo je tvoje iskustvo?

Boško, Ivana, Marija, to su sve moji dobri prijatelji koje sam upoznala na poslu.

  • Koliko ti je koža očvrsla posle višegodišnjeg rada na televiziji?

Iskreno, i dalje me povređuju iste stvari koje su me povređivale na početku. Jedina prednost iskustva je to što sada umem da prepoznam neprijatne situacije pa mogu na vreme da ih izbegnem. Ili, u sportskom žargonu, naučila sam da bezbolno padnem.

  • Koliko ti atraktivan izgled pomaže, a koliko odmaže u karijeri?

Kao prvo, hvala na komplimentu. Poslovno sam često morala da se dokazujem i vredno radim da ne bih bila okarakterisana kao još jedna lepuškasta voditeljka. Kasnije sam shvatila da se kvalitetan rad uvek prepozna i da on nema puno veze s lepim izgledom jer, zaista, nikada nisam imala problema niti sam neki posao dobila zbog izgleda.

Međutim, kao i svaka žena, volim lepo da izgledam i trudim se da se negujem. Mislim da smo po tom pitanju sve slične. Čemu, inače, sve kreme, krpice, tretmani, dijete? Pre par godina sam saznala da je modna i kozmetička industrija četvrta grana po profitu u svetu!

  • Kako izgleda tvoja žuta minuta?

Ranije sam bila naprasita, a kako vreme odmiče, sve sam smirenija i teže „pucam”. Mada, još uvek umem da zagrmim. Jedino što se ne menja jeste to da je uvek minut u pitanju. Bes me ne drži dugo i nisam zlopamtilo.

  • Koju mantru ponavljaš u kritičnim životnim situacijama?

U kritičnim situacijama ne mantram, obično zaćutim i trudim se da budem operativna. Iz depresije me vade prijatelji s kojima sam mnogo toga zajedno prošla.

  • U kojim životnim situacijama samo okreneš glavu na drugu stranu?

Na nevaspitanje i bahatost. To ignorišem kad god mogu.

  • Kažu da je čovek ono u šta veruje, u šta ti veruješ?

Mislim da mi svi verujemo u ljubav, dobrotu, harmoniju. Generalno, verujem u hepiend.

  • Oni koji te ne poznaju dobro iznenadili bi se da znaju da umeš...?

Da pocrvenim. Vrlo sam stidljiva.

  • Ko je junak tvog života?

Moj deda.

  • Veruješ li da u Srbiji još uvek postoje prinčevi-džentlmeni i da li je možda jedan takav skoro zakucao na tvoja vrata?

Ima ih, naravno, ali se često ne vide od onih drugih. A, ako pitaš za pravog, izgleda da se zadržao na pogrešnim vratima.

  • Šta nikada ne bi uradila zbog muškarca ma koliko ga volela?

Nikada namerno ne bih povredila nikog koga volim. A, zbog momaka koje sam volela, činila sam razne stvari. Verujem da je čovek ono što radi, a ne ono što govori.

  • Razmišljaš li nekada o sebi kao majci?

Ponekad, ali više zbog činjenice što imam 33 godine i priče o biološkom satu. Ali, o tome zapravo misliš tek kad imaš nekog koga mnogo voliš. Nisam pristalica teze da žene treba da imaju bebu „za sebe”. Nisam toliko emancipovana i ne želim da budem. I mislim da nam je emancipacija donela koliko dobrog toliko i lošeg. Po pitanju muško-ženskih odnosa i porodice veoma sam tradicionalna.

  • Veruješ li u brak kao instituciju, i da li bi se ponovo udala?

Institucija, pravno regulisana zajednica iliti ugovor je terminologija koja je suprotna mom viđenju braka. Na moju žalost ili štetu, verujem da je brak jednako ljubav, a u ljubavi sam vrlo romantična. A brak je često kompromis, kompenzacija.

Često čujem da ljudi kao osnovni razlog za venčavanje imaju izgovor - vreme mi je, i ne znam šta da mislim o tome. Da je brak samo plod ljubavi, ljudi bi se venčavali u ranim dvadesetim, kada najnežnije i najnevinije vole, ili bar u prvih šest meseci, godinu dana veze kada je zaljubljenost najjača.

  • Šta ti nedostaje da bi sebi rekla – ovo je život kakav sam sanjala?

Jao, teško pitanje. Uvek nam nešto fali, čak i kad je sve okej. Nekad fali novca, nekad vremena, nekad ljudi koje volim nisu tu... Svoj život volim jer ne živim kako sanjam već kako želim, tj. kako najbolje znam i umem.