Broj 142
Početna > Intervju > Opsednut sam ženama

Branislav Lečić

Opsednut sam ženama

Iako ljubomorno čuva svoju intimu, čuveni glumac i bivši ministar kulture Branislav Lečić ipak otkriva da život bez žena nema nikakvog smisla, da se ne boji starosti i da još uvek veruje u ljubav i brak

Od trenutka kada se pojavio na filmskom platnu u ostvarenju Gorana Markovića Specijalno vaspitanje, ostavio je žene bez daha, a muškarce bez teksta. Uloge popularnog Leke su se godinama smenjivale, ali njegov žar za životom nije.

Svoj doprinos je želeo da ostvari kako u glumi, tako i u politici, a sudeći po njegovim rečima, u tome mu je verni saputnik bio mlad i radoznao duh. Uveliko se priprema za ulogu voditelja serijala Javni konkurs koji će se od septembra prikazivati na Televiziji Pink.

Cilj ove emisije je da u narednih godinu dana pred TV gledaocima zaposli više od pedeset osoba. Dok s nestrpljenjem očekuje početak snimanja, Lečić otkriva koliko ga raduje činjenica što je deo tima koji realizuje ovakav društveno-koristan projekat.

 

  Uskoro startuje projekat Javni konkurs? Šta je presudilo da se nađete u ulozi voditelja?

U ovom projektu nisam samo voditelj, ušao sam sa Beotonom i Sašom Mirkovićem u koprodukciju. Moj posao voditelja je samo uloga osobe koja će da koordinira događanja uživo u emisiji, a to je svakako izazov za mene u glumačkom, profesionalnom i društvenom smislu. Moji motivi su i političke prirode, želim da svoje političko iskustvo primenim da bude korisno.

Mislite li da su ljudi izgubili veru u konkurse za posao, posebno ako se uzme u obzir da se u Srbiji toliko stvari završava preko veze?

Zbog toga smo i želeli da napravimo jednu ovakvu emisiju koja će da eliminiše akutni problem u Srbiji, nedostatak posla. Ne postoji društvena sreća ukoliko nema pojedinačne sreće, a najveća sreća čoveka je da formira svoju porodicu. To je jedino moguće ako ima posao. Svake nedelje ćemo, na veoma gledanoj Televiziji Pink, u prvi plan staviti problem zapošljavanja i, nadam se, time motivisati i druge da sa ljudskog aspekta na potpuno drugačiji način gledaju na to.

To znači da ćemo na ovaj način zaposliti najmanje 52 kandidata, u svakoj emisiji po jednog čoveka. Verujem da ćemo do kraja serijala uspeti da zaposlimo više od sto ljudi jer kompanije koje će u našoj emisiji davati posao imaju ambiciju da prepoznaju potencijalne kadrove koji će odgovarati njihovim potrebama. Ovo je mala zemlja i ne može sebi da dozvoli taj luksuz da stručne ljude ostavlja nezaposlenima.

  Šta ste naučili iz perioda dok ste se aktivno bavili politikom?

Nisam prestao da se bavim politikom, niti ću, zato što je politika sastavni deo života svakoga od nas. Ona je doprinela unapređenju moje društvene svesti. Ko god misli da se njome ne bavi, vara se, jer takođe učestvuje u politici, samo što toga nije ni svestan.

  Kada se osvrnete na periode kada ste bili ministar i „samo" glumac, kada ste se osećali najmoćnije kao muškarac?

Moje osećanje muškarca nema nikakve veze ni sa glumom niti sa politikom. Ja sam muško i tako se osećam otkako sam se rodio.

  Neko je rekao da je gluma kao istina. Koje ste istine do sada otkrili o sebi kroz glumu?

Sve što u životu radim koristi mi samo u jednu svrhu, a to je da ja budem ja, ne mogu da budem neko drugi. I u politici sam uvek bio ja ja. Pa i u glumi, bez obzira na razne karaktere koje sam igrao, uvek sam bio svoj.

  U filmu Na lepom plavom Dunavu snimili ste prvu homoseksualnu scenu u srpskoj kinematografiji. Da li vam je bilo teško da „uđete" u lik?

Zadatak ljudi od duha jeste da tabue dovode u pitanje. Moja tema nije bila da taj lik afirmišem, moja tema je bila da raširim našu ljudskost do toga da možemo da razumemo stvari, a ne da ih osuđujemo. Iza svega se krije čovek. Ne možete, a da ne pomognete osobi koja je masovni zločinac i ubica, a pala je na ulici ili dobila srčani udar.

Lekar je tu da leči i on će, ne pitajući ko je na stolu, uraditi ono što je do njega da osobi pomogne. Glumac igra različite uloge i pojave u društvu da bi čoveku približio tu ljudskost. Lično, nemam ništa protiv homoseksualaca niti toga šta oni rade u intimi svojih domova. Mislim da im treba dati prava, ali ne tolika da mogu da usvajaju decu.


