Broj 142
Početna > Zanimljivosti > MALA LJUBAVNA PRIČA

MALA LJUBAVNA PRIČA

Postajala sam nervozna zbog njegovih pogleda preko njenog ramena. Muzika je bila preglasna, ona je pričala nešto bez prestanka. Drsko i bezobrazno mu je čas sedala, čas ustajala iz krila. On je mirno ispijao svoje vino, grlio je preko struka povremeno i opet puštao iz zagrljaja. Mene nije puštao. Njegov pogled je bio zakovan za mene.

Šetao je pogledom po mojim već zarumenelim obrazima, grickao mi je usnu očima, klizio mi niz oznojano telo, niz grudi, bokove, listove, među prekrštene noge. Bila sam nervozna. Neka čudna toplina me je obuzimala, neki nemiri su mi se uvlačili pod skute haljine. Treći vermut sam ispijala i pokušavala da se koncentrišem na priču nekih likova za našim stolom.

Bez uspeha. Postajalo je mučno. Mrzela sam ga. Imao je oči poput zrelih kestena, pune, senzualne usne, ruke koje su odavale čudnu čežnju za nečim što ne uspevaju da dosegnu. Mišice su mu se presijavale pod svetlima restorana. Nije prestajao da me hipnotiše. Već sam bila na ivici nervnog sloma zbog tog bezobraznog, pohotnog pogleda koji nije ni pomišljao da skloni s mene. Znali smo se već nekoliko meseci, družili se i često izlazili zajedno.

Ona brbljiva mu je bila zvanična devojka. Nisam nikad gledala u njemu muškarca. Možda zbog činjenice što je zauzet. Ne znam. Večeras se dešavalo nešto što nisam mogla da kontrolišem. Nešto ludo. Titralo je u zasićenom vazduhu letnje noći.

Žamor ljudi za stolom nije jenjavao. Brbljiva nije prestajala da se vrti neurotično u njegovom krilu i nije prestajala da melje. Mora da me niko i nije primećivao sem njega. Bila sam nema, oduzeta. Nije ni on bio bolji. Samo sam ja na svom telu osećala svaki njegove skliski pogled, svaki nehajni pokret ruke ka čaši crnog vina, svaki trzaj nogu pod stolom.

Očešao se nogom o mene. Morao je to da učini. Nije mogao da ostane miran. Užas! Uzbudila sam se. Vrelina je klizila među moje butine. Od gležnja do unutrašnjeg dela butina je tako kratak i uznemirujuć put. Smešio se. Nije moguće da zna! Nije moguće da to namerno radi! A možda i radi sve to namerno. Zarumenela sam se.

Sigurno sam se zarumenela. Nesvesno sam stiskala butine. Jao! Bilo mi je vruće! Bilo mi je zagušljivo! Četvrti vermut s mnogo leda i limunom nije bio ni od kakve koristi. Hvatala me panika.
- Milena, skroz si ubledela! Hoćeš li da te ispratim u baštu da se malo osvežiš? Ne izgledaš mi dobro... - progovorio je obraćajući se meni.

Taj podmukli, lukavi muški stvor je meni nabacivao da sam bleda i da se ne osećam se dobro! Kreten! Kipela sam od besa. Ma, videće on! Sve ću mu sručiti u lice čim se dokopam malo baštenskog vazduha!
- Molim te, Zoko, učini mi to! Baš mi nije dobro večeras. Ugušiću se ovde - uhvatila sam sebe kako ljupko odgovaram.

Brbljiva je ustala sa njegovog krila i sela na stolicu pored lika s kojim je vodila žučnu raspravu na temu: uticaj loše muzike na odrastanje i još nešto, nemam pojma šta. On je ustao, pružio mi ruku i krenuo ka bašti. Pratila sam ga bez reči i kad je skrenuo prema izlazu.

Pratila sam ga bez reči i kad me je doveo do svojih kola i otvorio mi vrata. Pratila sam ga bez reči kad me je izveo iz auta i uveo u svoj stan. Pratila sam ga bez reči i kad je počeo da me pomamno ljubi u hodniku. Izgubila sam se kad me je uzeo u naručje i poneo ka krevetu. Negde na tom putu sam se skroz pogubila. Nestala je svest o stvarnosti, moral je bio pokopan, ponos je bio pogažen, strast je bujala i pravila potope u mom umu, u mom telu, u mom životu.

On me je ljubio, on mi je tepao, on me je milovao. Ruka mu je klizila niz moje butine koje su se predavale bez borbe. Mrzela sam ga! Mrzela sam sebe! Proklinjala sam sudbinu! Zar je morao tako nenajavljeno da me obori s nogu, zavede, ponese, obljubi? Koliko juče bila sam tigrica. A sad?

Umiljato mače koje prede na njegovom krilu, celiva mu dlanove i predaje se. Skinuo mi je haljinu, obrao ruže s nje, zamrsio mi je kosu i upleo svoje prste među moje vešto i dugo uvijene lokne...
Obukao mi je zatim belu haljinu, odveo me kod matičara, šapatom me ubedio da treba da mu rodim decu.

Užas! Pobedio me je! Skroz me je osvojio! Ništa nisam uspela da kažem od svega što sam nameravala da mu saspem u lice.

Umiljato mače u meni prede i danas na njegovom krilu.

Radojka Sartori, Zemun