O filmu Sveti Georgije ubiva aždahu mnogo se polemisalo. Da li je ovo ostvarenje ispunilo sva vaša očekivanja?

Ovaj film je značajan jer smo se ponovo vratili problematici Prvog svetskog rata. Generalno, Srbija u svojoj istoriji ima takav resurs filmskih priča koje bi trebalo iskoristiti. Treba izaći iz kalupa u kojem smo se našli da neki moderan život i moderan odnos isključivo budu teme za film.

Sam film Sveti Georgije ubiva aždahu ima svoje mane i kvalitete. Mislim da je kvalitet u tome što je jedan briljantan reditelj, kakav je Srđan Dragojević, uspeo da napravi tu priču da bude pitka i izvan vremena. Iz našeg ugla, možda je filmu zafalilo malo duše, ali pitanje je da li smo u pravu. Možda je najbolje da film prođe jedan krug kroz svetske festivale da bismo mogli malo realnije da pričamo o njemu.

  Šta vas inspiriše, odakle crpite energiju za nove radne pobede?

Uvek ponovo imam mlad i radoznao duh. To je ono što me drži i u životu i u profesiji. Nikada nisam uspeo da se okoštam i da se zarobim u prezriv odnos prema svetu i da kažem kako nema više razloga, nevinosti ili inspiracije da se motivišem za neki novi događaj, kako u ljubavi, tako i u profesionalnom životu.

  Šta mislite da je odredilo vaš život, koji su to prelomni trenuci koji su ga učinili ovakvim, a možda je mogao da izgleda sasvim drugačije?

Sigurno je mogao da bude potpuno drugačiji, ali čovek mora da veruje da ono što mu se dešava ima sudbinska značenja za njega zato što je onda u situaciji da utiče na sopstveni život i na tu sudbinu. Svaka relativizacija onoga što nam se dešava na način da je moglo biti ovako ili onako, ne usmerava nas na onaj život koji se odvija sad. Najvažnije je naučiti živeti sad. Sve što mi se desilo je sudbinski i te događaje kao takve prihvatam i nastojim da shvatim poruke koje sam u životu kroz njih od sudbine dobio.

  Šta biste iz svog života rado ponovili, a šta biste želeli da zaboravite?

Sve što se tiče ljubavi uvek bih ponovio jer je to najlepši osećaj koji čoveku može da se desi. Sve ono što se tiče razočaranja, gubitka, izdaje duše, rado bih zaboravio.

  Kada biste pisali autobiografiju, kojim rečima biste je počeli, a kojim završili?

Mislim da je još uvek rano za pisanje takve knjige.

  Za šta ste uvek spremni da se borite u životu?

Za istinu, ma koliko ona bolela.

Jednom ste rekli: „Kada je reč o borbi za slobodu, spreman sam na sve." Na šta ste tačno spremni?

Kada pominjem slobodu, uvek mislim na duh. Život nema smisla bez duhovne slobode. Duh ne može dugo da opstane u ropstvu. Dakle, za slobodu ću da se obračunam sa svim lancima koji me stežu da bih tu slobodu osetio, da bih je udisao.

  Šta vam je zrelost donela kao muškarcu?

Kao i svakoj voćki, donela je slatkoću i sok.

  Žene kažu da važite za jednog od najprivlačnijih muškaraca u Srbiji. Postoji li recept kojim osvajate dame, da li zavodite ili puštate da vas zavedu?

Ne bih preterivao za ovaj prvi deo pitanja (smeh). Što se zavođenja tiče, čini mi se da su uvek žene te koje zavode, a muškarci samo žive u iluziji da su to oni.

  Šta vas najviše privlači kod pripadnica nežnijeg pola?

Sve me privlači kod pripadnica nežnijeg pola! Potpuno sam opsednut ženama i mislim da bez njih život nema apsolutno nikakvog smisla.

  Jeste li se razočarali u brak, mislite li da ćete se opet oženiti?

I posle svega verujem u ljubav, a brak je samo ljubavno utočište. Samo ako ima ljubavi, i brak ima smisao.

  Kakav ste kao tata, strog ili popustljiv?

Rekao bih da sam i jedno i drugo, ali ne popustljiv u smislu da ću odustati od nekih svojih principa, nego ću samo dati dovoljno vremena detetu da shvati. Moram da priznam i da ja učim od njih. Duboko verujem da učenje ima smisla samo ako ste i profesor i učenik, bez obzira na godine.

  Šta vam je najbitinije da naučite svoje ćerke?

Da shvate moć iskrenosti.

  Bojite li se starosti ili smrti?

Ničeg se ja ne bojim. Imam odnos isključivo prema Bogu, a pošto verujem u njega, onda znam da smrt dolazi kao normalna pojava. Nisam pred njom iznenađen niti šokiran i prihvatam je krajnje normalno. Na kraju krajeva, bilo bi odvratno da živimo beskonačno.

  Koji je najdirektniji odgovor na pitanje ko je, zapravo, Branislav Lečić?

Vrlo jednostavno, Branislav Lečić je Branislav Lečić.